Aktivisti NKPJ-SKOJ su kao i svake godine položili vence u Spomen parku oslobodiocima u Beograduna centralnoj manifestaciji kojom se u Srbiji obeležava ovaj važan praznik, koji je ove godine i jubilarni – 70. Moramo pritom napomenuti sraman potez organizatora koji su na kratko sklonili naše vence zato što je na njima bila crvena zvezda petokraka koja je zasmetala državnoj delegaciji predvođenoj ministrom Vulinom i diplomatskom koru. Uprkos tome, naši aktivisi su vence vratili i odali dostojanstvenu počast palim junacima u borbi protiv fašizma.

09. maj ima neprolazni civilizacijski i slobodarski značaj. Pošto se nekoliko dana pre 09. maja nad Rahjstagom u Berlinu zavijorio crveni barjak pobede i slobode, sa srpom i čekićem i zvezdom petokrakom, hitlerova soldateska digla je belu zastavu u Berlinu i priznala svoj neumitni poraz, na radost čitavog progresivog čovečanstva, zarad pravde za oko 60 miliona žrtava, koje je taj rat odneo kao ni jedan drugi pre njega u istoriji. Ogromnu većinu tih žrtava činilo je Slovensko stanovništvo, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Poljaci, Jugosloveni, Česi i Slovaci, ali i Jevreji, Romi, Nemci, Rumuni, Mađari i još mnogi drugi. Samo sovjetski građani su podneli žrtvu od skoro 30 miliona, a srazmerno kompletnoj populaciji, Jevrejski narod je doživeo stravičnu grozotu holokausta, sa žrtvom od preko 5 miliona duša.

Nesumnjivo je pojava fašizma u istoriji predstvaljala najveće zlo, i mi se kao i svi progresivni ljudi tako prema njemu odnosimo, kao prema neuporedivom i najvećem zlu koje je čovečanstvo porodilo. Tačnije, fašizam je porodio kapitalizam, tj. njegova kriza, koja je otvorila put Hitleru, Musloniju i drugima ka vlasti, a stravično je što slične tendencije i zaprepašćujuće analogije nalazimo i u mnogim savremenim društvima koja takođe pate od krize kapitalizma. Truli sistem ekspolatacije koji tera čovečanstvo unazad ne samo da obnavlja uslove za buđenje i divljanje najreakcionarnijih elemenata u društvu, i faktični i praktično porađa novi fašizam, već i rehabilituje stari i u Drugom svestkom ratu pobeđeni na različite načine. Najpre, poluga imperijalizma EU, je još davno 09. maj umesto Danom pobede proglasila Danom Evrope, ne bi li se stvorila konfuzija i falsifikovo značaj i važnost 09. maja među građanima Evrope. Teorijom o “dva zla” u 20. veku, o izjednačavanju Hitlera i Staljina, koju imperijalistički političari, “naučnici” i ideolozi neprestano ponavljaju i forsiraju, pokušava se povući nenaučna i neosnovana paralela koja je u službi dalje klasne i ideološke borbe kojom se napada svest radnog naroda. Svesni da je taj isti radni sazdao prvu u istoriji državu radnika i seljaka, SSSR, koji je u pobedi nad hitlerovom soldateskom ne samo podneo najveću žrtvu plaćenu nevinim ljudskim životima, već je i doprineo lomljenjem kičme i uništavanjem, po raznim procenama i do 90% fašističkih snaga, vojne opreme, logistike, infrastrtukture… Kad je bio sposban da slomi u paran parčad najveću kreaturu koju je kapitalizam stvorio, radni narod je sposoban da u paran parčad razbije i čitav kapitalistički sistem. Štaviše, to je civilizacijska neumitnost i preka potreba, koju znaju i koje se plaše i sami imperijalisti. U toj činjenici treba tražiti uzroke ostrašćene antikomunističke i revizionističke kampanje “o dva zla”, koja je ujedno i ruganje žrtvama i dalje raspirivanje istinskog zla. Zato mi ovog dana ponosno i glasno poručujemo: SLAVA CRVENOJ ARMIJI I SOVJETSKOM NARODU POBEDNIKU I OSLOBODIOCU! SLAVA MARŠALU STALJINU!

Naš narod je i sam odigrao važnu i veliku ulogu u ovoj istorijskoj epizodi. Predvođena partizanima, jedinim oslobodiocima, naša Narodnooslobodilačka borba predstvljala je integralni deo antifašističke koalicije i u mnogim delovima rata treći front po važnosti i značaju. Zato je pravilno što su vojnici Vojske Srbije danas koračali Crvenim Trgom u Moskvi gde se s pravom održava centralna manifestacija obeležavanja 70. godišnjice pobede, ali nije dobro to što je ta vojska umesto pod cvrenim zvezdama petokrakama marširala pod monarhističkim kokardama s kojima naša Narodnooslobodilačka vojska nije imala ništa zajedničko, naprotiv. Loše je i to što su imena sovjetskih vojnih komandanata koji su zajedno s našom Narodnooslobodilačkom vojskom oslobađali našu zemlju izbrisana s mnogih ulica u gradovima Srbije. Loše je to što se na svim stranama bivše Jugoslavije rehabilituju kvislinzi, sluge okupatora i izrodi svog naroda, što se u Srbiji vodi proces za rehabilitaciju Draže Mihailovića, po zlu čuvenog vođe četničkog pokreta koji nijednu bitnu bitku protiv okupatora nije vodio, ali je zato bio uz okupatora u mnogim velikim bitkama koje su partizani, jedini oslobodioci, vodili dok nisu konačno oslobodili našu domovinu. Loše je što su u istorijskim udžbenicima četnici izjednačeni po značaju s partizanima u antifašističkom kontekstu, loše je i to što je predsednik Srbije četnički vojvoda, što u Srbiji postoje spomenici i biste četničkom vođi Mihailoviću, a ne postoji ni jedna Josipu Brozu Titu, maršalu i vođi Narodnooslobodilačke vojske. Loše je ministar Vulin ispred Vlade Srbije pedvodio državnu delegaciju koja je na centralnoj manifestaciji u Beogradu odala počast palim junacima, iako znamo da je Vulin grozomorni reakcionar, najzaslužniji za uvođenje najaktastrofalnijeg do sada antiradničkog Zakona o adu. Loše je mnogo toga danas u našoj domovini koja nedostojno obeležava dan koji je mora obavezivati na nove uspehe i dostignuća u civilizacijskim i slobodarskom stremljenjima.

Ali je dobro to što će Dan pobede večno živeti, dobro je to što istoriju niko neće uspeti da falsifikuje jer će se neistina razbiti na parčiće kasnije il pre. Dobro je to što mi danas ponosno dižemo visoko crveni brajak slobode, sa srpom i čekićem i zvezdom petokrakom.

Živeo 9. maj, Dan pobede!

Sekretarijat NKPJ,

09. 05. 2015.