SKOJ UČESTOVAO NA 19. KONGRESU EDON-a

Delegacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije je učestovala na 19. Kongresu EDON-a (Ujedinjene demokratske omladine Kipra) koji je održan u Nikoziji od 4. – 6. januara.

Kongres je održan pod sloganom “Jak i masovan EDON daje snagu za borbu mladih.” Tokom tri dana Kongresa vođene su brojne debate i diskusje, a na samom Kongresu je učestovalo 523 delegata iz svih regionalnih i lokalnih organizacija EDON-a. Kongresu su prisustovali i predstavnici mladih političkih organizacija iz turskog dela Kipra, kao i 18 delegacija članica Svetske federacije demokratske omladine (WFDY).

Pre početka Kongresa 4. januara je održan međunarodni seminar “Istorija gledana kroz oči vladajuće klase” na kojem je učestovao, Prvi sekretar SKOJ-a, drug Aleksandar Đenić. Strani delegati su 6. januara imali sastatanak sa Generalnim sekretarom Akela, drugom Androsom Kiprianou. On je u svom izlaganju istakao pojedinosti borbe komunista na Kipru protiv antinarodnih reformi, koje vrši proliberalna vlada Nikosa Anastasiadisa, kao i stav komunista po pitanju stvaranja jedne države na Kipru kao federacije između grčkog i turskog dela Kipra.

Tokom Kongresa EDON-a, usvojene su brojne rezolucije koje su odredile kurs organizacije u naredne tri godine. Glavni zadatak je jačanje organizacionog rada, jačanje borbe za prava mladih, jačanje ideološkog rada, politička borba i rad koji je u vezi sa kampanjom povodom predstojećih evoropskih izbora koji se održavaju tokom ove godine.

Kongres je jednoglasno podržao plan političke akcije, odluke o međunarodnoj situaciji, solidarnost sa mladima turske nacionalnosti i borbe kubanskog naroda, kao i situacije na bliskom istoku. Poslednjeg dana Kongresa je izabran Centralni komitet EDON-a koji broji 60 članova, a na prvom sledećem sastanku Centralnog komiteta biće izabrana Generalni sekretar i izvršni odbor.

U toku Kongresa održani su brojni bilateralni sastanci naše delegacije sa sestrinskim organizacijama sa kojim SKOJ blisko sarađajue. Drug Aleksandar Đenić je održao i sastanak sa drugom Jakovosom Tofariem, predsednikom Svetske federacije demokratske omladine. Ujedno,4. Janara je održan CENA (Orgnizacija članice WFDY iz Severne Amerike i Evrope) kordinacioni sastanak , na kom je odlučeno da sledeći CENA kamp bude održan u Beogradu na leto 2019. godine. Ova odluka predstavlja veliki značaj za rad naše omladinske organizacije i priznanje WFDY-a, koji je prepoznao značaj održavanja ovog značajnog antiimperijalističkog skupa u Beogradu u godini kada se obeležava 20 godina od zločinačke NATO agresije na našu zemlju.

U produžetku možete pročitati izlaganje druga Aleksandra Đenića na međunarodnom seminaru pod nazivom “Istorija gledana kroz oči vladajuće klase”

Dragi drugovi, sve vas srdačno pozdravljam ispred SKOJ-a. Iskorisitio bih priliku da je našoj delegaciji velika čast i zadovoljstvo što učestvuje na seminaru koji je organzovan od strane EDON-a. Takođe, drugovima iz EDON-a želimo srećan i uspešan rad na kongresu.

U Srbiji je na vlasti proimperijalistička buržoazija koja vodi politiku integracija prema imperijalističkim tvorevinama poput EU i NATO. Sve vlasti od 2000. godine pa na ovamo imaju kontinuitet takve politike. Sve naše vlade ispunjavaju sve što im kaže Brisel i Vašington. Po tom diktatu, preko pljačkaške privatizacije, uništena je naša industrija, zdravstvo, u kojem se privatne bolnice favorizuju, dok državne pružaju sve manje i manje usluga koje su pokrivene zdravstvenim osiguranjem. Pravo na stan koje je postojalo tokom socijalizma u kom je država obezbeđivala društvene stanove, danas je nezamislivo za mlade ljude, a skupi i nepovoljni stambeni krediti doprinose tome da su stanovi postali luksuz. Državni bankarski sektor je uništen odmah nakon dvehiljadite godine i danas je on pod kontorlom stranih banaka. Vlada Srbije priprema da se po nalogu MMF-a i Svetske banke putem privatizacije opljačkaju elektroprivreda, telekomunikacije, komunalne i druge službe koje su ostale u rukama države. Gotovo sve je rasprodato. Plate i penzije se konstantno smanjuju, a ako se povećaju kojim slučajem, onda je to procenat koji je pojela inflacija.

Buržoaska vlast u Srbiji raznim mahinacijama, putem deložacija, ljude izbacuje iz kuća i njihovih domova. Mnogi ljudi ne znaju da imaju dug prema nekoj banci, ili kompaniji i da je njihov stan, ili kuća prodat u bescenje. Odjendom i preko noći veliki broj ljudi tako ostane bez krova nad glavom i postanu beskućnici.

Školstvo se u Srbiji uništava sistematski. Udžbenici i knjige se prilagođavaju ideološkom obrascu kapitalističkog sistema u kom živimo. Pored toga postoji trend otvaranja osnovnih, srednjih privatnih škola i gimnazija. U srednjim školama je uvedeno dualno obrazovnje u kom deca imaju robovski rad. Ovi đaci nemaju pravo na sindikalno organizovanje, ali školska obaveza im je da rade kod kapitaliste za male pare. U školama i fakutetima udžebnici se prilagođavaju ideološkom aparatu vladajuće klase. U sklopu rehabilitacija kolaboracionista tokom Drugog svetskog rata, najizraženije falsifikovanje postoji u udžbenicima za istoriju. Ekonomski predmeti i pravo su podređeni ideološkoj mantri i mitovima o funkcionisanju slobodnog tržišta i objektivnosti buržoaskog prava kao vrednosno neutralnog. Visoko školsko obrazovanje se uništava iz godine u godinu preko primene Bolonjske deklaracije koja pretvara znanje u robu, a samim tim obrazovanje postaje privilegija bogatih. Privatni fakulteti i gimnazije se favorizuju u odnosu na državne, a školarina je u proseku oko 1000 evra.

Po nalogu Evropske Unije, naša zemlja je donela Zakon o rehabilitaciji i restituciji. Tim Zakonom je rehabilitovano preko 3000 kolaboranata tokom Drugog svetskog rata, a Zakonom o restituciji je vraćena imovina velikom broju pljačkaša naroda pre Drugog svetskog rata.

U medijima postoji velika anikomunistička histerija. Mnogi filmovi, serije i “naučni programi” su napravljane kako bi diskreditovali socijalističku izgradnju koja je postojala u našoj zemlji. Oni se prikazuju svakodnevno. Mediji prikazuju komuniste i revolucionare kao zlikovce i avanturiste, a sa druge strane kolaboracioniste i one koji su bili na strani monarhije kao velike patriote i “spasitelje nacije”! Oni žele da prikažu kako je revolucija i borba za socijalnu pravdu ludost, dok je izdaja hraborst vredna divljenja. Mediji i školstvo edukuje mladog čoveka da je problem u njemu, a ne u sistemu. Da sve zavisi od njega i da svi mi imamo kapital, a da je pitanje naše “sposobnosti” kako ćemo ga iskorisiti. U medijima se propagira stil života koji je u skladu sa konzumentskom kapitalističkom kulturom. Mediji među mladim ljudima šire apatiju i apolitičnost, kako bi pokazali da su stvari nepromenjive i da je nemoguće bilo šta promeniti, te da samim tim ni borba nije vredna. Borba za preživlajvanje i golu egzistenciju, uz konstantan strah, sužava mladim ljudima prostor za političko delovanje.

Naša zemlja je već 30 godina na udaru zapadnog imperijalizma u borbi za osvajanjem novih tržišta. Južni deo srpske pokrajine, Kosovo i Metohija su okupirani od strane NATO pakta. Na tom delu naše teritorije se nalazi najveća američka baza u Evropi – Bonstil. Ovaj deo naše teritorije je pod kontrolom mafije i ratnih zločinaca koji uz pomoć NATO drže kontrolu nad ovom teritorijom. Danas traju pregovori između marionetskih takozvanih kosovskih vlasti i proimperijalističkog režima Srbije. Naša buržoazija želi da istakne kako oni hoće da dođu do “istorijskog” dogovora između Srba i Albanaca. Na takvom dogovoru insistira Zapadni imperijalizam, jer je to nastavak procesa razbijanja Jugoslavije. U slučaju da Srbija prizna Kosovo, otvorio bi se novi prostor za etničke sukobe na Balkanu koji bi bili potmoognuti od strane Zapadnog imperijalizma. U tom trenutku imali bismo otvoren proces u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sribiji, Crnoj Gori i drugim regijama sa etničkim manjinama koje su etnička većina na određenim teritorijama u drugim državama. Mi se zalažemo za mirno rešenje u kom će Srbi i Albanci živeti zajedno i da Kosovo i Metojiha se vrate pod kontrolu Srbije.

Mi u našoj zemlji imamo najnedemokratskji izborni zakon u Evropi. Ako želite da učestvuejte na izborima morate da overite 10.000 potpisa kod notara i da ih poređate po azbučnom redu za 15 dana roka. Plus da platite taksu od 50.000 evra, što omogućava samo partijama krupnog kapitala da učetvuju na izborima. Politička kasta koja vlada 30 godina smenjuje se na vlasti, dok se suštinski ništa ne menja.

Na vlasti u Srbiji je reakcionarna Srpska napredna stranka, a njen glavni koalicioni partner je Socijalistička partija Srbije. Iaoko se naša vlast formalno zalaže za vojnu neutralnost, ona je samo formalna, jer ona u praksi sve radi da bi Srbija ušla u NATO. Stoga postoji šala u srpskom narodu koja glasi da “Srbija nije ušla u NATO, ali je NATO u Srbiju!” Buržoaska opozicija u Srbiji je okupljena u tzv Savez za Srbiju. Ona ne želi ništa suštinski da promeni, ništa novo ne nudi, već joj je cilj samo da zameni sadašnju vladajuću vlast. Njen lider je tajkun i bivši grdonačelnik Beograda i bivši predsednik Demokratske stranke, koja je bila vodeća partija u rasturanju i rasprodaji naše zemlje. Mladi ljudi ne veruju ni poziciji, ni opoziciji, a preko 90% ljudi u Srbiji je protiv NATO pakta, dok je protiv EU 50%, dok je kod mladih taj rezultat 65%.

Vođenje antinarodne politike ima posebne posledice po omlaidnu. Veliki deo omladine se odaje alkholizmu i drogama. Droga je postala dostupna i lako se nabavlja svuda. Takođe, mnogi mladi ljudi se bave kriminalom i prostitucijom. Uz siromaštvo i ekonomsku stagnaciju, moralne i etičke vrednosti gotovo da ne postoje. Više od 52% omladine je nezaposleno. Pored zaposlenja, omladina nema osnovne mogućnosti da obezbedi sebi krov nad glavom i obezbedi sebi stambeni prostor. Omladina, jedinu šansu ima da se zaposli preko privatnih agencija i studentskih i omladinskih zadruga koje uzimaju veliki procenat njihovih mesečnih primanja. Uticaj takvih društvenih okolnosti dovodi do frapantnog porasta mladih ljudi koji su oboleli od depresije. Katastrofalna ekonomska situacija i besperspektivnost koju nudi sadašnji sistem u Srbiji je razlog zašto je naša zemlja prva po odlivu mozgova u Evropi. Srbija ima 7 miliona stanovnika po poslednjem popisu, a samo u tekućuj godini iz nje se iselilo 50.000 stanovnika. U Srbiji je prosečna plata 350 evra, što je svrtsva u jednu od najsiromašnijih zemalaja u Evropi.

Situacija za komunistički pokret je veoma teška u našoj zemlji. Pored žestoke antikomunističke propagande i teške ekonomske situcije, naši članovi su uglavnom proganjani na savojim radnim mestima, te stoga ne smeju da nastupaju javno. Problem u funkcionisanju naše orgaizacije je i taj što mi nemamo profesionalne revolucionare u našoj organizaciji, već volontere, što dodatno otežava naš rad. To znači da naši rukovodioci i kadrovi, kako u partiji, tako i u omladini, ne mogu biti posvećeni 24h svome revolucioanrnom zadatku, već smo u trenucima kada imaju slobodnog vremena. Sve te okolonosti utiču na rad naše organizacije.

No, mi ne želimo da kukakmo. Mi smo spremni da menjamo okolnosti u našoj zemlji. Naša orjentacija kao marksističko – lenjinističke organizacije je na stanovištu proleterskog internacionalizma. Za nas to nije mrtvo slovo na papairu, već princip. Mi očekujemo solidarnost i pomoć, ali smo spremni da se solidarišemo i pomognemo koliko je u našoj moći svim sestrinskim omlaidnskim organizacijama. Mi smo ubeđeni da je socijalizam zakonita etapa u razvoju ljudksog društva i da će 21. vek biti vek socijalizma.

Živeo proletrski internaiconalizam!

Živela antiimperijalistička borba!

Živeo marksizam – lenjinizam!

Živeli!