Rehabilitacija fašiste Nedića nije prošla
Odluka Višeg suda u Beogradu o odbijanju zahteva za rehabilitaciju Milana Nedića, izdajnika srpskog naroda i Jugoslavije, kvislinga i fašiste predstavlja veliku pobedu anti-fašističkog pokreta u Srbiji.
Naročite zasluge pripadaju Novoj komunističkoj partiji Jugoslavije (NKPJ) i njenoj omladinskoj organizaciji, Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) koji su od prvog ročišta prkosno stajali sa svojim znamenjima ispred zgrade Višeg suda, predvodeći druge antifašiste i beskompromisno se suprotstavljajući malobrojnim klerofašistima i neonacistima sa druge strane ulice.
Antifašisti predvođeni komunistima su poručili da rehabilitacija kvislinga i fašiste neće proći, i svoje obećanje su i održali. Međutim, borba protiv istorijskog revizionizma nije završena ovom velikom pobedom. Konačna pobeda će biti ostvarena tek kada se ukinu sramne odluke o izjednačavanju četnika i partizana, to jest proglašenja ravogorskog pokreta za „oslobodilački, koji se borio protiv fašizma“ , presuda da izdajnik i saradnik okupatora vođa četnika Draža Mihailović „nije imao fer suđenje“ , rehabilitacijs kneza – namesnika Pavla Karađorđevića i druge. Jedan od preduslova za suzbijanje revizije istorije je konačno slanje retrogradnih neofašitičkih tendencija u Srbiji, tamo gde im je i mesto, na smetlište istorije gde se već nalaze njihovi idoli Adolf Hitler, Milan Nedić i Dimitrije Ljotić.
Azotara pala zbog kapitulacije žutih sindikata
Umesto da vode zaposlene u protest, da pozovu svoju centralu i druge sindikalne, radničke, levičarske i progresivne organizacije da im se pridruže u odbrani Azotare, predstavnici Samostalnog sindikata kao i Sindikata smenskih radnika prihvatili su odluku o stečaju fabrike i odlazak zaposlenih iz preduzeća uz uvredljivo niske otpremnine.
Ovakva odluka je potpuno pogrešna i predstavlja izdaju interesa zaposlenih u Azotari. Reč je o kapitulaciji pred buržoaskim vlastima neumoljivo orijentisanim za stečaj, i što je najporaznije bez pravog pokušaja odbrane fabrike. Prihvatanjem stečaja i eventualne privatizacije iz tog procesa radnici Azotare ne dobijaju ništa a gube sve. Ne postoje garancije da će svi zaposleni biti vraćeni na rad u fabriku. Ako do toga dođe biće reć o veoma malom broju ljudi. Ne postoje garancije da će fabrika nastaviti sa osnovnom delatnošću što znači da se može desiti da se niko od otpuštenih uz otpremnine neće vratiti u Azotaru. Takođe nema garancija da Azotara nakon izmirenja obaveza prema potražiocima neće ići u likvidaciju kad iz nje bude isisan sav kapital. Na kraju, ako do retrogradnog procesa privatizacije dođe to neumitno znači smanjenje broja zaposlenih i ličnih dohodaka.
Iako su imali jake argumente u svojim rukama, jer ne postoji njedan opravdan ekonomski razlog za stečaj Azotare, žuti sindikalci su se odlučili na kompromiserstvo sa buržoaskom Vladom. Veliki problem je predstavljalo to što Savez samostalnih sindikata Srbije, kao centrala nije pružila adekvatnu pomoć svojoj podružnici u Azotari niti je stala na ćelo protesta i razgovora sa poslodavcem to jest državom. To nisu uradile ni druge centrale žutih sindikata. Izostala je i podrška i solidarnost drugih sindikalnih centrala, radničkih i studentskih organizacija. Jedina organizacija koja je pozvala na odbranu Azotare je bila Nova komunitička partija Jugoslavije (NKPJ) ali je u svom pozivu ostala usamljena.
Neuspešna odbrana Azotare od stečaja treba da služi kao primer kako ne treba raditi i upozorenje radnicima čijim fabrikama preti stečaj šta im se može desiti. Stoga se treba pripremiti za organizovanu borbu kojoj podršku aktivno moraju da pruže sve progresivne snage u zemlji.
Solidarnost sa protestima komunista u Rusiji
Aktivisti Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) održali su u ponedeljak 30. jula ispred nekadašnjeg Doma sovjetske kulutre u Beogradu ( sad Ruskog doma) simboličnu akciju podrške masovnim protestima širom Rusije koju predvodi Komunistička partija Ruske Federacije i njen podmladak Lenjinski komunistički savez omladine Rusije.
Skojevci su naime pružili podršku protestima protiv pogubnih penzijskih „reformi“ u Rusiji, odnosno u suštini protiv pomeranja granica za odlazak u penziju. Aktivisti SKOJ-a su držali natpise KPRF-LKSM i Penzione reforme – socijalni genocid. Napad na prava radnog čoveka i pomeranje granice za odlazak u penziju u Rusiji, što je inače identična tendencija i u svim drugim kapitalističkim zemljama, pa tako i u Srbiji gde je već pomerena, jasno ukazuje da se istinska sloboda i normalan život radničke klase ne može ostvariti bez obnavljanja socijalizma u zemlji Velikog Oktobra.
Dobro došla kući Ahed Tamimi
Sedamnaestogodišnja Ahed Tamimi je postala simbol borbe palestinskog naroda za slobodu zbog svog posvećenog aktivizma, neustrašivosti, prkosnog držanja na sudu koji je nazvala ilegalnim i hrbrosti u držanju pred okupatorskom policijom i zatvorskim vlastima.
Redakcija Glasnika šalje iskrene i razdragane pozdrave Ahed Tamimi zbog njenog oslobođenja i njoj i celokupnom palestinskom narodu želi puno uspeha i daje bezrezervnu podršku i solidarnost u pravednoj borbi za stvaranje sopstvene države.
Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!
