UHAPŠENA ANTINARODNA PUČISTKINJA
Nove levičarske vlasti Bolivije uhapsile su bivšu privremenu predsednicu Đanine Anjes.Ona je uhapšena u sklopu procesa protiv umešanih u zbacivanje sa vlasti nekadašnjeg šefa države Eva Moralesa 2019. godine.
Anjes, koja je godinu dana bila predsednica Bolivije nakon Moralesovog pada s vlasti, privedena je u svom rodnom Trinidadu i prebačena u glavni grad La Paz, gde se pojavila pred tužiocem. Novi ministar pravde Ivan Lima rekao je da Anjes preti sudski proces zbog njenih akcija dok je bila opoziciona senatorka, a ne predsednica države.
Nova vlast je prethodnih dana izdala naloge za hapšenje više od 10 zvaničnika vlade Janine Anjes, među kojima je nekoliko bivših ministara i bivših načelnika vojske i policije, koji su Moralesa pozivali da podnese ostavku.
Redakcija “Glasnika” pozdravlja odluku da se uhapsi Janina Anjes jer je ona bila predvodnica proimperijalističkog puča protiv antiimperijalističke vlasti na čelu sa Evom Moralesom. Podsećanja radi, nakon puča organizovanog, finansiranog i koordiniranog od strane Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih imperijalističkih sila, predsednik Evo Morales je morao da napusti zemlju a u toku i nakon puča njegove pristalice su proganjane, maltretirane, zatvarane i ubijane. Glavnu krivicu za te zločine nosi upravo besramna Đanina Anjes. Nakon što je na novim izborima pobedu odnela progresivna antiimperijalistička organizacija Pokret za socijalizam, njen lider Evo Morales se vratio u zemlju a narodne vlasti su počele da hapse odgovorne za državni udar, kao što je Đanina Anjes.
Redakcija “Glasnika” očekuje da će pravda biti zadovoljena i da će pučistkinja Anjes biti zasluženo i strogo kažnjena za svoje zločine.
POVEĆANJE CENE STRUJE UVERTIRA ZA PRIVATIZACIJU EPS-a
Cena električne energije za domaćinstva bi morala da se poveća, dok bi pomoć socijalno ugroženima bila namenjena samo onima kojima je to najpotrebnije, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
Na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, Kopač je rekao da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže.
Redakcija “Glasnika” ističe da zalaganje Janeza Kopača, predstavnika Energetske zajednice, tela pod ingerencijom imperijalističke tamnice naroda Evropske unije, predstavlja poziv na povećanje cena struje kako bi se stvorio preduslov za privatizaciju Elektroprivrede Srbije.
Cena struje u Srbiji je niža nego u drugim zemljama Evrope, odnosno suviše je niska da bi zapadne kompanije, čije interese zastupa Kopač, prodavale električnu energiju domaćinstvima u našoj zemlji ili se odlučile na kupovinu EPS-a i ostvarivanje profita na taj način. Jedini razlog što je struja jeftinija u Srbiji nego u većini drugih evropskih zemalja je nizak standard i primanja stanovništva. Mesečni računi u iznosu od 4. do 4.500 dinara, što je prosek, predstavljaju veliki trošak za građane Srbije gde većina njih ne zarađuje više od 45.000 dinara. Međutim, oskudno materijalno stanje građana Srbije kapitaliste iz Evropske unije ne interesuje uopšte. Njihov jedini cilj je porobljavanje novih tržišta i ostvarivanje novih visokih profitnih stopa i shodno tome njima podizanje cene struje u Srbiji aposlutno odgovara.
Redakcija “Glasnika” ističe da struja nije roba već opšte dobro te je država dužna da iznose koje plaćaju potrošači subvencioniše. Pravo na popuste ima veoma mali broj građana koji su prijavljeni kao socijalni slučajevi. Ljudi kojima je nužno subvencionisati račune je znatno više, međutim problem je u tome što većina njih ne želi da se prijavi nadležnim organima i tako zvanično prizna da je siromašna. Reč je o poštenim radnim ljudima koji se stide da javno iskažu nemoć da prehrane svoje porodice bez pomoći sa strane. Isključivi krivac za njihov, i materijalni položaj svih siromašnih, je buržoaska proimperijalistička Vlada Srbije.
Da bi EPS uspešno funkcionisao kao preduzeće potrebno je da njim rukovodi profesionalni menadžment, a ne nesposobni kadrovi Srpske napredne stranke kao što je sada slučaj. Vlada je dužna da subvencioniše račune za struju svih građana a cena ne sme da bude povećana ako nije usklađena sa realnim primanjima potrošača.
Redakcija “Glasnika” se protivi privatizaciji EPS-a, dolasku privatnih trgovaca strujom koji bi prodavali električnu energiju stanovništvu i njenom neracionalnom poskupljenju . Stoga je perfidni predlog Kopača neprihvatljiv i uperen protiv interesa, kako Srbije tako i njenih građana.
PROTEST ŽELEZNIČARA ODLOŽEN NAJKASNIJE DO 15.APRILA
S obzirom da nije dobio odobrenje od policijske uprave u Beogradu za održavanje protesta zbog lošeg materijalnog položaja na železnici Glavni štrajkački odbor železničara doneo je odluku da se skup planiran za utorak 23.marta odloži najdalje u vremenskom periodu do 15. aprila.
Nezadovoljni zbog toga što iz kolektivnih ugovora železničkih preduzeća nisu izbačene odredbe zbog kojih je cena rada niža od propisane na republičkom nivou kao i zbog lošeg materijalnog položaja zaposlenih, reprezentativne sindikalne organizacije koje su odbile da potpišu kolektivni ugovor ranije su najavile da će 23. marta organizovati protest u Beogradu.
Glavni štrajkački odbor formirali su Savez sindikata železničara Srbije, Nezavisni sindikat železničara Srbije, Sindikat železničkog saobraćaja Srbije „Nezavisnost“, Sindikat „Srbija Kargo“ i Regionalno-granski sindikat železnice Srbije.
Podsećanja radi, ti sindikati su, nezadovoljni stanjem na železnici, krajem februara najavili mogućnost održavanja protesta, štrajkova upozorenja i generalnog štrajka. Oni insistiraju na poštovanju zakonskog nivoa cene radnog časa od 183,93 dinara, koji mora biti ugrađen u Kolektivni ugovor zaposlenih u železničkim društvima. Sindikalci koji najavljuju štrajk ističu da su zarade velikog broja zaposlenih, čak oko 50 odsto njih, ispod iznosa minimalnih zarada koji je propisan na Socijalno-ekonomskom savetu.
Redakcija “Glasnika” u potpunosti podržava sve pravedne zahteve Glavnog štrajkačkog odbora železničara i od Vlade Srbije zahteva da ih momentalno ispuni. Naša redakcija poziva reprezentativne sindikate u železničkim preduzećima koji su potpisali Kolektivni ugovor suprotstavljen interesima zaposlenih da odmah povuku svoje potpise i pridruže se protestnim i štrajkačkim aktivnostima svojih kolega.
55 “SPARTANACA”: KAKO JE ČETA “CRNE SMRTI” UNIŠTILA BATALJON NEMACA
Desant Oljšanskog je ušao u anale herojstva. Kada je borba došla „do ašova i noža“ na bliskom odstojanju vojnik Dermanovski se bacio na nemačkog oficira, uhvatio ga u zagrljaj i počeo da ga kolje zubima.
Odeska operacija koju je sprovodio Treći Ukrajinski front i Crnomorska flota počela je 26. marta 1944. Radi ovladavanja strateški važnim gradom Nikolajevom komandant 28. armije general-lajtnant Aleksej Grečkin naredio je da se izvrši desant sa mornaričkom pešadijom u pozadini glavnog teatra borbenih dejstava sa ciljem uspostave mostobrana i odvraćanja pažnje nemačke vojske. Za ovaj zadatak odabrano je ljudstvo 384. posebnog bataljona morske pešadije. Desant od 68 ljudi vodio je stariji poručnik Konstantin Fjodorovič Oljšanski.
Desant je izveden noću u starim ribarskim čamcima u koje se ukrcao odred pontoniraca i minera. Zbog nepovoljnog vetra čitava operacija desanta trajala je nekoliko časova. Mornarički pešadinci bili su dobro snabdeveni, naročito sa mnogo automatskog oružja a svaki vojnik je nosio po 2000 metaka i deset bombi, što će se pokazati presudno za operaciju.
Prvi su se u trgovačkoj luci Nikolajev iskracali mineri da bi raščistili put mornaričkoj pešadiji. U 4 časa i 15 minuta 26. marta 1944. iskrcavanje je počelo. Brzim napadom zauzeli su kružnu odbranu oko kranova i lifta na obali. Vezisti su predali radiogram o uspehu u prvom delu operacije. U toku samog zauzimanja odbrane desant je pretrpeo prvu žrtvu: od mine je poginuo starešina Vasiliji Bačurin.
Nemci su tek ujutru kada se razdanilo shvatili da su liftovi zauzeti. Međutim u prvom trenutku mislili su da se radi o partizanima te su za uništenje desanta upotrebili male snage, nekoliko četa. Na njihovo iznenađenje sačekala ih je uraganska vatra. Posle pretrpljenih gubitaka Nemci su se reorganizovali i spremali za novi napad. Ovoga puta privukli dva bataljona sa minobacačima i dva tenka. Ceo 26. mart protekao je u naizmeničnim napadima pri kojima su korišćene dimne zavese i bacači plamena. No mornarički pešadinci držali su položaje i pored znatne proređenosti. Uveče 26. marta stariji poručnik Oljšanski je poslao radiogram „Neprijatelj napada. Stanje je veoma teško. Molim vas gađajte artiljerijom po meni. Brzo! Oljšanski“.
Celog sledećeg dana napadi su nastavljani u talasima. Nemci su koncentrisali snage veće od tri bataljona. U odnosu na prethodni, broj branilaca je sveden na svega 15. Oba vezista su poginula, tako da je nemoguće bilo predati radiogram. Oljšanski je nastavio da komanduje odredom. Iskusnom izviđaču Juriju Licinu bilo je naređeno da se probije kroz nemačke položaje preko reke i dostavi poruku u kojoj se traži podrška iz vazduha. Jurij je uspeo da izvrši zadatak i pored toga što je nagazio na minu prilikom prelaska linije razgraničenja.
Ono što se dešavalo ušlo je u anale herojstva. Kada je borba došla „do ašova i noža“ na bliskom odstojanju vojnik Dermanovski se bacio na nemačkog oficira, uhvatio ga u zagrljaj i počeo da ga kolje zubima. Tako je i poginuo. Nemci su nastavili napad uz pomoć dva tenka nakon što su branioci ostali bez protivtenkovskih pušaka. Vojnik Valentin Hodorjev sa dva svežnja granata uspeo je da uništi jedan nemački tenk poginuvši pri tom podvigu.
Nedugo zatim poginuo je i Oljšanski nakon čega je komandu preuzeo Kiril Bočkovič. Ujutru 28. marta preostali branioci dobili su podršku aviona Il-2 i tom prilikom odbili su poslednji osamnaesti napad Nemaca. Poruka koju je poslao Juriji Licin bila je spasonosna za preostale branioce.
U toku noći 28. marta 61. gardijska i 243. pešadijska divizija forsirale su reku Ingul i sa severa se probili u grad Nikolajev. Sa istoka u grad su ušli delovi 5. udarne armije. U tom trenutku među živima ostalo je svega 11 „Spartanaca“ , svi su bili ranjeni dok je njih 5 bilo gotovo na samrti. O ovom vanrednom podvigu komandir bataljona major Katanov odmah je izvestio: „odred starijeg poručnika Oljšanskog za dva dana uspeo je da odbije 18 neprijateljskih napada, ubivši i ranivši više od 700 hitlerovaca, uništivši pri tom nekoliko tenkova i oruđa protivnika, posejao je paniku u pozadini neprijatelja i sprečio uništenje luke i lifta“.
Nemci su do kraja bili uvereni da vode borbu sa krupnim snagama desanta. Zarobljeni poručnik Rudolf Švarc je rekao „komanda Nikolajevskog garnizona bila je veoma zabrinuta, što je za tako kratak rok izgubila snage skoro celog bataljona. Nije nam bilo jasno kako su tako krupne ruske snage došle do luke“.
Oslobođenje grada Nikolajeva u Moskvi je 28. marta obeleženo paljbom iz 224 oruđa. Svi mornarički pešadinci njih 55 dobili su ordene heroja Sovjetskog Saveza, nažalost većina posmrtno.
Vladimir Gujaničić
Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!
