NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA 21.02.2021.

ODMAH ZAUSTAVITI PROGON SINDIKALCA

 

Menadžment „Tisza Automotive“ u Kikindi nastavio je sa progonom predsednika Udruženih sindikata Srbije “Sloga” u toj kompaniji Saše Aleksića.

 

Mađarski privatni poslodavac je naime produžio suspenziju Aleksiću za još tri meseca, zbog, kako mu je usmeno rečeno, gostovanja na onlajn tribini „Radnička prava u Srbiji“ održanoj 30. januara koja se bavila uslovima rada u društvenom i privatnom sektoru, mobingom, neplaćenim prekovremenim radom, uslovima za sindikalni aktivizam i najavljenim promenama Zakona o radu.

 

Aleksić je pod suspenzijom od novembra prošle godine kada je izneo u javnost da rukovodioci kadrovske službe u pogonu u Kikindi vrše nezakonit pritisak na članstvo “Sloge”, pozivaju ih u kancelariju i uzimaju neosnovane izjave u vezi rada sindikata i sačinjavaju zapisnike koji opasno zadiru u narušavanje ličnih, ljudskih, građanskih i radnih prava.

 

U svom obraćanju javnosti USS “Sloga” ističe da su Saši Aleksiću pogažena osnovna prava iz oblasti rada, ali je uniženo i dostojanstvo svakog radnika u Srbiji i pravo da živi i radi u državi koja treba da ga štiti Ustavom i zakonima koji očigledno ne važe strane poslodavce i njihove kompanije.

 

Sa druge, strane menadžment „Tisza Automotive“ je demantovao da je Aleksić pod suspenzijom zbog sindikalnih aktivnosti već da su razlog navodne “višestruke povrede radnih obaveza”.

 

Redakcija “Glasnika” najoštrije osuđuje mađarskog privatnog poslodavca zbog kršenja radničkih prava i flagrantnog napada na sindikalni pokret realizovan kroz bezrazložnu i tendencioznu suspenziju Saše Aleksića, predsednika Udruženih sindikata Srbije “Sloga” u toj kompaniji. Istovremeno redakcija našeg lista izražava solidarnost sa Aleksićem i njegovom sindikalnom centralom koja je obavestila javnost o njegovom progonu.

 

Potpuno je jasno da su razlozi za progon Saše Aleksića njegova sindikalna aktivnost i težnja da se radnicima u fabrici pošalje poruka da bespogovorno moraju da izvršavaju sve naloge menadžmenta što znači i kada su protiv njihovih interesa i prava.

 

Ovakvo sramno ponašanje privatnih poslodavaca u Srbiji je česta pojava koju im omogućava antiradnički Zakon o radu koji je buržoaska vlast sačinila tako da kapitalistima što više omogući flagrantno kršenje radničkih prava u cilju zgrtanja što većeg profita. Redakcija “Glasnika” ističe da sindikalni i radnički pokret neće moći na adekvatan način da zaštiti svoje interese sve dok je na snazi skandalozna zakonska mera da poslodavac ima pravo da kažnjava i čak otpusti sindikalnog poverenika. To rešenje koje bahatim poslodavcima omogućava zastrašivanje sindikalnih aktivista i drugih radnika odmah treba ukinuti. Predsednik sindikalne podružnice mora da bude zaštićen da bi mogao adekvatno da se bavi svojim poslom a to znači da ne sme da bude sankcionisan sem u slučaju da počini određeno krivično delo.

 

Redakcija “Glasnika” poziva progresivnu javnost da digne svoj glas protiv proganjanja Saše Aleksića a od menadžmenta „Tisza Automotive“ da predsednika USS “Sloga” u fabrici odmah vrati na posao.

 

 

 

DEMONSTRACIJE ZBOG HAPŠENJA PALBA HASELA

 

Najmanje 14 ljudi je uhapšeno u uličnim protestima u nekoliko gradova u Španiji, zbog hapšenja repera Pabla Hasela, osuđenog na zatvorsku kaznu jer je u tvitovima kritikovao monarhiju i bezbednosne snage.

 

Hitna pomoć saopštila je da su 33 osobe povređene u neredima. U Barseloni, na severoistoku Španije, hiljade demonstranata zapalile su kante za smeće i bacale kamenice na policiju. Izlozi više prodavnica i banaka oštećeni su u neredima u jednoj od glavnih gradskih ulica.

 

Španska televizija javila je da gradske vlasti Barselone štetu procenjuju na 70.000 evra. Protesta podrške reperu bilo je poslednjih sedmica u Madridu i u Barseloni, a više od 200 ličnosti iz kulture, među kojima reditelj Pedro Almodovar i glumac Havier Bardem, izrazilo mu je podršku u peticiji.

 

Pablo Hasel je progresivni reper, komunista, koji u svojim tekstovima obrađuje socijalnu tematiku i kritikuje imperijalistički varvarizam. Zbog toga i velike popularnosti među mladima se i našao na meti španskih buržoaskih vlasti.

 

Hapšenje i zatvorska kazna određena Pablu Haselu zbog “vređanja monarhije i bezbedonosnih snaga” jasno pokazuje autoritarnost španske vladajuće klase i činjenicu da je ona zadržala osiono i represivno ponašanje iz vremena Frankove fašističke diktature. Takođe, ovim se demonstriraju i dvostruki aršini i licemerno ponašanje kapitalističkih zagovornika liberalne demokratije koji drugima dele lekcije o “poštovanju ljudskih prava” a sami ih krše ili okreću glavu na drugu stranu kada ona budu prekršena, kao sada u Španiji.

 

Redakcija “Glasnika” izražava solidarnost sa drugom Pablom Haselom i traži od buržoaskih vlasti Španije da ga odmah puste na slobodu!

 

 

GENERALNIM ŠTRAJKOM DO POBEDE

 

U kragujevačkoj fabrici „Fijat plastik“, koja proizvodi branike za automobil „500L“, u četvrtak 18.februara počeo je generalni štrajk zaposlenih zbog smanjenja zarada.

 

Kako ističu nadležni u Štrajkačkom odboru, zaposleni štrajkuju na svojim radnim mestima zbog poštovanja distance i protivepidemijskih mera. Predstavnik Štrajkačkog odbora Bojan Božović je rekao da će proizvodnja u obe smene biti obustavljena sve dok ne budu ispunjeni zahtevi radnika.

 

Prema rečima Božovića, od poslodavca se traži da vrati iznos regresa od pre 1. januara 2021. godine, kao i da se za plaćeno odsustvo isplaćuje 65 umesto propisanih 60 odsto. Božović je rekao da su radnici „Fijat plastik“u stvari kažnjeni umanjenjem zarada pošto je Samostalni sindikat te fabrike ranije odbio da potpiše „nezakoniti“ Kolektivni ugovor sa poslodavcem, budući da je neprihvatljiva stavka o odricanju od prava na štrajk. Posle toga je poslodavac jednostrano izmenio važeći Pravilnik o radu.

 

Redakcija “Glasnika” zdušno podržava pravedni štrajk radnika fabrike “ Fijat plastik” kojima je nesavesni i drski italijansko-američki poslodavac “Fijat Krajsler” smanjio lične dohotke za 15.000 dinara na mesečnom nivou i tako ugrozio egzistenciju njihovih porodica. Naša redakcija najoštrije osuđuje eksploatatorskog italijansko-američkog poslodavca koji se usudio da uslovi Samostalni sindikat fabrike da se odrekne od prava na štrajk zarad potpisivanja Kolektivnog ugovora. Sindikalci su odbili taj sramni zahtev koji se kosi sa zakonskim rešenjima u Srbiji pa je poslodavac sam doneo Pravilnik o radu kojim je zaposlenima smanjio iznos regresa i iznosa plate koje se dobija za plaćeno odsustvo.

 

Redakcija “Glasnika” poziva Vladu Srbije da spreči stranog privatnog poslodavca da krši zakone naše zemlje i pokušava da uzurpira pravo radnika “Fijat plastika” na štrajk. Redakcija “Glasnika” traži od Vlade Srbije da bezuslovno podrži pravedni štrajk radnika “Fijat plastik” i da zatraži od poslovodstva fabrike da odmah usvoji sve štrajkačke zahteve.

 

Redakcija “Glasnika” poziva sve sindikate i celokupnu progresivnu javnost Srbije da podrži generalni štrajk u fabrici “Fijat plastik” i tako pomogne zaposlenima da se izbore za svoja radnička prava i egzistenciju svojih porodica!

 

 

ZVEZDANI ČAS MIG – 23: KAKO SU KUBANSKI MIGOVI ZAUSTAVILI OFANZIVU JAR

 

Jedan od najsvetlijih momenata primene aviona MiG-23 u njegovoj istoriji je pogranični sukob između Angole i snaga Južnoafričke Republike. Prvi avioni MiG-23ML i MiG23UB, kojima su upravljali kubanski piloti dobrovoljci (internacionalisti), stigli su 1985.

 

U početku njihov broj nije bio veliki a zadatak je bio da brane vazdušni prostor iznad Luande, dok su kasnije sa intenziviranjem borbenih dejstava premešteni na jug zemlje. MiG-23 i kubanski piloti odigrali su veliku ulogu zagospodarivši na nebu Namibije dok su udarima po kopnenim ciljevima odigrali veliku ulogu u zaustavljanju ofanziva južnoafričkih snaga.

 

Nakon serije teških poraza od znatno bolje obučenih snaga Južnoafričke Republike, rukovodstvo Angole zatražilo je pomoć od prijateljske Kube. Kubanci su iz ranijih operacija bili poznati kao mač komunizma na žarišnim tačkama gde se SSSR sukobljavao sa Amerikom i njenim satelitima. Ni ovoga puta pomoć nije izostala. Kubanski lider Fidel Kastro obećao je pomoć i vrlo brzo kubanski MiG-ovi su se pojavili na nebu Angole. Zadatak kubanskih pilota bio je da udarima po zemaljskim ciljevima zaustave nastupanje snaga južnoafričke republike i da osvoje vazdušnu premoć.

 

Njihov debi počeo je u toku velike bitke kod Kuto-Kanavalea (1988). Ekspresno brzo transportnim avionima IL-62M iz Havane dostavljena je prva eskadrila migova pod komandom pukovnika Armanda Gonzalesa. Prve letove obavljali su sa aerodroma Menonge. Prvi cilj, pomoći da se zaustavi nastupanje južnoafričkih snaga.

 

Ako su južnoafrički miraži imali nadmoć nad MiG-21 sve se izmenilo pošiljkom Kubanaca. MiG-23 za nekoliko meseci dejstava preuzeo je nebo nad Namibijom. Septembar mesec postao je crn za avijaciju JAR. U nekoliko sukoba na nebu Namibije Kubanci su uspeli da obore više aviona miraž F1AZ, nakon čega je vazdušna premoć potpuno prešla u ruke Kubanaca. Jedan takav slučaj dogodio se 27. septembra kada je MiG-23ML (pilot major Rivas) srušio južnoafričkog Miraža sa raketom R-23. U toku svih vazdušnih bojeva još četiri Miraža su oštećena dok sa druge strane nisu uspeli da obore nijedan MiG-23. Piloti JAR su dobili instrukcije da izbegavaju sukobe sa Kubancima.

 

Paralelno za ostvarenjem kontrole vazdušnog prostora počeli su naleti na južnoafričke trupe. Među prvim ciljevima bile su transportne kolone. Redov V. Bejli pisao je «Migovi nas bombarduju svaki dan, bacaju desetine bombi i mi ne možemo ništa protiv toga. Za vreme napada napuštamo položaje i ulazimo u pripremljena skloništa, u njima ostajemo sve dok se Migovi ne vrate na svoje aerodrome».

 

Trinaestog januara kopnene snage JAR prešle su u rešavajuće nastupanje na pozicije angolske armije. Nastupanje su počeli po kišnom vremenu nadajući se da će to odvratiti Kubance od korišćenja avijacije. Pored toga neprekidno su gađali bazu Menonge dalekometnim haubicama G-5 i G-6. Međutim kalkulacije su se pokazale pogrešnim. Pukovnik Truhiljo vratio je Migove na bazu i počeo bombardovanje neprijateljskih položaja. Za vreme ove misije eskadrila MiG-23ML izvršila je 23 borbena leta i bacila na protivnika 44 tona bombi i raketa. Kao rezultat ovih napada snage JAR su izgubile dvadeset borbenih vozila, od čega 7 teških tenkova „Olifant“. To je bio tek početak.

 

Šesnaestog januara tokom izviđačkog leta pukovnik Truhiljo uspeo je da uoči jednog „Olifanta“ nekoliko kilometara jugoistočno od Kvito Kanavalea. Prateći tenk otkrio je velike količine maskirane tehnike snaga „juga“. Nakon šest časova, po otkrivenim ciljevima 6 MiG-23 izvršilo je teški bombarderski napad. Napad se pokazao neočekivan za protivnika. Posle prvih napada u vazduh se podigao stub vatre, dima i plamena koji se video sa udaljenosti od nekoliko kilometara. Dimni stub dostizao je visinu od 300 metara.

 

Kritični dan bio je 14. februar kada su snage JAR napravile veliki proboj u odbrani snaga Angole. Samo intervencija Kubanaca i vazdušna podrška migova omogućili su sa se situacija na frontu stabilizuje. Kubanci su izveli 35 letova na kritičnim pravcima i u brišućem letu bacali bombe i mitraljirali nastupajuće snage tako dajući veliki doprinos. Noćni napad snaga JAR 25. februara takođe je odbijen uz pomoć Migova koji su tokom 52 naleta bacili 26 tona bombi.

 

Najopasnije oružje snaga JAR bile su haubice G-5 i G-6 koje su mogle da gađaju ciljeve udaljene čak i do 60km. Pukovnik Truhiljo je uspeo 26. februara da pronađe jednu haubicu G-5 blizu reke Čambinga, nakon čega je usledilo masovno bombardovanje područja. Haubica je uništena. Posle tog slučaja po sećanjima južnoafričkih artiljeraca, artiljerijska dejstva postala su vrlo ograničena i isključivo kada na nebu nije bilo kubanskih Migova.

 

Za sve vreme intenzivnih borbi od januara do marta 1988. kubanski migovi izvršili su 1283 leta, od kojih 722 dejstva po ciljevima na zemlji. Za vreme jurišnih operacija bačeno je 358 tona bombi i ispaljeno 4000 raketa S-5. Kubanci su tvrdili da su u ovim napadima ubili preko 700 vojnika JAR i uništili preko 70 jedinica neprijateljske tehnike. Ukupno tokom čitavog angažovanja Kubanci su izgubili 9 MiG-23, ali nijedna nije oboren u vazdušnoj borbi. Bilo je to najuspešnije angažovanje ovog sovjetskog lovca-bombardera.

 

Vladimir Gujaničić

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

INICIJATIVА ZA POSTAVLJANJE BISTE SI ĐINPINGU U BEOGRADU NKPJ-SKOJ U RADNOJ POSETI AMBASADI KUBE 60 GODINA OD OSVAJANJA KOSMOSA SREĆAN 4. APRIL, DAN STUDENATA STOP BLOKADI KUBE

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A