Nakon uspešno održanog prvog Antifašističkog kampa u leto 2013. godine u organizaciji SUBNOR-a Beograda i SKOJ-a u Bojčinskoj šumi, ove godine organizuje se drugi po redu Antifašistički kamp s novim programima, novim aktivnostima, novim predavačima, novim entuzijazmom i željom da ova manifestacija u budućnosti postane masovan skup koja će okupljati slobodarski orijentisane i progresivne ljude ne samo Srbije već i regiona bivše SFR Jugoslavije, kao i celog Balkana.
Drugi Antifašistički letnji kamp održaće se u Barajevu od 8. do 11. avgusta.
Upravo ovoj opštini pripada selo Vranić koje je poprište jedno od najzverskijih četničkih zločina. U noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, četnici Draže Mihailovića okupili su se u susednom selu Jasenku i, podeljeni u tri grupe, mučki su upali u selo Vranić i zverski, na spavanju, poklali čitave porodice parti-zanskih saradnika. Epilog ovog stravičnog četničkog zločina su 68 srpskih žrtava, među kojima: 35 žena, 7 lica starijih od 60 godina, 15 dečaka i devojčica mlađih od 17 godina. Među njima najmlađa Katarina Ilić, petomesečna beba, bila je jedno od dvoje dece koja su ubijena u svojim kolevkama. Četiri devojčice bile su pred svojim roditeljima silovane pa zaklane, a jedan mladić je bio kastriran pa zaklan. Silovanja je između ostalih vršio i jedan četnik koji je među svojom ravnogorskom sabraćom bio omiljen pod nadimkom „ustaša“. Pored 67 meštana, čezdesetosma žrtva bio je i mladić Boško Joksić nedavno mobilisan od strane četnika koji je shvativši da se sprema pokolj odbio da učestvuje u udruženom zločinačkom poduhvatu. Četnici su ga ubili na licu mesta. U Barajevu je sahranjena i dr Saša Božović, partizanski lekar, hmanista, pisac i nosilac Partizanske spomenice. Čitaocima starijih generacija najpoznatija je kao autor knjige “Tebi, moja Dolores” , koja je 1980. proglašena za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije, i dostigla tiraž od 70.000 primeraka. Knjiga potresno i slikovito govori o ratnom vremenu (1941-1945) iz perspektive učesnika partizanskog pokreta dajući uverljivu, potresnu priču o ljudskoj patnji, bolu i nesreći.
Osnovni cilj kampa je dizanje antifašističke svesti, posebno među mladim ljudima koji su izloženi sveopštoj političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i obrazovnoj degradaciji. Mladim ljudima se preko medija, zvaničnih institucija, škola, fakulteta itd. servira lažna istorija, u kojoj se neretko oslobodioci nazivaju okupatorima i zločincima, dok se sa druge strane naci – fašistički okupator, kao i kolaboracionisti, rehabilituju, kako bi se predstavili kao nevine žrtve.
Takva situacija nije slučajna, ako se zna da su pored antifašističke borbe narodi Jugoslavije imali i korenitu društvenu transformaciju, koja je donela jedan novi i progresivniji sistem, društvo mnogo više po meri čoveka, u kom je svaki pojedinac imao pravo na rad, krov nad glavom, bio zdravstveno osiguran, mogao je da se školuje, kulturno i egzistencijalno uzdiže…
Narodnooslobodilački rat (NOR) i posleratnu izgradnju upravu su najvećim delom izneli mladi ljudi, koji su stvarili društvo koje je prethodnim generacijama bilo nezamislivo. Zato kamp i jeste primarno, ali ne isključivo, posvećen mladim ljudima.
Fašizam je najveće zlo koje je zadesilo čovečanstvo. To zlo, već jednom pobeđeno u burnom XX veku, dobija nanovo plodno tlo za povampirenje u ništa spokojnijem XXI veku. Rehabilitacija fašizma može izazvati nova krvoprolića, a njegovo očigledno buđenje možemo danas videti u mnogim zemljama, Grčkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, a najkatastrofalnije posledice svakako u Ukrajini. Kriza kapitalizma, egzistencijalni sunovrat, apatija i beznadežnost su osnove tog plodnog tla za bujanje ideologije koja se i pojavila u sličnim okolnostima u prošlom veku.
Tokom trajanja kampa organizovaće se predavanja i radionice, biće to prilika i da se mlade generacije upoznaju sa borcima NOR-a koji će izneti svoja sećanja, utiske i pouke iz nemilosrdne borbe koju su vodili i trijumfalno okončali.
Antifašistički letnji kamp će se baviti i drugim važnim i aktuelnim temama. Organizovaće se radne akcije koje će imati za cilj dizanje ekološke svesti kao i svesti o važnosti solidarnosti i dobrovoljnog rada. Obeležiće se i tragičan jubilej, 15-to godišnjicu NATO agresije na SRJ.
Borba protiv fašizma nema alternativu. Ta borba i u našem društvu danas dobija novi smisao i novu aktuelnost.
Pridruži se!
