Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) izražava svoje oštro odbacivanje “Pisma narodu Srbije” i smatra ga antinarodnim metodom borbe. Posle “Niškog edikta”, koji je oblikovao tzv. studentski protest kao politički liberalni pokret, obraćanje tzv. studenata u blokadi narodu Srbije otkriva da se iza ove političke grupacije, koju podržava građanska opozicija, krije metod borbe duboko ukorenjen desničarskoj ideologiji anarho-liberalizma.

Plenumi, kao metod borbe, odbacuju autoritet države, organizacija i partija, zahtevajući još veće povlačenje države iz ekonomije i univerziteta. Ovaj proces, koji je postao očigledan još tokom protesta 1968. godine, koristi levičarsku frazeologiju, ali zapravo skriva liberalnu suštinu. Dugoročna posledica ovakvog pristupa jeste dodatno povlačenje države iz ekonomije i obrazovanja, što otvara prostor privatnom kapitalu i jača neoliberalnu agendu.

SKOJ naglašava da plenumi negiraju individualnu odgovornost, skrivajući se iza kolektivne odgovornosti. Nema jasno definisanog rukovodstva, niti konkretnih odgovornosti. U stvarnosti, moć preuzima mala, neformalna grupa koja kontroliše proces, dok se stvara privid da svi učestvuju u donošenju odluka. Ove grupe, kroz manipulaciju procesima, nameću svoje stavove, dok ostatak učesnika samo deluje kao dekor.

Grupa koja dominira plenumaškim procesima nameće tzv. “samoorganizovanu” mantru, skrivajući stvarnu moć iza kolektivnih odluka. Iako svi formalno donose odluke, stvarnu kontrolu imaju oni koji su najglasniji i najorganizovaniji. Tok rasprave se unapred postavlja, a diskusije na plenumima više podsećaju na predstavu nego na stvarnu demokratsku debatu.

Građanska opozicija, preko svojih profesora i studenata na fakultetima, koristi ovaj metod kako bi nametnula svoje stavove. Sistem manipulacije ide do te mere da se određeni Plenumi ograđuju od građanskih partija (što je pravilno),  ali i dalje ostaju na liniji liberalnih zahteva koji predstavljaju “svetu kravu” koja se ne sme dovoditi u pitanje. Nijedan zahtev koji nije na liniji građanskih protesta se ne može nametnuti. Na taj način studenti koji veruju da su sprečili upliv građanskih partija ostaju na ideološkoj  liniji zahteva koje su građanake partije preko svojih agitatora uspostavile na početku protesta.

Ovaj model “samoorganizovanja” predstavlja metod manipulacije. Iako se prikazuje kao direktna demokratija i sloboda izražavanja, u praksi je to sistem u kojem dominira grupa koja kontroliše tok rasprave, dok svi ostali samo stvaraju iluziju da su njihove ideje deo kolektivnog mišljenja. Višečasovne, usmerene diskusije iscrpljuju učesnike, koji s vremenom napuštaju plenume, ostavljajući malu organizovanu grupu da donese zaključke koje predstavljaju kao rezultat direktne demokratije.

Takođe, Plenumi su ograničeni u svom delovanju, jer ne postoji dovoljna učionica na fakultetu, ili trg u nekom gradu na kom se može čuti glas većine. Tragikomično je što plenumi, iako odbacuju predstavničku demokratiju, traže da država ispuni njihove zahteve. Naivno je verovati da će metod “samoorganizovanja” uspeti protiv institucionalnih i organizovanih struktura države koja raspolaže ideološkim i represivnim aparatima, kao i protiv bilo koje dobro organizovane partije, ili grupe. Ovakav metod organizovanja moguć je samo na univerzitetima, gde studenti kao korisnici usluga univerziteta imaju jednak status, za razliku od radnika u hijerarhijski strukturiranim kolektivima.

SKOJ smatra da pravi metod borbe mora biti organizovan, sa jasno definisanim rukovodstvom i uz okupljanje progresivnih snaga koje će se boriti za klasne, a ne liberalne ciljeve. Plenumi nisu samo neučinkovit metod borbe – oni su zapravo antikomunistički metod borbe. Komunisti se zalažu za svakodnevnu organizovanu borbu, a “samorganizovanje” znači dezorganizovanost i laku manipulaciju masama (u ovom slučaju od strane građanske opozicije koja je nametnula svoju političku agendu). Naša borba mora biti zasnovana na jasnoj organizaciji, odgovornosti i pravoj klasnoj borbi koja će unaprediti materijalne interese studenata i radnih ljudi. Samo kroz ozbiljan i organizovan rad možemo stvoriti uslove u kojima će prava i potrebe svih biti zadovoljeni, a ne samo interesa dobro organizovanih grupa koje manipulišu plenumima. Stoga je za SKOJ, “Pismo narodu Srbije” neprihvatljiv pamflet iza koga se čuje glas građanske opozicije.

Plenumi su antinarodni metod borbe!

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije,

Beograd,

15.03.2025