Pre tačno 27 godina, 24. marta 1999, NATO je započeo zločinačku agresiju na SR Jugoslaviju. Zapadne zemlje, članice NATO-a koje su tada, kao i danas, predvodile Sjedinjene Američke Države, su u ime širenja „ljudskih prava“, „demokratije“, „slobode medija“ i „pravne države“ ubile preko 1000 vojnika i policajaca i oko 2500 civila (među kojima je bilo i žena i dece), načinivši pri tom materijalnu štetu od nekoliko desetina milijardi dolara. Posledice NATO agresije danas osećaju kako Srbi tako i Albanci, a neki od rezultata ove „humanitarne akcije“ „međunarodne zajednice“ jesu okupacija Kosova i Metohije, kolaps srpske privrede, kao i ekstreman porast broja obolelih od raka usled bombardovanja osiromašenim uranijumom.
Kauboji sa Zapada u potpunosti su prekršili međunarodno pravo i izvršili ilegalnu agresiju na SR Jugoslaviju ne da bi, kako su govorili, pomogli njenim narodima, već da bi dovršili razbijanje socijalističke Jugoslavije i konačno uspostavili hegemoniju na Balkanu. Cilj NATO agresije bio je da pokaže da je bilo kakva alternativa neoliberalnom kapitalizmu i dominaciji Zapada nemoguća, te da se na taj način zastraše sve zemlje i narodi koji se bore za svoju nezavisnost.
Danas, 27 godina kasnije, zločinci iz SAD-a i zemalja saveznica i dalje pokušavaju da svoj teror šire diljem planete, te da održe unipolarni svet koji je nastao nakon privremenog pada socijalizma u Istočnoj Evropi. U prethodnih nekoliko godina su se na prvoj liniji fronta borbe protiv imperijalizma nalazile Rusija i DNR Koreja u Ukrajini, Venecuela kojoj je narandžasti diktator oteo predsednika i prvu damu, kao i Kuba koja već decenijama trpi genocidnu američku blokadu i koja se poslednjih nekoliko meseci suočava sa ozbiljnim nestašicama nafte.
Od kraja februara najjači udar trpi Iran, koji se suprotstavlja američkom imperijalizmu i izraelskom cionizmu. Pod parolom zaštite prava žena, SAD svakodnevno ubijaju Iranke i Irance, uključujući i preko 160 devojčica iz škole u Minabu koje su, poput naše Milice Rakić, pale kao nevine žrtve ludačkih ambicija imperijalističkih diktatora iz Vašingtona, Brisela i Tel Aviva. Uprkos pritiscima i žrtvama, iranski narod, baš kao i narod SR Jugoslavije, na kreativan način pruža odlučan otpor u ovom nesimetričnom ratu.
Srbija se danas na žalost svrstala na stranu sopstevnih ubica, tako da ne samo da verbalno podržava SAD i Izrael u ratu protiv Irana, već i otvoreno prodaje oružje genocidnom režimu u Tel Avivu. Vlasti u Srbiji na taj način okreću leđa prijateljskom Iranu, koji nije priznao nezavisnost Kosova, dok u isto vreme kroz Partnerstvo za mir sarađuju sa NATO-om koji drži pod okupacijom našu južnu pokrajinu.
SKOJ zahteva od vlasti u Srbiji da prestanu sa izvozom oružja Izrelu i da prekinu bilo kakve odnose i saradnju kako sa zločnicima u Tel Avivu tako i sa imperijalističkim NATO-om. Ukoliko želi da žrtvama NATO agresije ukaže poštovanje, Srbija je dužna da protera NATO sa svoje teritorije, kao i da prestane sa podržavanjem novih ratova i ubistava koje sprovodi zapadni imperijaizam.
SLAVA ŽRTVAMA NATO AGRESIJE!
NATO UBICE NIKAD DOBRODOŠLE!
