SKOJ NA KONGRESU LKSM-a U MOSKVI

Delegacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije je bila gost na VI kongresu Lenjinskog komsomola, podmlatka Komunističke partije ruske federacije (KPRF).

Našu delegaciju su činili Prvi sekretar SKOJ-a, drug Aleksandar Đenić i sekretar za međunarodne odnose drugarica Nađa Pavlica. Kongres i propratne aktivnosti su trajale od 8. do 10 februara u Moskvi. U sklopu kongresa održan je međunarodni seminar pod nazivom „Omladinska borba protiv antikomunističke propagande i falsifikovanja istorije“. Pored naše organizacije, na ovom seminaru su učestovale komunističke i studentske omladinske organizacije iz Moldavije, Ukrajine, Jermenije, Gruzije, Grčke, Portugala, Španije, Venecuele, Šri Lanke, Indije, Kipra i Libana.

Pre samog kongresa, naša delegacija je zajedno sa ostalim delegacijama otišla da položi cveće i vence u Lenjinov mauzolej, a zatim na Staljinov grob. Sam Kongres je otpočeo obraćanjem Generalnog sekretara KPRF-a, druga Genadija Zjuganova. Na kongresu je bio prisutan i Pavel Grudinin, koji je predsednički kandidat komunista na sledećim izborima. Oni su istakli, da se oni zalažu za povratak socijalizma u Rusiji i da su ubeđeni da će njihova platforma pobediti na izborima. Nakon njih se obratio Prvi sekretar LKSM-a, drug Vladimir Isakov, koji je u iscrpnom referatu izneo situaciju položaja omladine u Rusiji i koji su odgovori LKSM-a na sve te izazove. Kongres je pratio bogat kulturno – umetnički program, a vodeću ulogu u tom delu je imao poznati bend iz Rusije „SILENZIUM“, čije članice su aktivistkinje LKSM-a i KPRF-a.

Sledećeg dana, naša delegacija je otišla u Sovhoz Lenjina, na čijem čelu je Pavel Guruudin, predsednički kandidat KPRF-a. Naša delegacija je iskoristila priliku da sa svim stranim delegacijama održi bilateralne razgovore i da razmeni informacije i iskustva iz svakodnevne borbe.

U nastavku možete pročitati referat naše delegacije sa međunarodnog seminara ,,Omladinska borba protiv antikomunističke propagande i falsifikovanja istorije“.

Dragi drugovi i drugarice, sve Vas srdačno pozdravljam ispred SKOJ. Velika mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku da Vam se obratim na ovom značajnom internacionalnom omladinskom seminaru i zahvalio bih se LKSM-u na pozivu.

Mnogi se danas pitaju čemu rehabilitacija zločinaca iz Drugog svetskog rata? Najveću polemiku u javnosti izazivaju rehabilitacije i politička normalizacija naci – fašista i njihovih pomagača širom Evrope. No, ono što se u javnosti ne ističe je i to da se u Srbiji odvijaju procesi rehabilitacije zločinaca koji su pripadali nacionalnim manjinama. Pored komentara za i protiv, mogu se čuti i oni koji se odnose na to koga briga za nešto što se dogodilo pre 70 godina. Kakve to veze ima sa dnevnom poltikom i zašto je to bitno za budućnost? Veliki broj građana smatra da je to tema koja ima za cilj da odvrati pažnju javnosti od bitnih socijalnih, ili drugih državnih pitanja. Postavlja se pitanje da li je to tačno? Današnja vlast u Srbiji, kao i sve one prethodne koje su potegle ovo pitanje žele da predstave Zakon o rehabiltaciji kao politiku pomirenja. Stoga se postavlja logično pitanje zašto je obračun sa komunističkom prošloću bilo važno pitanje za svaku vlast od  2000. godine pa na ovamo i da li se takva politika može nazvati pomirljivom, ili osvetničkom?

Drugi Svetski rat je završen u Evropi kapitulacijom Nemačke, koja je potpisana 8. na 9. maj 1945. godine. U Jugoslaviji je rat trajao duže nego u drugim delovima Evrope, zbog preostalih nemačkih jedinica koje su se nalazile na tlu Jugoslavije i snagama kolaboracije koje su se borile protiv snaga Jugoslovenske armije. Nakon kapitulacije Nemačke, sve snage koje nisu predale oružje po međunarodnom pravu su se smatrale za bande i takvim grupama se nije moralo suditi.

Prvi obrisi posleratnog sveta su se mogli nazreti nakon Teheranske konferencije, a kako će Svet funkcionisati nakon rata je dogovoreno na konferenciji u Moskvi, a zatim na Jalti. Kako se ne bi ponovile greške iz prošlosti, „velika trojka“(Staljin, Čerčil i Ruzvelt) je insistirala na instituciji koja će biti u stanju da spreči veliki rat u budućnosti. Potreba da se pred međunarodnim sudom sudi naci – fašizmu nakon završetka rata je iskazana još na konferenciji ministara spoljnih poslova u Moskvi i smatrana je za jednim od prioriteta antihilterovske koalicije. „Velika trojka“ je došla do konsezusa oko formiranja Ujedinjenih nacija, čiji je cilj bio sprečavanje rata između velikih sila u budućnosti.  Socijalistička Jugoslavija je pristupila Ujedinjenim nacijama i bila je jedna od njenih osnivača. Jedna od prvih rezolucija Ujedinjenih nacija se odnosila na osnivanje međunarodnog suda pravde koje će procesuirati ratne zločince nacističke Nemačke. Na skupu u Londonu 8. avgusta 1945. godine je postignut konsezus i formirana su pravila po kojima će biti organizovano suđenje za ratne zločine.

Iz ovog dokumenta su proizišli Statut Međunarodnog vojnog suda i Zakon broj 10 koji se odnosi na kažnjavanje lica odgovornih za ratne zločine, zločine protiv mira i protiv čovečnosti, koje je doneo Kontrolni savet. Ova dokumenta su propisala brza i efikasna suđenja, a smatrano je da „u slučajevima kad je sud neku grupu ili organizaciju proglasio zločinačkom, nadležna državna vlast svake od Potpisnica imaće pravo da izvede pojedinca zbog članstva u toj organizaciji pred građanski, vojni ili okupacioni sud. U svakom takvom slučaju zločinački karakter grupe ili organizacije smatra se dokazanim i ne može biti osporavan.“

Na trideset drugoj plenarnoj sednici Generelane skupštine o izdavanju i kažnjavanju ratnih zločinaca između ostalog se kaže da: „ubeđena da izvesni ratni zločini i dalje izbegavaju pravdi na teritoriji pojedinih država; preporučuje se da članice Ujedinjenih nacija preduzmu odmah sve potrebne mere a takvi ratni zločinci, koji su odgovorni za ovakve zločine ili su u njima uzeli aktivnog učešća, budu uhapšeni i odvedeni u zemlje, u kojima su počinili svoja nedela, da bi tamo bili suđeni i kažnjeni shodno zakonima tih zemalja;“ (Šezdeset i sedma plenarna sednica Generalne skupštine od 15. decembra 1946. godine je potvrdila tu rezoluciju). Jugoslavija kao jedna od osnivača i članica Ujedinjenih nacija obavezala se da ispuni međunarodnu obavezu i formira sud za ratne zločince po ugledu na Nirnberški proces.

Nakon privremenog pada socijalizma u Istočnoj Evropi dolazi do žestoke antikomunističke histerije. U Savetu Evrope su donete brojne rezolucije koje osuđuju bivše socijalističke režime, sa ciljem da komunističku ideologiju izjednače sa nacističkom. Na primer – Rezolucija o merama za demontiranje bivših totalitarnih sistema, Potreba za međunarodnom osudom zločina totalitarinih komunističkih režima, Deklaracija evropskog parlamenta o proglašavanju 23. avgusta za Evropski dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, Rezolucija Evropskog parlamenta od 2. aprila 2009. godine o Evropskoj savesti i totalitarizmu. U tom duhu i u skladu sa politikom pregovora približavanja Srbije EU je donet Zakon o rehabilitaciji 2006 godine. Od tad, više od 3000 zločinaca iz Drugog svetskog rata su rehabilitovani. Ovaj zakon u članu 1. govori o tome da svako lice koje je lišeno slobode iz ideoloških, nacionalnih, verskih, ili političkih razloga ima pravo na postupak o rehabilitaciji. Važno je istaći da se po Zakonu o sudskoj rehabiiitaciji vodi jednoparnični postpuak i da na osnovu svedoka (koji su proizvoljni) sud donosi odluku da li je osuđena osoba imala fer i pravično suđenje. Ako sud rehabilituje osuđenu osobu, njoj se vraćaju građanska i imovinska prava. Takođe, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima zakon o rehabilitaciji.

U zaključku možemo reći da Zakon o rehabilitaciji u Srbiji je kontradiktoran u odnsou na nirnberški proces i samo donošenje takvog zakona negira njegove principe. Zemlje koje su želele da pristupe EU uglavnom su donosile zakone koji osuđuju političke progone u doba socijalizma i vraćaju oduzetu imovinu naslednicima. Ovaj Zakon je u skladu sa državnom politikom Srbije koja želi da se priključi EU i u skladu sa tim je otvorila poglavlja o usklađivanju politike, a EU od Srbije zahteva rehabilitaciju zločinaca, što možemo videti i u Rezoluciji Evropskog parlamenta od 11. marta 2015 u tački 29. koja ,,poziva vladu Srbije da u potpunosti i bez diskriminacije provede zakon o rehabilitaciji; predlaže vladi Srbije i da dodatno izmeni zakon o vraćanju oduzete imovine kako bi se otklonile sve postupovne i zakonske prepreke vraćanju u naturi.

Postavlja se pitanje zašto je to tako? Zakon o rehabilitaciji i restituciji je bitan za današnju eksploatatorsku klasu, jer pravnom rehabilitacijom ima za cilj da joj da legitimitet za današnji sistem eksploatacije. Promimperijalistička vlast u Srbiji je upravo ta koja nas vraća u prošlost, jer sa njom želi da opravda sadašnjost. Samim tim, pitanje rehabilitacije zločinaca joj je važno ideološko pitanje. Pitanje rehabilitacije je političko pitanje i ono za cilj nema nacionalno pomirenje (nemoguće je pomiriti ideologije kvislinga i boraca protiv okupatora), već žeju za osvetom od strane eksploatatora, nad narodom. Rehabilitacijom zločinaca želi se da se osudi narodna vlast! Stoga je važno da se radni narod suprostavi rehabilitaciji. U skladu sa tim,  današnji vlastodršci rehabilituju kvislinge i zločince u našoj zemlji kako bi odbranili politiku svojih ideoloških predaka. Mi smo pored antifašističke borbe imali ujedno i revoluciju koja je ukinula eksploataciju čoveka, od strane čoveka, izgradila fabrike, škole, bolnice, stanove, domove kulture, poljoprivredna gazdinstva – revoluciju koja je obezbedila običnom čoveku život dostojan čoveka. Poltikom približavanja prema EU, je uništena naša privreda, bankarski i finansijski sistem, školstvo, zdravstvo i kultura. Običan čovek je bačen u rubovski položaj. Isto, kao što su kvislinzi i zločinci tokom Drugog Svetskog rata bili vazali Berlina, Rima i Londona, sve vlasti od 2000 pa na ovamo su poslušnici Brisela i Vašingtona. EU je tvorevina koja se zasniva na odbrani privatne svojine i buržoaske klase. U skladu sa tim ona donosi Zakone koji brane interese krupnoga kapitala. Naša zemlja sa ulaskom u ovu imperijalističku tvorevinu će izgubiti i ono malo suvereniteta koje joj je ostalo iz perioda socijalizma. Zato je potrebno rehabilitovati ratne zločince, kako bi se glorifikovala izdaja, tj. pokazalo da oni koji su bili na strani okupatora i eksploatatrske klase se u kolektivnom sećanju predstavljaju kao ,,spasioci“ nacije, dok oni koji su se borili za slobodu, socijalnu pravdu i nezavisnost prikažu kao avanturisti i zločinci. EU daje punu političku i materijalnu podršku reviziji istorije u čitavoj Istočnoj Evropi, kao i divljanju fašizma u Blatičkim zemljama, Hrvatskoj, Ukrajini. Takvim odnosom se gubi bilo kakva iluzija u antifašističku orjentaciju EU. Komunistički pokret je uvek bio na strani potlačenih, dok politika EU je na strani tlačitelja. Stoga, EU je osudila komunističku ideologiju i traži od svih njenih članica da učine to isto, kako bi pokazala da njena politika nema alternativu. Stoga, Rehabilitacija zločinaca danas, znači ropstvo sutra!

SekretarijatSKOJ-a,

18. 02. 2018.

Please follow and like us:

Pratite nas na:

Facebook
Google+
http://www.skoj.org.rs/skoj-na-kongresu-lksm-a-u-moskvi">
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

SKOJ POKRENUO “GLASNIK”, PORTAL I VIDEO PRODUKCIJU SAOPŠTENJE WFDY O KRVAVOM NASILJU IZRAELA PROTIV NARODA PALESTINE ŽIVEO DAN POBEDE 200. ROĐENDAN MARKSA NKPJ I SKOJ PONOSNO OBELEŽILI 1. MAJ