SKANDALOZAN NASTUP MINISTRA RADULOVIĆA

mins

Na Pravnom fakultetu u Beogradu, 26. decembra, održana je tribina o predlogu novog Zakona o radu na kojoj je govorio, između ostalih, ministar privrede Saša Radulović. Tribinu je organizovala nevladina organizacija Libertarijanski klub (LIBEK), od ranije poznata kao glasnogovorna organizacija koja praktično-logistički zastupa interese kapitala u Srbiji, a finansira se od strane zapadnih fondacija koje promovišu neoliberalne koncepte u politici, ekonomiji, privredi…

Tribina je bila svojevrstan fijasko na kom su ministar i organizatori doživeli veliko poniženje. Njih su uz skandiranje „zakon neće proći“ i zvižduke dočekali gnevni studenti, radnici i sindikalci među kojma je bilo i članova naše Partije, SKOJ-a i Studentskog fronta.

Međutim, tribina je predstavljala još veći fijasko ako se zna da je ona bila pokušaj zamene za javnu raspravu s zaposlenima, nezaposlenima, studentima, penzionerima i svim drugim najširim društvenim slojevima koje redom dotiče sadržaj novog zakona. Javnu raspravu ministar i njegovo ministarstvo mangupski izbegavaju pokušavajući da prikriju kranje antiradnički i antisocijalni karakter novog zakona. U službi ministarstva, t.j. buržoaske vlasti i države, našli su se, nimalo paradoksalno neoliberali. Tradicionalno neoliberali idejno zastupaju reakcionarne pozicije o tzv. deregulaciji, ili što manjem mešanju, odnosno potpunom nemešanju države u pljačku i tlačenje koju sprovode kapitalisti/gazde/mafijaši/tajkuni nad radnicima, društvenom i državnom imovinom, prirodnim resursima i drugim javnim resursima, dobrima i potencijalima. Da bi se deregulacija u punom smislu izvršila, neophodano je mešanje države, njenih institucija i organa, i to na vrlo nedemokratičan način, uglavnom tako što se sprovede brutalna represija nad radnim narodom i svima koji ne pristaju na neizvesnost i prepuštenost divljanju kapitala. Možda najilustrativniji u prethodnom veku za ovakvu konstatciju i viđenje stvari je primer Čilea, u kom je Pinoče zaveo brutalnu vojnu huntu tokom koje je, procenjuje se, preko 130.000 bilo uhapšeno, više hiljada pobijeno, a preko 30.000 mučeno i zlostavljano. To je bila traumatična cena koju je narod Čilea platio za sprovođenje neoliberalnih eksperimenata tzv. Čikaške škole koju su nesebično finansijski i logistički podržali SAD i CIA. U odbrani interesa kapitala, dakle glavnom zadatku neoliberala, sve vlade koje su na delu realizovale neoliberalne koncepte ostavljale su za sobom pustoš i socijalni haos, i to je ono što danas želi da u Srbiji do kraja realizuje i američki đak ministar Radulović. Neoliberalne koncepcije su posebno agresivne u okolnostima krize kapitalizma, u kojoj se sukob rada i kapitala dodatno intenzifikuje. Predlog novog Zakona o radu je zaista napisan po neoliberalnim merilima, ili barem predstvlja dobar iskorak ka njima kako je i jedan od učesnika tribine posebno naglasio kao veliku „vrednost“ zakona. Jasno je da se u sukobu rada i kapitala novi Zakon o radu jasno opredelio za kapital, i ne može se drugačije tumačiti nego kao još jedna strategija kapitala u okolnostima krize koju je sam kapitalistički sistem porodio. Nema boljeg i lošijeg kapitalizma, ali neoliberalni modeli kojima se rukovodi sadašnji ministar i politika vlade prema pitanju zakona i uslova rada u Srbiji su u najmanju ruku skandalozni.

U svom kratkom izlaganju (inače je čitava tribina trajala nešto kraće od sat i povremena) ministar Radulović je uspeo za iznese more demagogija kojima je pokušao da brani predlog zakona za koji je uporno ponavljao da njegovo ministarstvo nije resorno, te i da ga navodno nisu napisali MMF, Američka privredna komora i druge strane imperijalističke organizacije. Između ostalih demagogija Radulović je ponavljao to da socijalna politika i privreda moraju biti razdvojeni, te da socijalna davanja (ministar je uzeo primer fondova za trudničko-porodiljsko bolovanje) treba ukinuti kako bi se od tog novca mogli formirati fondovi za socijalnu pomoć iz kojih bi porodica s pet nezaposlenih članova primala mesečno neverovatnih 30.000 dinara. Kako bi otklonili mogućnost daljih ispada ministra i žestokog radničko-studentskog negodovanja, organizatori, tačnije moderator iz redova LIBEK-a, se potrudio da tokom diskusije pojedini koji su se prijavili za reč nju i ne dobiju, već je favorizovao gotovo isključivo neoliberale. Negodovanja nisu prestajala i organizatorima nije preostalo ništa već da tribinu okončaju.

Ovakav cirkus odraz je odnosa koji odgovorni imaju prema važnoj temi koju metodično neoliberalno/nedemokratski žele da zataškaju i predlog zakona sprovedu u delo.

Mi im poručujemo da je dosta cirkusa, da zakon neće proći, a da gospodina Radulovića treba momentalno smeniti.

Sekretarijat NKPJ
Beograd,
26. decembar 2013. godine

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

učiti učiti i samo učiti POLITIČKA DEBATA: ZNAČAJ PARTIJSKE ŠKOLE U IDEOLOŠKOM OBRAZOVANJU KOMUNISTA MLADI KOMUNISTI – HEROJI INDIJE POLITIČKA ŠKOLA: ULOGA AVANGARDNE PARTIJE U KLASNOJ BORBI STANIMO NA PUT POKUŠAJIMA FALSIFIKOVANJA ISTORIJE DRUGOG SVETSKOG RATA ODRŽANA PROMOCIJA GLASNIKA U SUBOTICI I NOVOM SADU

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA