SAOPŠTENJE SKOJ-a U APRILSKOM IZDANJU CENA BILTENA

Tekst naše organizacije koji je objavljen za aprilsko izdanje CENA biltena (glasila članica WFDY za Severnu Ameriku I Evropu povodom 20 godina NATO bombardovanja SR Jugoslaije.

POČELO JE PRE DVADESET GODINA, A TRAJE I DANAS

 

NATO pakt je osnovan kao udarna pesnica zapadnog imperijalizma, u cilju interesa odbrane krupnoga kapitala i porobljavanja drugih naroda. SAD i zemlje EU-a su imale odlučujuću ulogu u njegovom stvaranju. Ove zemlje su od osnivanja ovog zločinačkog pakta vodile agresivnu politiku prema miroljubivim narodima, a imale su vodeću ulogu u razbijanju SFR Jugoslavije, dok se kontinuitet te politike ogeldao u zločinačkoj NATO agresiji na SR Jugoslaviju, a kasnije secesiji Južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. NATO pakt je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uništavao 78 dana jednu suverenu zemlju. Ta agresija je odnela preko 4000 života (uglavnom civila), preko 10.000 ih je bilo ranjeno, uništavana su industrijska postrojenja, putevi, domovi, gađani su civilni objekti, a celokupna operacija „Milosrdnog anđela“ (jedan od naziva za NATO agresiju) je začinjena kasetnim bombama i osiromašenim uranijumom. Kasnije posledice bombardovanja i zagađenja životne sredine ogledaju se u  povećanom broju obolelih od karcinoma za 20%, dok su smrtni slučajevi porasli za 25%, a porast leukemije i limfona za čak 110 %, dok je njihova smrtnost uvećana za čak 118%. Takođe, zagađivanje reka, zemljišta i drugih delova ekosistema ima dalekosežne posledice po stanovnike naše domovine. Između 10.000 i 18.000 ljudi umrlo je zbog posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. To su prvi preliminarni rezultati naučno-medicinske studije koja pokazuje porast učestalosti raznih smrtonosnih bolesti. Osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega: Sve je više bolesne dece od raka, najviše od 5. do 9. godine, tumori mozga vrebaju one do 18 godina. NATO je uveliko u kampanji propagiranja  da ‘osiromašeni uranijum nije štetan’ i da bombardovanje nema veze sa povećanim malignitetom u Srbiji. Po sličnom scenariju, nepoštujući međunarodno pravo i volju naroda NATO pakt je kasnije mimo odobravanja međunarodne zajednice stvarao brojna žarišta: u Afganistanu, Iraku, Libiji…

 

NATO pakt nije uspeo da slomi otpor naroda Jugoslavije zločinačkom agresijom, ali je uspeo preko pete kolone da u petooktobarskom puču 2000. godine ispuni svoje ciljeve i pretenzije. Od tad, pa do danas, marionetski režimi počev od Koštunice i Đinđića na čelu, preko Borisa Tadića, a zaključno sa Dačićem i Vučićem, su se smenjivali. Zajedničko ovim režimima je da su sve radili po nalogu Brisela i Vašingtona. SR Jugoslavija je nakon petooktobarskog puča odmah pristupila lihvarskim institucijama u službi imperijalizma MMF-u i Svetskoj banci, Partnerstvu za mir, koji je prva stepenica u ulaska u NATO, zatim je počela da se zadužuje kod zapdnih kreditora, dok je sa druge strane domaći finasijski sektor uništen. Marionetske vlasti su odmah prionule „radu“ približavanja Srbije imperijalističkoj tvorevini EU, koja je u službi krupnog kapitala i tamnica naroda. U skladu sa takvom politikom, izvršena je deindustrijalizacija zemlje, a fabrike, koje je radni narod stvarao decenijama u doba socijalizma su otete i poklonjene domaćim tajkunima i stranom krupnom kapitalu. Rudna i prirodna bogadstva su rasprodata budzašto. Zdravstvo je sistematski uništavano, a iz godine u godinu se sve više favorizuju privatne usluge u zdravstvu na uštrb državnih. Znanje se postepeno pretvara u robu, a ekstremna komercijalizacija obrazovanja otpočinje primenom Bolonjske deklaracije 2006, koja je potpisana 2003. godine. Državna zajednica Srbije i Crne Gore 2005. godine potpisuje sporazum koji NATO paktu omogućava nesmetano kretanje po putevima Srbije, a da su pritom njihovi pripadnici oslobođeni bilo kakve odgovornosti. Po nalogu imperijalista sa zapada, Srbija 2006 godine donosi ustav, koji je zaokružio proces restauracije kapitalizma, ukinuvši dominaciju društvenog oblika svojine i vlasničke strukture nad sredstvima za proizvodnju, dok je sa druge strane legalizovao pljačkanje građana privatizacijom i po ugledu na onome na čemu se zanivaju ustavi u EU uveo neprikosnovenost privatne svojine. Takođe, ovim ustavom Kosovo i Metohija je dobilo znatno labaviji status, kao i Autonomna pokrajina Vojvodina, čime je data mogućnost pravljenja novih satelita od strane imperijalizma i dodatnog usitnjavanja naše zemlje. SR Jugoslavija koja je trebalo da bude nukleus obnavljanja SFR Jugoslavije je 2006. na nameštenom referendumu uz pomoć marionetskog režima u Crnoj Gori, na čelu sa Milom Đukanovićem razbijena, što se uklapa u kontinuitet politike imperijalizma u daljem procesu razbjanja SFRJ. Jedna od završnih faza u procesu razbijanja SFRJ je učinjena od strane proimperijalističkog režima Dačića i Vučića, koji su potpisali Briselski sporazum, koji je faktički priznao Južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.

 

Sve nabrojane okolnosti su doprinele da danas u Srbiji mladi ljudi nemaju, niti vide u njoj ikakvu budućnost. Marionetski režimi u Srbiji, po nalogu i uzoru na EU, uspešno sprovode politiku u kojoj je preko 50% mladih nezaposleno, školarine na univerzitetima u Srbiji po ceni koštanja su na četvrtom, dok su plate od najnižih u Evropi, a uz to, studenti koji su navršili 26 godina gube pravo na besplatno lečenje. Stipendije nisu u skladu sa minimumom u skladu sa životnim standardom, a još su i neredovne. Mladi su primorani da volontiraju (kako bi navodno stekli poslovno iskustvo), a retko ko se od njih stvarno i zaposli, a onaj koji ima tu „sreću“ često je neprijavljen, ili radi na minimalcu, bilo da je slučaj da rade kod domaćih tajkuna, ili stranog krupnog kapitala. Sa tržišnom logikom kapitala, odnosno protokom ljudi, roba i usluga, mladi, svršeni kadrovi, svoju sreću traže van Srbije. To je uglavnom visokoobrazovani kadar, koji uglavnom radi za mnogo manji novac, nego što bi radio radnik iz zemlje u koju se on odselio, jer on nema izbor. Takva situacija predstavlja veliki problem za budućnost jedne zemlje, jer društvo koje je ulagalo u određenog kadra ostaje bez njega, a njegovo znanje koristi neka druga zemlja, koja je dobila gotovog kadra. Ovo je jasan pokazatelj da u takvoj utakmici siromašne i nerazvijene zemlje nemaju nikakvu šansu naspram onih razvijenih, imperijalističkih zemalja, koje su centar krupnoga kapitala.

 

Pored toga okupacija se vrši preko masovnih medija, obrazovnih institucija, školskih udžbenika, državnih institucija… sve u cilju očuvanja postjećeg kapitalističkog sistema. Tako smo mi u Srbiji danas svedoci revizije istorije, kako one koja se tiče Drugog svetskog rata, tako i one, koja nam je bliža, a tiče se NATO bombardovanja. Šta je zajedničko ovim fenomenima? Zajednička im je okupacija. Stoga, danas, kada se kapitalistički sistem nalazi u sistemskoj krizi, marionetske vlasti rehabilituju svoje ideološke pretke, odnosno one koji su bili u kolaboraciji sa naci – fašističkim okupatorom. Svakako da se oni plaše revolucije, koja je iskorenila glad, nepismenost, izvršila industrijalizaciju i elektrifikaciju, omogućila svakom pojedincu da se školuje i leči, da ima krov nad glavom, sve ono što je Zapadni imperijalizam uz pomoć NATO pakta narodima Jugoslavije oduzeo njenim razbijanjem i uspostavljanjem marionetskih režima koji su čitav ovaj prostor za čitavu jednu istorijsku epohu vratili unazad. U proteklih 14 godina, proimperijalistički režimi ćute o NATO ageresiji. Mada, njihova drskost ide do te mere da iza kulisa rade sve na tome da Srbiju uvuku u ovaj imperijalistički savez. Danas se poseban pritisak vrši na Srbiju da uđe u NATO pakt, jer je ona okružena zemljama koje su članice ove Alijasne, iako je 90% naroda protiv članstva u NATO. Ono što je, takođe, poražavajuće i pokazuje pravi karakter vazalskog odnosa Srbije prema Briselu i Vašingtonu je i to što na našoj teritoriji slobodno funkcionišu organizacije i političke partije koje se zalažu za pridruživanje Srbije NATO paktu. Srbija je 2011. godine bila domaćin NATO samita, a 2013. godine organizovan je NATO omladinski samit koji je imao za cilj da prenese mladim ljudima neophodnost pristupanja Srbije ovoj organizaciji krupnoga kapitala, jer će u suprotnom biti u „bezbedonosnom“ riziku. Najžeći propagator NATO pakta je Centar za Evroatlanske studije u Srbiji, koji je zastupjen svakodnevno u svim medijima. Ova organizacija fabrikuje more laži i dezinformacija kako o aktivnosti NATO pakta, tako i o samom bombarodavnju naše zemlje kako bi uticala na taj način na javno mnjenje, pogotovo mlade generacije. Praksa je pokazala da je NATO pakt najveći bezbedonosini rizik danas u svetu, a to su na svojoj koži osetili ljudi u Srbiji kad je bombardovana od strane istog.

 

Danas, pod pritiskom NATO i EU, na Srbiju se vrši pririsak da prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisnu zemlju. Zapadni imperijalizam želi da prikaže to kao istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca. Kada bi Srbija pristala na takav scenario, u tom slučaju bi prekršila međunarodni pravo, a na multietničkom Balkanu bi se stvorili novi sukobi – u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Jugozapadnoj Srbiji, Crnoj Gori… Stoga, mi ističemo na opasnost kršenja međunarodnog prava, jer ako je princip pogažen na jednom mestu, opnda će on po automatizmu postati pravilo. Svima je jasno da Zapadni imperijalizam ne želi da pronađe mirno rešenje, već nove sukobe, kako bi Balkansko ostrvo mogao da drži pod okupacijom.

 

Danas u uslovima krize, mladima koji najviše trpe, čiji je bes i gnev opravdan, nude se brojne lažne alternative, koje su navodno protiv NATO pakta, a čiji je cilj upravo odbrana krupnog kapitala i NATO pakta. Nažalost, okupacija naše zemlje koja je počela pre dvadeset godina traje i danas!

 

Mladi ljudi se danas susreću sa mnogobrojnim izazovima, kako u Sbriji, tako i u čitavom svetu. Imperijalizam je najviši stadijum u razvitku kapitalizma, a njegova udarna pesnica je NATO pakt. Danas mi živimo u sistemskoj kapitalističkoj krizi, a iz njegovih protivrečnosti on se ne može izvući. Ceo svet se uverio u činjenicu da je cilj zapadnog krupnog kapitala da preko NATO pakta obezbedi ekonomsko potčinjavanje i da raspolaže sa prirodnim resurisima drugih naroda. Srbija, kao i narodi Balkana, su odličan primer njihovih ciljeva.

 

Stoga mi poručujemo DA MIRA, SLOBODE I PRAVDE NEMA BEZ UNIŠTENJA KAPITALIZMA!

 

Socijalne transformacije društva, napretka i ekonomskog prosperiteta nema dok NATO drži Balkan i Srbiju pod okupacijom.

 

Nato ubice – napolje iz Srbije!

 

Nato – napolje sa Balkana!

 

Balkan pripada balkanskim narodima!

 

 

Link za online aprilsko izdanje CENA biltena na engleskom jeziku možete naći ovde.

 

Sekretarijat SKOJ-a,

Beograd,

08.05.2019.

 

 

 

 

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

75 GODINA SLOBODE – SLAVA OSLOBODIOCIMA BEOGRADA NKPJ I SKOJ NA KONFERENCIJI O SITUACIJI U VENECUELI STO GODINA OD NASTANKA SKOJ-a – UZ SEĆANJE NA PREĐENI PUT U NOVE POBEDE SVETSKA FEDERACIJA DEMOKRATSKE OMLADINE (WFDY) PROTIV TURSKE INVAZIJE NA SIRIJU STOP IMPERIJALISTIČKOJ REVIZIJI ISTORIJE

CENA SKUP U BEOGRADU