POVODOM PRESTANKA RADA JU ES STILA U SRBIJI – OPLJAČKALI I OTIŠLI

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) ocenjuje da odlazak američke multinacionalne kompanije Ju es stil, koja je u svom vlasništvu držala smederevsku čeličanu, iz Srbije predstavlja najflagrantniji primer pogubnosti privatizacije i pokazatelj da buržoaski pro-imperijalistički režim državu i narod vodi u sunovrat i propast.

Nakon skoro devet godina eksploatacije, uzurpiranja resursa i imovine koju je decenijama stvarala jugoslovenska radnička klasa, američki buržuji iz Pitsburga, gde se nalazi sedište Ju es stila, “digli su sidro” u onom trenutku kada su došli u situaciju da iz Srbije više ne mogu da izvlače profit, tačnije rečeno onoliko profita koliko su planirali. Razlog za to je ekonomska kriza koju su zbog svoje pohlepe izazvali upravo pripadnici buržoaske klase. U tipičnom kapitalističkom maniru, videvši da više ne mogu da profitiraju na tuđem radu, američke gazde odlaze iz Srbije ostavljajući radnike, koji su svojim znojem zgrnuli basnoslovni profit parazitskim poslodavcima, da jedini podnesu posledice ekonomske krize. Drugim rečima, nakon što su eksploatacijom tuđeg rada izneli veliki novac iz Srbije, američki kapitalisti iz Pitsburga su praktično radnike u smederevskoj čeličani ostavili bez posla. Osnovni krivac za situaciju u kojoj se našao najveći srpski izvoznik je buržoaski režim u Srbiji. Dika i ponos privrede SFRJ Železara Smederevo je i u novim uslovima, suočena sa imperijalističkim sankcijama, pod imenom Sartid bila jedna od najuspešnijih firmi u zemlji. Nakon kontrarevolucionarnog puča 5.oktobra 2000. godine režim DOS-a opredeljen u potpunosti za neo-liberalni ekonomski koncept, odnosno prvobitnu akumulaciju kapitala, fabriku upropašćava i dovodi do stečajnog procesa. Nakon toga, prodaje vredno i važno preduzeće američkom kupcu za ponižavajućih 21,3 miliona dolara, višestruko manjoj ceni od stvarne. Tako američki kapitalisti za budzašto postaju vlasnici najvećeg izvoznika u zemlji. Usledio je period eksploatacije i izvlačenja profita iz Srbije sve dok su za tako nešto postojali uslovi. Sa druge strane, osim što su izgubili vrednu imovinu država i narod nisu dobili ništa sem najniže poreze za investitore koje je buržaoski režim obezbedio za strane ulagače kako bi im se dodvorio. Produkt takve politike je novonastala situacija u kojoj je Srbija ostala i bez profita koji je iznet iz zemlje ali i bez investitora koji treba da namiruje plate radnicima koje je eksploatisao od 2003. godine kada je Sartid privatizovan i postao Ju es stil Srbija.

Nemajući kud, Vlada Srbije je otkupila čeličanu od Amerikanaca za simboličnu sumu od jednog dolara. Ju es stil je simboličnom cenom želeo da se predstavi kao “brižan poslodavac i partner” koji je “društveno odgovoran”. U praksi, američke kapitaliste je podjednako briga kako za radnike u Sjedinjenim Američkim Državama tako i u Srbiji, a bednu sumu za koju su kupili nekadašnji Sartid su višestruko povratili kroz profit ostvaren u smederevskoj železari. Vlada je pak ovim potezom želela da se pokaže kao neko ko brine o interesima 5.500 zaposlenih u železari u Smederevu. Naravno to uopšte nije tačno. Da jeste, Vlada u kojoj je glavni faktor Demokratska stranka, isto kao i u vreme prodaje Sartida, nikada ne bi privatizovala to preduzeće i predala ga u ruke stranih eksploatatora. Da Vlada mari za radnike ne bi i dalje insistirala na pogubnom procesu privatizacije i priključivanja Srbije tamnici naroda Evropskoj uniji, tvorevini smišljenoj da bi bogati postali još bogatiji a siromašni još siromašniji. Dakle, želja Vlade Srbije da pomogne radnicima je najobičnija laž i prevara. Buržoaski režim, žestoko uzdrman potezom američkog partnera, pokušava da spase što spasti može pred nastupajuće izbore. Vlada Srbije se nije odlučila da upravlja Železarom Smederevo zato što je shvatila prednosti državne svojine nad privatnom. Vlada Srbije podržavljenjem Železare Smederevo ne želi da obezbedi sigurnost posla zaposlenima niti sigurna sredstva za podmirivanje budžeta. Ne, reč je o demagoškom činu buržoaskih vlastodržaca u izbornom periodu. Naime, Vlada Srbije je već najavila da traži “strateškog partnera” odnosno novu multinacionalnu kompaniju koja će kupiti Železaru Smederevo. Industrija čelika je sada na udaru efekata kapitalističke krize, ali praksa pokazuje da se ona prva i oporavlja od udaraca. Umesto da to iskoristi i valjano rukovodi Železarom Smederevo u interesu naroda i države, Vlada Srbije već sada razmišlja o novoj prodaji “zlatne koke” stranoj buržoaziji. Stoga, radnička klasa Srbije, samim tim i radnici Železare Smederevo će biti ugroženi dog god državom bude rukovodila buržoaska vlada. Samo istinska deprivatizacija, odnosno istinsko podržavljenje otete imovine može spasiti srpsku ekonomiju. Stoga radnička klasa u Srbiji mora da zahteva zaustavljanje reakcionarnog procesa privatizacije. Jedini sistem koji istinski štiti interese proletarijata je socijalizam i tek kada se radnička klasa izbori za njegovo obnavljanje u našoj zemlji steći će se uslovi da se ugodno i bezbedno živi od plodova svoga rada.
Sekretarijat SKOJ-a
Beograd, 15. februar 2012.god.

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

POLITIČKA ŠKOLA: ULOGA AVANGARDNE PARTIJE U KLASNOJ BORBI STANIMO NA PUT POKUŠAJIMA FALSIFIKOVANJA ISTORIJE DRUGOG SVETSKOG RATA ODRŽANA PROMOCIJA GLASNIKA U SUBOTICI I NOVOM SADU PODRŠKA RADNICIMA RTV-a PODRŠKA ZA LUKAŠENKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA