OSMI MART – REVOLUCIONARNI DAN ŽENA

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ)i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) čestitaju Međunarodni dan žena svim radnicama.

Iako kapitalistički sistem pokušava da žensko pitanje skrene sa svog puta, stvarajući „feminističke” pokrete koji zapravo ne zastupaju interes žene, već interese buržoaske države, pozivamo žene i radnice širom sveta da proslave ovaj praznik. Praznik koji slavi snagu solidarnog ženskog proleterskog pokreta, koji zove na oslobođenje radnica, ali i radnika širom sveta. Situacija u kojoj se danas nalaze radnice u Srbiji teška je i mučna, ali neka ovo ne bude razlog da ne proslavimo ovaj praznik, već razlog da još borbenije ustanemo protiv kapitalistikkog ugnjetavanja. Ne smemo zaboraviti da ovaj praznik nije kapitalistički praznik koji nas poziva na kupovanje skupocenih poklona, već praznik kojim odajemo poštovanje borbenim ženama iz prošlosti, I podsticaj borbenim ženama danas.

Istorija borbe za ženska prava trajala je veoma dugo, menjajući svoj intenzitet kroz godine. U 19. veku pojavili su se prvi pokreti koji su se borili za prava žena. Jedna od prvih bitnih tačaka za istoriju ženskog pokreta je 8. mart 1857. Tog dana radince tekstilne industrije u Njujorku stupaju u štrajk zbog neljudskih uslova u kojima su radile, kao i bednih plata. Policija je brzo ugušila ovaj štrajk, ali ne i iskru koja se zapalila među radnicama širom sveta. Sagledavajući kontekst, trenutak u kome je izbio ovaj štrajk nije nasumičan. U to vreme već je objavljen „Komunistički manifest”, socijalističke ideje šire se evropom i svetom. Radnička klasa se već prepoznaje kao pokretač revolucije. Dve godine kasnije nastaje prvi ženski sindikat. Borba se nastavlja, ponovo menjajući intenzitet. Radnička klasa se borila za svoja prava, insistirajući na pravu glasa, ali buržoazija ovo nije dozvoljavala, jer joj nikada nije bilo u interesu da se u parlamentu učvrsti glas radnika. Sledeća bitna tačka je 8. mart 1910. Hiljade žena izašlo je na ulice Njujorka zahtevajući pravo glasa. Klara Cetkin na Socijalističkoj internacionali traži da se 8. mart proglasi Međunarodnim danom žena. Predlog je usvojen, a ovo je predstavljalo ujedinjene masovnih borbi za ženske zahteve.

Pravo glasa, naravno, nije predstavljalo kraj borbe. Iako su dobile ovo pravo, žene se faktički nisu oslobodile ni u jednoj od tadašnjih buržoaskih država. Nijedna od njih nije uspela da zakonski izjednači muškarca i ženu. Razlog za ovo bio je kapitalizam koji u njima vlada, patrijarhat kojim se kapitalizam hrani, a u kome privilegije i dalje ostaju na muškoj strani. Nijedna demokratska partija nije, niti može da uspe u onome u čemu je uspeo socijalizam. Bilo je jasno da borba za prava žena ujedno predstavlja i borbu protiv kapitalizma.

Borba za prava žena svoj pun zamah i snagu dobija tek u SSSR-u. Aleksandra Kolontaj ubedila je Lenjina da Međunarodni dan žena postane državni praznik. Ovaj praznik se obeležavao na dan početka Februarske revolucije i slavio herojstvo radnica koje su u njoj učestvovovale. Žene, zaista, su imale veliku ulogu u ovoj revoluciji. Upravo su one te koje su izašle na ulice Petersburga i stale nasuprot caru tražeći veća prava za radnije i radnice i jednake plate. U Rusiji je uspostavljena vlast radnika 25. oktobra 1917.

Već na samom početka postavljeno je pitanje žena. Socijalizam je neprijatelj svake ekspolatacije čoveka nad čovekom. U radničkoj državi ne sme biti eksploatacije žena ni od strane gazde, ni od strane muškarca. Socijalizam je prvi put u istoriju doneo potpuno oslobođenje žene. Ukinuta su ograničenja koja je žena imala pri razvodu braka, kao i sve formalnosti u vezi sa njegovim raskidom, ukinute su razlike u položaju bračnog i vanbračnog deteta, uvedeno pravo da žena traži od oca novac za izdržavanje vanbračnog deteta. Dozvoljen je abortus. Žene su stekle pravo na školovanje, kao i jednake plate. Ovo je predstavljalo značajnu prekretnicu i vodilo potpunoj jednakosti u društevnom životu i u društvenoj proizvodnji.

Socijalizam je učinio i prvi korak ka uvođenju žene u politiku. Politika mora da bude pristupačna radnoj ženu. U buržoaskim kapitalističkim državama, ova sfera ostaje rezervisana samo za one koji steknu odgovarajuće obrazovanje, što je automatski isključivalo ogroman broj žena. Kako im školovanje nije bilo omogućeno, skrajnute su iz ove oblasti. U socijalizmu stvar je drugačija. Politika nije stvar privilegovanih pojedinaca, već radih masa, a time i radnih žena.

Sve ove slobode predstavljaju, ipak, samo prvi korak. Drugi korak kome socijalizam teži je oslobađanje žena od kućnog rada. Žena oslobođena ekspolatacije u fabrici, ne sme postati kućna robinja. Nakon što se oslobodila ugnjetavanja od gazde, ne sme biti ugnjetavana od strane muškarca. Pritisak kome je izložena u kućnom gazdinstvu, rešava se u socijalizmu, jer se kućno gazdinstvo ukida, a na njegovo mesto stavlja kolektivno.

Ono što je bitno, naravno, je da ova borba ne ostane borba na papiru. Žena treba da se oslobodi faktički, a ne teorijski. Potrebno je oživeti borbeni duh i naoštriti revolucionarnu oštricu. „Feministički” tekstovi koji govore o takozvanoj jednakosti žena ovo ne mogu da postignu, jer ni hiljade strana teorije neće postići ono što može jedan minut akcije. Kitnjaste fraze i parole o slobodi imaju samo jednu funkciju, a to je da zamaskiraju slobodu i nejednakost eksploatisane žene. Emancipacija nije zastupanje takozvane slobode izbora, kako nameće neoliberalni feminizam; nije šminkanje dok mama i tata održavaju frižider punim; nije reakcionarno bavljenje ličnim pozicijama i problemima; već neprestana klasna borba.

Takođe, nigde u kapitalizmu nije postojala, ne postoji, niti će postojati ravnopravnost žena. Država se može predstavljati kao najslobodnija na svetu, ali prave slobode, a samim tim i prave slobode žena, u njoj nema. Bez rešenja klasnog pitanja, nema ni rešenja ženskog pitanja. Ugnjetavač i ugnjetavani ne mogu se izjednačiti. Kapitalizmu, međutim, klasna borba ne treba. On žensko pitanje i borbu za ženska prava naizgled rešava, stavljajući ih u sferu „ljudskih prava”. U toj sferi ono stoji rame uz rame sa pravom na privatno vlasništvo. Ovo najopasnije pravo je, ujedno, i neprikosnoveno. Ljudska prava imaju za svrhu da ojačaju kapitalizam na maskiran način, jer pravo na privatnu svojinu zapravo potire sva ljudska prava. Takođe, u realnosti su ljudska prava dostupna samo malom broju ljudi, što je samo još jedan od pokazatelja da predstavljaju farsu namenjenu održanju buržoazije i kapitalizma. Jer, šta je sa pravom na rad, siguran posao i primanja?

Drugi način na koji kapitalizam želi da uništi osmi mart je tendencija da se ovaj dan romantično naziva danom majki. Romantična težnja ima za cilj jačanje patrijarhata, jednog od glavnih stubova kapitalizma. U isto vreme, kapitalizam čini sve da onima koje jesu majke, ili planiraju da to postanu, takvu ulogu oteža što više, ukidajući subvencije, upropašćavajući porodilišta, dok u isto vreme najosnovnije potrepštine bivaju sve skuplje i skuplje

Socijalistička revolucja je nemoguća bez radnih žena. Ovo smo u istoriji videli na primeru Februarske revolucije, ali potrebno nam je da se istorija ponovi. Potrebna nam je nova revolucija, potrebno je da ženski pokret ponovo dobije svoju izvornu snagu i borbenost. Samo tako možemo pokidati buržoaske okove, slomiti kapitalizam i osloboditi put emancipovanoj ženi.

Radnice, niste same!

Živeo Osmi mart!

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije,

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije,

Beograd,

08. mart 2018. godine

Please follow and like us:

Pratite nas na:

Facebook
Google+
http://www.skoj.org.rs/osmi-mart-revolucionarni-dan-zena">
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

SAOPŠTENJE WFDY O KRVAVOM NASILJU IZRAELA PROTIV NARODA PALESTINE ŽIVEO DAN POBEDE 200. ROĐENDAN MARKSA NKPJ I SKOJ PONOSNO OBELEŽILI 1. MAJ NASTAVLJAMO LINIJU USPEHA