NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA – 31.08.2019.

VELIKI POSAO POKLONJEN STRANOM KAPITALU

 

Vlada Srbije je na svojoj sednici usvojila odluku o izboru strateškog partnera za  izgradnju Moravičkog koridora  i posao dodelila američko-turskom konzorcijumu Behtel-Enka.

 

Gradnja na Moravskom koridoru, trebala bi zvanično da počne u septembru. U njegovu izgradnju biće uloženo oko 800 miliona evra, a završetak radova se očekuje za dve i po godine. Takozvani Moravski koridor, odnosno deonicu autoputa Preljina-Pojate, gradiće američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, nakon što je ta kompanija jedina poslala ponudu na javnom pozivu. Međutim, stručnjaci procenjuju da su uslovi tendera bili napravljeni za tu kompaniju, i da su iz posla u startu izbačene domaće firme. Procedura je zvanično sprovedena  i u Vladi Srbije otvorene su ponude zainteresovanih za izgradnju Moravskog koridora. Pristigla je, međutim, samo jedna koverta, od konzorcijuma Behtel – Enka. Da bi radovi počeli, Vlada Srbije suspendovala je propise koji uređuju postupke javnih nabavki. Nakon što je izgradnja “Moravskog koridora “leks specijalisom“ proglašena za javni interes, doneta je uredba kojom su određeni kriterijumi za dobijanje posla. Ugovor je, naime, mogla da dobije samo firma koja ima trogodišnji obrt od milijardu evra. Novac koji na računu nema nijedna domaća firma. Stručna javnost smatra da je to urađeno kako bi se domaća građevinska operativa onemogućila da konkuriše za ovaj projekat.

 

Odluka da američka kompanija gradi važan put u Srbiji predstavlja još jedan u nizu poteza buržoaske Vlade uperen protiv interesa domaće građevinske industrije. Naime, buržoaska Vlada izgradnju puteva dodeljuje stranom kapitalu ili ih gradi iz kredita koje dobija od stranih država. U slučaju uzimanja stranih “povoljnih” kredita Srbija se obavezuje da puteve grade firme iz zemlje čije su banke odobrile kredit. I jedna i druga varijanta su pogubne po interese srpske privrede i domaće građevinske industrije koja ostaje bez mogućnosti da radi velike poslove u zemlji. Takođe, s obzirom da je na velikim infrastrukturnim projektima u zemlji angažovana kao podizvođač, domaća građevinska industrija ne dobija reference koje bi je preporučile za velike poslove u svetu. Na taj način podaničkim odnosom buržoaske vlasti prema stranom kapitalu domaća građevinska industrija polako ali sigurno propada. Sve veći broj građevinskih inženjera i kvalifikovanih radnika zaposlenih u domaćim preduzećima nezadovoljni zbog niskih primanja odlazi u inostranstvo trbuhom za kruhom. Na taj način Srbija ostaje bez potrebne građevinske operative ali i radne snage što znači ne samo da nećemo moći da gradimo puteve u našoj zemlji već da nećemo moći ni da ih održavamo, tvrdi građevinska struka. To znači da ćemo za održavanje puteva morati da plaćamo basnoslovne sume stranim građevinskim preduzećima.

 

Odluka Vlade Srbije da odredi da posao na izgradnji Moravičkog koridora može da dobije samo firma koja ima trogodišnji obrt od milijardu evra je ne samo diskriminatorska prema domaćoj građevinskoj industriji već je i besmislena. To što je neka kompanija ostvarila trogodišnji obrt od milijardu evra ne znači da će bolje izgraditi put od domaćih građevinskih firmi. Takođe, naša građevinska industrija ne samo da ima tradiciju i veliko iskustvo u izgradnji putne infrastrukture, zbog čega je cenjena u celom svetu, već i daleko bolje poznaje stanje na terenu na kome se izvode radovi pa je znatno logičnije da dobije vodeću ulogu u izgradnji autoputeva i druge saobraćajne infrastrukture u Srbiji. Međutim to se ne dešava jer buržoaska vlast ne vodi računa o interesima domaće građevinske industrije i građana Srbije već prvenstveno stranog privatnog kapitala.

 

Redakcija “Glasnika” ističe da se odmah mora prekinuti sa tom pogubnom politikom. Država više ne bi trebalo da uzima nepovoljne strane kredite i prihvata da kreditor određuje izvođača radova. Takođe ne bi trebalo ni da tenderi budu sačinjeni tako da odgovaraju isključivo interesima stranih investitora. Posao na izgradnji putne infrastrukture bi trebalo da dobijaju domaće i u prvom redu firme u vlasništvu države. Na taj način bi domaća građevinska operativa obezbeđivala plate za svoje zaposlene a država novčana sredstva za potrebe budžeta. Domaće građevinske firme bi proširile svoje poslovanje što bi omogućilo zapošljavanje nove radne snage. U tom smislu potrebno je formirati nacionalnu razvojnu banku koja bi finansirala domaću građevinsku operativu ali i druga industrijska preduzeća kako bi dobijala povoljne kredite kako bi nesmetano radila, obezbeđivala egzistenciju svojih zaposlenih i izmirivala obaveze prema budžetu za potrebe zdravstva, školstva i socijale.

 

 

LEGALIZACIJA MARIHUANE NE SPREČAVA KORIŠĆENJE TEŠKIH DROGA

 

Amsterdam, glavni grad Holandije ima veliki problem s teškim drogama koje su sa sobom donele rastuće nasilje i korupciju . Novac zarađen preprodajom kokaina, ekstazija i marihuane našao je put do bujajućeg tržišta nekretnina, piše u izveštaju “Druga strana Amsterdama” koji je naručila gradska uprava.

 

Iako je marihuana u Holandiji ilegalna, čuveni amsterdamski “kofi šopovi” decenijama  je slobodno prodaju, jer policija to toleriše u sklopu politike “dekriminalizacije marihuane”. Tužitelji ne progone one koje zateknu s manjim količinama marihuane i u izveštaju se navodi da su policajci, zbog društvene prihvaćenosti, odustali od hvatanja počinitelja manjih prekršaja. Ali, takva se politika de fakto proširila i na ostale droge, kažu autori. – Amsterdam je pružio slobodno utočište šarolikom društvu kriminalaca, mrežama lopova i parazita, preprodavaca i iznuditelja, sumnjivim javnim beležnicima i agentima za nekretnine – piše u izveštaju. Najnovije studije pokazale su da je 21 odsto stanovnika Amsterdama koristilo marihuanu u poslednjih godinu dana, a 17 odsto teške droge poput kokaina i ekstazija. Zdravstvene vlasti procenjuju da ekstazi koristi 70 posto onih koji posećuju muzičke festivale.

 

Rezultati ovog izveštaja jasno ukazuju da je propaganda, koju koriste između ostalih i pristalice legalizacije marihuane u Srbiji, da je u situaciji kada je marihuna dekriminalizovana broj korisnika teških i smrtonosnih droga umanjen, potpuno netačna i pogrešna. Pokazuje se ne samo da broj zavisnika od teških droga opada već da se rapidno povećava, da se proširuje broj krivičnih dela počinjenih u vezi sa proizvodnjom i prodajom droge a i da policija postaje manje revnosna u suzbijanju takvih kriminalnih pojava pod firmom “tolerancije”.  Sasvim je jasno da  dekriminalizacija ili legalizacija marihuane ne može da donese ništa dobro a pogotovo ne da smanji broj zavisnika i umrlih od korišćenja teških droga.

 

Deo vladajuće kapitalističke klase forsira priču o dekriminalizaciji i legalizaciji korišćenja lakih droga poput marihune. Iza takvih težnji stoje poslovni interesi određenih buržoaskih lobija kao i želja da se radnička klasa “omami” opojnim sredstvima i na taj način spreči ili bar kontroliše njen pravedni bunt koji može da dovede do revolucionarnih promena. Ona saveznike pronalazi među aktivistima za legalizaciju marihuane koji naivno veruju da bi na taj način stvari išle na bolje tvrdoglavo ignorišući pokazatelje koji govore da se broj zavisnika od teških droga ne smanjuje zbog dekriminalizacije “trave”.

 

Shodno tome redakcija “Glasnika” stoji na stanovištu da marihuanu u Srbiji ne treba legalizovati jer je reč o opojnom sredstvu koje može naškoditi zdravlju i motivisati konzumenta da pređe na korišćenje smrtonosnih teških droga. Jedini segment u kome upotrebu marihuane treba dozvoliti je u medicinske svrhe u onim slučajavima kada ona deluju blagotvorno, lekovito i olakšava zdravstveni tretman bolesnim osobama.

 

 

U BIJARICU DOGOVORENE NOVE ANTINARODNE MERE

 

Samit G7, koji okuplja sedam najmoćnijih imperijalističkih zemalja sveta ove godine održan je u francuskom letovalištu Bijaricu. Kao što je i uobičajeno i na ovom skupu je razmatran niz antinarodnih i antiradničkih mera usmerenih na ostvarivanje što većih profitnih stopa  multinacionalnih kompanija iz tih zemalja.

 

Ovoga puta, zapadni imperijalisti okupljeni u Bijaricu posebno su razmatrali svoje retrogradne strategije usmerene protiv Kine koja je suočena sa visokim carinskim stopama za svoju robu koje Sjedinjene Američke Države i Evropska unija sprovode kako bi zaštitile svoje monopole. Takođe, meta imperijalističkih bandita je i Iran kome vodeće zemlje G7 ne žele da dozvole ono što same zdušno sprovode, a to je razvoj nuklearnog vojnog arsenala.

 

Suočeni sa žestokim protestima progresivne javnosti gde god da se okupe a ove godine posebno i zbog toga što je domaćin Francuska poprište socijalnih protesta protiv antinarodne vlasti Emanuela Makrona samit G7 je organizovan u luksuznom letovalištu Bijaricu, ne bi li se na taj način sprečila veća okupljanja antiglobalista i antikapitalista. Kao dodatna mera u delo je sprovedena odluka o zabrani protesta u samom Bijaricu. Ipak, ni ovoga puta progresivna javnost nije mogla da bude zaustavljena u izražavanju svog opravdanog protesta pa su se sindikalne i levičarske snage u znatnom broju okupile u gradiću Bajonu gde je protest bio dozvoljen. Kako se često dešava prilikom samita G7 i ovoga puta je buržoaska policija primenila brutalnu silu prema demonstrantima. Tom prilikom je i uhapšeno 68 demonstranata. Policija je na antiglobaliste ispalila i suzavac a korišćen je i vodeni top. Naravno, buržoaski mediji su ćutke propratili policijsku brutalnost prema antiglobalističkim demonstrantima u Bajonu za razliku od propagande koju sprovode protiv policije Hongkonga koju lažno optužuju za “prekomernu silu” iako se ona samo brani od agresivnih proimperijalističkih demonstranata koji imaju podršku Sjedinjenih Američkih Država i Tajvana. To je bilo i očekivano jer su buržoaski mediji poznati po svojim bestidnim dvostrukim aršinima.

 

Redakcija “Glasnika” u potpunosti odbacuje antinarodne i antiradničke mere usaglašene na skupu sedam najmoćnijih imperijalističkih zemalja u Bijaricu. Takođe, redakcija “Glasnika” pozdravlja akcije progresivne javnosti u Francuskoj protiv samita G7 i najoštrije osuđuje polcijsku brutalnost i hapšenje antiglobalističkih demonstranata.

 

 

DALJE RUKE OD TRGA MARKSA I ENGELSA

 

Buržoaske gradske vlasti u Beogradu najavile su da bi sledeće godine mogla da počne “rekonstrukcija” Trga Marksa i Engelsa kome su reakcionari iz redova Srpskog pokreta obnove (tada na vlasti u Beogradu) 1997. godine promenili ime u Trg Nikole Pašića.

 

Radovi će se odvijati na osnovu pobedničkog rada sa konkursa za uređenje tri centralna gradska trga koji je sproveden 2015. godine. – Prostor će biti nivelisan, osvežen novim sadnicama, a biće urađeno kompletno popločavanje – kaže Marko Stojčić, gradski urbanista.

 

Osnovni problem je što se buržoaske gradske vlasti ne spremaju za rekonstrukciju Trga Marksa i Engelsa već za kompletnu promenu njegovog izgleda iza čega stoje prvenstveno ideološki razlozi ali i želja privatnog kapitala za ostvarivanje što većeg profita. Poslednja rekonstrukcija verovatno i najlepšeg trga u Beogradu obavljena je još u socijalističkom periodu 1986. godine na inicijativu čuvenog novinara Đoke Vještice kada je izmešteno veliko parkiralište smešteno na tom prostoru. Rekonstruisati Trg Marksa i Engelsa posle skoro 35 godina je nešto što je sasvim nužno i prihvatljivo ali to nikako ne znači da taj prostor treba uništiti i na njemu sagraditi nešto potpuno izmenjeno. Trg Marksa i Engelsa je izgrađen 1953. godine u periodu socijalističkog razvoja naše zemlje. Uskoro je podignuta i velelepna zgrada današnjeg Saveza samostalnih sindikata Srbije a šest godina kasnije i najlepša fontana u Beogradu. Činjenica da je Trg Marksa i Engelsa izgrađen u socijalizmu te da kao takav predstavlja primer superiornosti socijalističke nad kapitalističkom arhitekturom “trn je u oku” gradskih buržoaskih vlasti i to je osnovni razlog zbog čega žele da u potpunosti uklone taj trg i da na njegovom mestu izgrade nešto sasvim drugo.  Na taj način žele da potisnu i sećanje na period socijalističke izgradnje u našoj zemlji kada ne samo da  su arhitektonska rešenja bila bolja nego ona koja se primenjuju u kapitalizmu već su radni ljudi živeli daleko bolje i kvalitetnije nego što je to danas slučaj. Razlog je i taj što je Trg Marksa i Engelsa prostor na kome se održavaju mnoge sindikalne i levičarske manifestacije, između ostalog i proslava 1.maja Dana međunarodne solidarnosti radničke klase pa je težnja da se trg učini takvim da njegova infrastruktura oteža održavanje socijalno motivisanih manifestacija. Naravno, iza inicijative da se izgled Trga Marksa i Engelsa u potpunosti izmeni stoji i želja gradskih buržoaskih vlasti da vlasnicima arhitektonskih i građevinskih firmi koje budu angažovane na tom poslu obezbede što veću profitnu stopu. Veliki problem predstavlja i to što se planira potpuno uništenje fontane na Trgu Marksa i Engelsa koja je njegov zaštitni znak. Za razliku od rugla na Slaviji koje je izgradilo aktuelno gradsko rukovodstvo u cilju promocije “splav turizma” fontana na Trgu Marksa i Engelsa je lepa, smislena i funkcionalna. Vodena atrakcija na Trgu Marksa i Engelsa, poznata je, između ostalog, i kao tradicionalno mesto na kojem maturanti proslavljaju završetak školovanja, na kojem Beograđani i turisti pronalaze osveženje tokom vrelih dana, kao i idealna scenografija za snimanje spotova, filmova.

 

Shodno svemu izrečenom jasno je da je potpuna izmena izgleda Trga Marksa i Engelsa ne samo nepotrebna već i potpuno štetna.  Redakcija “Glasnika” poziva gradske buržoaske vlasti da odustanu od ideje da se fontana izmesti sa tog prostora i da se umesto rekonstrukcije izgradi novi trg. Istovremeno, Redakcija “Glasnika” poziva progresivnu sindikalnu, radničku i levičarsku javnost da digne svoj glas protiv planiranih štetnih izmena na Trgu Marksa i Engelsa. Takođe, naša redakcija insistira da se sa ovog prostora izmesti spomenik reakcionarnog buržoaskog političara Nikole Pašića te da mu se vrati staro i slavno ime Trg Marksa i Engelsa.

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

75 GODINA SLOBODE – SLAVA OSLOBODIOCIMA BEOGRADA NKPJ I SKOJ NA KONFERENCIJI O SITUACIJI U VENECUELI STO GODINA OD NASTANKA SKOJ-a – UZ SEĆANJE NA PREĐENI PUT U NOVE POBEDE SVETSKA FEDERACIJA DEMOKRATSKE OMLADINE (WFDY) PROTIV TURSKE INVAZIJE NA SIRIJU STOP IMPERIJALISTIČKOJ REVIZIJI ISTORIJE

CENA SKUP U BEOGRADU