Nedeljni pregled vesti iz zemlje i sveta sa klasnih pozicija – 16. 07. 2018.

Miroslav Stojanović tragična žrtva kapitalizma

Javnost u Srbiji je šokirala vest da je otac četvoro dece Miroslav Stojanović, iz okoline Niša izvršio samoubistvo zbog toga što mu je isključena struja zbog duga od 22 hiljade dinara. Stojanović je inače bio bez posla, isto kao i njegova supruga  a porodica živi od socijalne pomoći.

Postavlja se pitanje kome je od nadležnih moglo da padne na pamet da porodici bez primanja isključi struju?  Zaista bezdušno i grozomorno. Treba bez zadrške naglasiti je ovo što se desilo produkt razmisljanja  poput onog “ da je struja kao i svaki drugi proizvod  te da se mora redovno plaćati”. To nije tačno s obzirom da struja nije roba nego opšte dobro. Floskulu o struji kao “robi” je izmislio krupni privatni kapital kako bi opravdao svoj ulazak u elektroenergetski sektor zarad profita a na štetu naroda.

Činjenica da je čovek izvršio samoubistvo jer mu je isključena struja jasno pokazuje dve stvari. Bezdušnost aktelne buržoaske vlasti prema socijalno ugroženim građanima  i dvostruke aršine koje Ekektroprivreda Srbije, kojom rukovode partijski kadrovi  naprednjačke vlasti, primenjuje prema dužnicima .  Osnovni problem je što Vučićev režim, a isti slučaj je bio i sa prethodnom vlašću DOS-a, uporno odbija da uvede takozvane socijalne karte koje bi jasno prepoznale koje su to kategorije potrošača kojima plaćanje računa treba da budu subvencionisano  od strane države. Buržoaska vlast beži od socijalnih karata jer bi u slučaju da se one izrade svima bilo jasno koliko je ljudi u Srbiji siromašno. Situacija je takva da u Srbiji postoji ogroman broj  građana, čak i među onima koji rade, koji ne mogu ili jedva  plaćaju komunalije. Ekonomska politika buržoaske vlasti je isključivi krivac za to i bez njene radikalne promene situacija će biti sve  gora. Takođe, to što nadležni sirotinji seku struju zbog duga od nekoliko desetina hiljada dinara  a sa druge strane opraštaju dugovanja privatnom kapitalu koji veoma jeftino i ispod realne cene  kupuje namerno upropašćene  fabrike, i  neplaćene račune za struju prebacuju na budžet, kao što je primera radi slučaj sa Železarom Smederevo. Isto buržoaska vlast radi i u svim drugim preduzećima koje namerava da proda, dozvoljava im da koriste struju iako  je ne plaćaju kako bi mogla da ih jeftino proda privatnom kapitalu. Nakon  prodaje dugovanja ne ostaju novom buržoaskom vlasniku već se  prebacuju na posebnu firmu u kojoj se gomilaju. Na taj perfidan način privatni kapital se oslobađa obaveze plaćanja  dugovanja preduzeća koje je kupio za male pare. I iz toga se jasno vidi da je režim orijetisan samo ka asistiranju poslovnim interesima privatnog kapitala, narocito stranog dok za građane, među njima na nezaposlene i siromašne, ne mari ni malo.

Sve dok postoje reakcionarni i retrogradni kapitalistički društveni odnosi ljudi če ostajati bez posla i neće imati dovoljno novaca da plate račune za struju i druge komunalije. Jedini siguran način da se eliminišu šokantne i tužne pojave poput toga da radni ljudi  opterećeni mukama dižu ruku na sebe, je borba za obnovu  socijalizma. Da bi se radni narod izborio za taj cilj potrebno je da se ujedini i da digne svoj glas protiv privatizacije, stečajeva, otpuštanja, niskih zarada, smanjenja penzija i plata i svih antinarodnih mera “štednje” proimperijalističkog buržoaskog režima Aleksandra Vučića.

 

Dalje ruke od Azotare – Stop stečaju

Ministarstvo privrede Srbije je donelo drsku i štetnu odluku da predloži stečaj u u pančevačkoj Azotari, najvećem proizvođaču veštačkog đubriva u Srbiji.

Ne postoji nijedan jedini razlog za proglašenje stečaja u Azotari. Fabrika normalno posluje i ne beleži nikakve gubitke. Kada je reč o starom dugu procenjenom na 200 miliona evra, isključivi krivac za to je štetna privatizacija urađena za vreme DOS-ovog buržoaskog proimperijalističkog režima koja je Azotaru zavila u crno a nakon toga loše rukovođenje i mahinacije od strane nesposobnih  kadrova buržoaskih  stranaka u fabrici. Radnici Azotare nisu krivi za dugovanja i ne treba da ispaštaju zbog pogubnih odluka buržoaskih vlasti i bivšeg privatnog stranog vlasnika. Država veoma lako, primera radi uvođenjem većih poreza stranim investitorima ( najniži su u regionu Jugoistočne Evrope) ili preusmeravanjem budžetskih sredstava koja kao subvencije završavaju u rukama privatnog eksploatatorskog kapitala veoma lako i brzo može da reguliše dugovanja Azotare prema Javnom preduzeću “Srbijagas”.Taman nakon što je Azotara malo stala na noge posle ogavne privatizacije koja ju je potpuno unazadila, ovog puta naprednjački režim sa svojim “socijalističkim” prilepcima, želi da tu fabriku ponovo proda budzašto privatnom kapitalu ili je likvidira zarad interesa uvozmičkog lobija.

Progresivna javnost je dužna da podrži štrajk koji su u u petak započeli članovi Samostalnog sindikata Azotare a koji će biti nastavljen u ponedeljak. Štrajkači traže da Ministarstvo privrede povuče sramni predlog da Azotara ode u stečaj i nakon toga se budzašto proda privatnom kapitalu. Radnici Azotare ne treba da se sukobljavaju između sebe, da se  dele i svađaju, jer će buržoaski režim pokušati da iskoristi svaku eventualnu neslogu kako bi lagano sproveo stečaj. Samo slogom i organizovanom borbom radnici Azotare mogu da se izbore za taj cilj, ali je njega nemoguće ostvariti bez podrške progresivne javnosti i radničke solidarnosti.

 

Podrška progresivnoj i organizovanoj borbi stanovnka Stepe Stepanovića

Stanovnici beogradskog naselja Stepa Stepanović blokirali su u subotu 14,jula Trg Slavija u Beogradu,  zahtevajuči da se u tom delu grada umesto crkve izgrade škola, vrtić i dom zdravlja.

Oko fontane na Slaviji okupio se veliki broj stanara naselja koji su sa sobom poveli svoju decu kao i Beograđana koji su došli da ih podrže. Okupljeni su nosili  transparente poput “Hoćemo dijalog”, “Mama, hoću školu”, “Hoću dom kulture, platili smo”, “Opet se nešto bunimo” i “Nemam leđa, imam komšije”.

Stanovnici naselja Stepa Stepanović izrazili su visok stepen svesti i društvene odgovornosti jer su prepoznali da je njihovom naselju potrebna  škola, vrtić i dom zdravlja a ne bogomolja Srpske pravoslavne crkve koja inače već postoji na teritoriji opštine na kojoj se to naselje nalazi. Ono što je posebno značajno je da su stanovnici naselja Stepa Stepanović  shvatili  na koji način treba da se bore da bi ostvarili svoja  prava. Pod brojem jedan, oni su se organizovali i tako ustrojeni koordinirano osmišljavaju svoje akcije. U tu svrhu formirali su udruženje građana Stepa Stepanović koje predvodi proteste.  Stanovnici Stepe Stepanovića su pravilno shvatili da samo organizovanom borbpm za koju se zna ko je predvodi može doči  do uspeha a nikako kroz utopističko “samoorganizovanje” i “spontanost”. Pod brojem dva, na svoj protestni skup ma Slaviji  stanovnici naselja Stepa Stepanović pozvali su sve građane koji vode socijalnu borbu protiv nepravde i raznih oblika uzurpacije.

Samo udruživanjem svih socijalnih borbi kako u Beogradu tako i u celoj Srbiji radni narod i obespravljeni građani mogu da ostvare svoj cilj i izbore za bolji život i egzistenciju svojih porodica.

 

Stop lažljivoj propagandi protiv čeških komunista

U četvrtak 12. jula posle devet meseci isrpnih pregovora  Češka je dobila novu vladu kojoj je na čelu ponovo Andrej Babiš lider partije ANO. Reč je o koalicionoj vladi ANO i Češke socijaldemokratske partije – ČSSD.

S obzirom da te dve partije nisu imale  dovoljan broj mandata u parlamentu vlada je formirana uz pomoć glasova poslanika Komunističke partije Češke i Moravske. To je bio signal da retrogradne, avanturističe i po svemu sudeći plaćeničke, a u suštini duboko antiradničke, trockističke formacije kako u Češkoj tako i u Srbiji pokrenu klevetničku kampanju protiv slavne KSČM,  vodećeg avangardnog odreda češkog proletarijata. Malobrojni ali bučni i sa reakcionarnom građanskom klasom interesno povezani trockisti optužuju KSČM da je omogućivši da se vlada formira izdala češku radničku klasu, da je stuplia u ksenofobni front koji “se bori protiv izbeglica” i slične budalaštine. Koliko su prljavi trockistički napadi na slavnu KSČM, vodeći odred češkog proletarijata drski, pokvareni, tendecizni i zli najbolje pokazuje njihova nebulozna tvrdnja da je politika KSČM  “bliža ekstremnoj desnici nego radikalnoj levici”.

Redaskcija Glasnika, kao glasila Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), podmlatka Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) kojoj je KSČM sestrinska partija, dužna je da brani časne češke komuniste od budalastih napada pomahnitalih i zlobnih trockista. To činimo iznošenjem istine kojom pobijamo podle trockističke laži.

Zbog čega KSČM svojom podrškom vladi Andreja Babiša nije izdala principe marksističko-lenjinističke ideologije, češki proletarijat i borbu za obnovu socijalizma i Čehoslovačke?

  1. Komunistička partija Češke i Moravske je jedina kompartija u Istočnoj Evropi koja nakon Gorbačovljeve kontrarevolucionarne izdaje nije promenila ime partije, uspella da porazi socijaldemokratsku likvidatorsku struju i nastavi borbu u opoziciji kao marksističko-lenjinistička partija. Dakle, reč je o doslednoj marksističko-lenjinističkoj partiji koja nikad nije izdala nijedan postulat komunističke ideologije.
  2. Marksističko-lenjinistička idelogija je veoma precizna po pitanju učešća kompartija u buržoaskim vladama. Lenjin kaže da komunisti mogu da budu deo buržoaske vlade samo u tranzicionom revolucinarnom periodu. Na taj način komunisti, učešćem u takvoj vladi jačaju svoje snage, to jest snage revolucije, što je u interesu borbe radničke klase i taktički potpuno ispravno. Primer je učešće boljševika u vladi Kerenskog koja je bila buržoaska ali je to usledilo u fazi revolucije koja je iz buržoasko-demokratske prerasla u pobeonosnu socijalističku revoluciju.  U svakom drugom slučaju, ulazak komunista u buržoasli vladu je izdaja klasnih interesa i potpuno neprihvatljiva, jer bi predstavljala podršku kapitalističkom ekonomsko-političkom kursu.  KSČM nije ušla u vladu Andreja Babiša i optuživati je za izdaju klasnih interesa je potpuno nepravilno, tendeciozno i drsko.
  3. Komunističke partije u situaciji kada same ne mogu direktno da utiču na rešavanje nekih pitanja bitnih za opstanak radničke klase, sprovode taktiku takozvanog “manjeg zla”. Taj segment se primenjuje i kada je u pitanju odnos prema buržoaskim vladama. Ako će konkretnom  podrškom nekom potezu buržaoske vlade biti popravljen položaj  radničke klase ili će ona jednostavno manje izgubiti nego da je neko drugi na vlasti komunisti u parlamentu tada  daju podršku  iz opouicije. Pri tome ne ulaze u buržoasku vladu niti je generalno podržavaju već od nje očekuju da sprovede neku obećanu ili sa komunistima dogovorenu pro-radničku meru. Ako to izostane komunisti svoju podršku u tom konkretnom slučaju otkazuju. Primera radi, jedna od najdoslednijih kompartija u svetu, Portugalska komunistička partija (PCP) podržala je aktuelnu buržoasku vladu u toj zemlji kao “manje zlo” glasovima iz opozicionih klupa bez ulaska u njen sastav jer je dogovoreno da ona odmah po formiranju prekine sa merama “štednje” koje su u stvari prelivanje kapitalističke krize na pleća radničke klase kako bi buržuji ostvarili ogromne profite i u takvoj situaciji. Čim bi portugalska vlada  prekinula sa ukidanjem mera štednje PCP bi joj uskratila “podršku”. Takođe to što je glasala za tu vladu ne znači da PCP smatra da je ona dobra i da nije buržoaska i da je ne kritikuje za sve što loše radi. KSČM je po istom principu prepoznala da je Babiš “manje zlo” za radničku klasu od njegovih buržoaskih oponenata. Vladajuća većima je sklopila ugovor sa KSČM da će u periodu svog mandata uvesti poreze za crkvu, da će redovno usklađivati visinu minimalnih plata sa visinom troškova života, da će sprečiti privatizaciju zdravstva i mnoge druge stvari koje idu u korist kvaliteta života radničke klase. Da KSČM nije učinila to što je učinila radnička klasa ne bi dobila bilo kakve benefite a prozapadna buržoaska opozicija koja bi određenim računicama mogla da skupi većinu za formiranje vlade bi joj uzurpirala i ono malo prava što joj je preostalo iz socijalizma.

Dakle politika KSČM je odgovorna, na liniji marksizma-lenjjinizma, i što je najvažnije ta partija se nije odrekla kritike buržoaske vlade i uskratiće joj podršku bilo da se ne bude držala dogovorenih mera bilo da povuče neki antinarodni potez.

Kada se stvari tako postave zbog čega je onda KSČM na meti trockističkih reakcionara?  Odgovor je veoma jasan. Za KSČM glasa radnička klasa Češke, ona ima bazu u  njenim redovima, a očito je da je u interesu kako trockista tako i buržoazije da se pokuša sa razbijanjem te podške širenjem lažljivih vesti. Ni jednima ni drugima neće poći za rukom to što ih ujedinjava u zajedničkom zadatku koji se za njih pokazuje kao nemoguća misija. KSČM če naime,  bez obzira na lažljivu propagandu uvek biti avangarda radničke klase i njena zvezda vodilja ka obnovi socijalizma i Čehoslovačke.

 

          Solidarnost sa sindikalcem Stivom Hedlijem 

U subotu 14.jula nakon što je govorio na antifašističkom kontra -mitingu u Londonu održanom u znak protesta zbog skupa podrške krajnjih desničara, ksenofoba i fašista, nekadašnjem utamničenom lideru Engleske odbrambene lige, Tomiju Robinsonu  dok je sa prijateljima bio u obližnjem pabu napadnut je drug StivHedli,zamenik generalnog sekretara  britanskog progresivnog sindikata RMT.

Koristeći ogromnu brojčanu prednost Hedlija su mučki i kukavički razbijenim flašama i stolicama napali članovi Engleske odbrambene lige i drugih ultra-desničarskih briitanskih organizacija u čijim redovima ima dosta rasistički orijentisanih fudbalskih huligana. Iako brojčano nadjačani Hedli i njegovi prijatelji su pružili jak otpor rasističkim huliganima koji su uspevši da iseku Hedlija po licu  kukavički pobegli glavom bez obzira.

Drug Hedli je nakon napada iako povređen staloženo dao izjavu da je incident do koga je došlo posledica navodnog poštovanja “slobode govora” ksenofobnih i rasističkih aktivista , pristalica Tomija  Robinsona i drugih desničarskih mračnjaka u Britaniji. Uz iskrenu solidarnost sa drugom Hedlijem. redakcija Glasnika istile da je ovo što se desilo još samo jedan u nizu primera zašto prema fašizmu ne treba imati bilo kakvu toleraniciju već ga je nužno gušiti u korenu.

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

NKPJ I SKOJ OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA BEOGRADA SLAVA DUŠANU JOVANOVIĆU SKOJ POTPISNIK ZAJEDNIČKE IZJAVE KOMUNISTIČKIH OMLADINA EVROPE POKRENUTA PETICIJA PROTIV SARADNJE SA NATO ŠTRAJK RADNIKA U ODAŽCIMA!

POTPIŠI ANTI-NATO PETICIJU