NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA – 15.12.2019.

NOVI UDAR NA KUĆNI BUDŽET RADNIH LJUDI

 

Građani Srbije će od 1. januara plaćati 100 dinara mesečno ekološku taksu, odnosno 1.200 dinara godišnje, kako bi se na godišnjem nivou sakupio fond od oko pet milijardi dinara za potrebe zaštite životne sredine.

 

U stavu 4. uredbe koju je usvojila Vlada Srbije, koji se odnosi na fizička lica, navodi se da su aktivnosti fizičkih lica koje utiču na životnu sredinu: korišćenje električne energije, korišćenje grejnih uređaja, korišćenje hemijskih sredstava, korišćenje proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, proizvodnja i prerada hrane i druge aktivnosti. Prema ovoj Uredbi, obavezu plaćanja ekološke takse imaće vlasnici nekretnina, odnosno svi oni koji plaćaju porez na imovinu. Ukoliko ne žive u nekretnini koju poseduju, taksa će biti umanjena za 50 odsto.

 

Redakcija “Glasnika“ ističe da je odluka buržoaske vlade da osiromašene radne ljude Srbije optereti novim dadžbinama kako bi napunila državni budžet bestidna i pokvarena. Potpuno je nemoralno da buržoaska vlada smatra da su građani dužni da plaćaju takse zbog toga što koriste struju i hemijske proizvode kako bi obezbedili svakodnevnu egzistenciju za sebe i svoje porodice. Takođe, reč je i o klasičnoj zameni teza jer nisu radni ljudi Srbije ti koji u svojim domovima zagađuju životnu sredinu. Najveći zagađivači životne sredine su predstavnici stranog i domaćeg krupnog kapitala koji eksploatacijom tuđeg rada u našoj zemlji ostvaruju ogromne profite i jedini su oni dužni da nadoknade štetu koju su počinili u težnji za što većom zaradom prema životnoj okolini. Takse treba da plaćaju zagađivači životne sredine a to su predstavnici krupnog kapitala prisutnog u Srbiji. S obzirom da je Vlada Srbije servis interesa krupnog kapitala a ne građana mnogo joj je lakše da zavuče ruku u džep osiromašenom radnom narodu, koji na bilo koji način nije kriv za zagađenje, umesto da kroz takse kazne one koji zagađuju životnu okolinu, domaće i strane kapitaliste.

 

Baš zbog toga što su u Srbiji najniži porezi na profit u regionu, što država novcem građana subvencioniše otvaranje radnih mesta buržoaskim poslodavcima, što ih je oslobodila brojnih dadžbina u budžetu nema dovoljno novca za zaštitu životne sredine i odvajanje štetnog otpada od komunalnog. Iz ovoga se jasno vidi da je buržaoskoj vladi profit krupnog kapitala važniji nego zaštita životne sredine za koju se navodno zalaže.

 

Stoga, redakcija „Glasnika“ zahteva od Vlade Srbije da odmah  povuče nepravednu i besmislenu odluku kojom je dodatno opteretila kućni budžet radnih ljudi Srbije.

 

 

 

REZULTATI I POUKE POBEDONOSNOG ŠTRAJKA POŠTARA

 

Vlada Srbije je sa predstavnicima reprezentativnih sindikata i zaposlenih u preduzeću 13. decembra potpisala sporazum o povećanju zarada u Pošti Srbije nakon štrajka koji je organizovan zbog mizernih zarada radnika.

 

Takođe, poslovodstvo preduzeća se obavezilo da disciplinski neće goniti učesnike u protestu iako je on sproveden mimo propisanih zakonskih rešenja.  Radnicima sa najmanjim platama zarade će biti povećane za 13, 1 odsto plus 3,8 do kojih će doći ukidanjem Zakona o umanjenju zarada. Osim toga od početka sledeće godine regres koji dobijaju radnici će biti povećan za 1.000 dinara.

 

S obzirom da je izboreno da povećanje zarada bude veće od ponude poslovodstva kao i da neće biti kažnjavanja učesnika protesta može se sa pravom konstatovati da su obustavom rada smeli i ponosni radnici Pošte ostvarili značajnu pobedu. Sa druge strane može se konstatovati da objektivna situacija koja je pogodovala protestu nije iskorišćena za postizanje boljih rezultata obustave rada, primećeni su neki propusti i taktičke greške koji se ponavljaju i moraju biti ispravljene.

 

Objektivna situacija, a to je blizina parlamentarnih izbora, je pogodovala radnicma u protestu jer s obzirom da je izborna godina tik pred nama Vučićev buržoaski režim nije mogao da dozvoli poslovodstvu Pošte Srbije da se sa radnicima obračunava na radikalan način koristeći antiradničke i antinarodne odredbe Zakona o radu pisanog u korist kapitalističkih gazdi. To je osnovni razlog što neće biti kažnjavanja vođa protesta . Takođe, to je razlog što ovog puta policija nije vršila deblokadu distributivnih centara kako bi omogućila plasman pošte što je bio slučaj u ranijim protestima. Ovoga puta buržaoska vlast nije smela da primenjuje takve mere pa su radnici u protestu morali da istraju u svojim zahtevima te bi povećanje plata na zahtevanih 50.000 dinara bilo i ostvareno ili bi se toj cifri znatno približilo. Ovako će zarade najslabije plaćenih radnika u Pošti biti povećane sa 31.000 na oko 36. do 37.000 dinara što je veoma delako od postavljenog i opravdanog zahteva za dostizanje visine zvanične prosečne plate u Srbiji. Druga greška predvodnika protesta u Pošti je što nije izvršen jači pritisak na reprezentativne sindikate u preduzeću da podrže radničke egzistencijalne zahteve. Na taj način protest bi prerastao u klasičan štrajk, bio bi brojniji i samim tim moćniji. Treća greška je što je protest bio izolacionistički. Radnici u protestu su morali da se organizaciono i u svakom drugom pogledu povežu sa progresivnim snagama koje su se solidarisale sa njihovom obustavom rada. Moralo je da dođe do saradnje sa sindikatima, studentskim i političkim organizacijama radničke klase  i objedinjavanja protestnih akcija. Na taj način bi pritisak na buržoasku Vladu bio jači i učinkovitiji. Četvrti i najveći problem je što predvodnici protesta uporno odbijaju saradnju sa sindikatima u borbi za prava zaposlenih u Pošti. Zakon je takav da štrajk mogu da vode samo sindikati. Svaki ulazak u protest bez njih ugrožava radnike u obustavi rada. Ovoga puta je to prošlo zbog izbora koji uskoro slede. Sledeći put poštari neće imati tu prednost na svojoj strani. Protest na radnom mestu bez učešća sindikata taktički može da se sprovodi ako su svi radnici u preduzeću odlučni za obustavu rada što u ovoga puta kao ni prethodnih nije bio slučaj. Ako se radnicima u protestu ne sviđa ponašanje reprezentativnih sindikata onda treba da formiraju novi sindikat i postanu podružnica neke sindikalne centrale koja bi u potpunosti podržala obustavu rada kakvih ima ili neka formiraju samostalnu sindikalnu organizaciju kroz koju će se boriti za ostvarenja svojih prava.

 

Redakcija “Glasnika” sa oduševljenjem pozdravlja rezultate jednog od najvećih protesta radničke klase u Srbiji od kontrarevolucionarnog puča iz oktobra 2000. godine kojim su uništeni poslednji ostaci socijalizma u našoj zemlji. Pozivamo radnike Pošte da analiziraju svoj protest, izvuku pouke iz njega kako treba nastupati u budućnosti u borbi sa buržoaskim poslovodstvom preduzeća  i garantujemo da će “Glasnik” uvek i beskompromisno podržati sve pravedne zahteve kako radnika Pošte Srbije tako i bilo kog drugog državnog ili privatnog preduzeća.

 

 

 

TAJKUNI DRŽAVI DUGUJU ČAK SEDAM MILIJARDI DINARA

 

Najveći poreski dužnik u Srbiji je kompanija Mera Invest koja državi za porez duguje 1,08 milijardi dinara ili nešto više od devet miiliona evra.

 

Vlasnik Mera investa je kiparska kompanija Mera Investment Fund Limited sa Kipra. Kako je vidljivo iz dokumenta sa arbitraže ove kiparske kompanije protiv Republike Srbije, koji je vođen pred Međunarodnim centrom za regulisanje investicionih sporova , vlasnik Mera Investment Fund Limited je Marko Mišković, sin Miroslava Miškovića. U dokumentima sa arbitraže navedeno je da je Mera Investment Fund Limited kompanija koja je 2006. osnovana na ostrvu Kirasao u Holandskim Antilima. Potom je 2008. godine preregistrovana na Kipru, što je ozvaničeno 2009. U istom dokumentu navodi se da je stopostotni vlasnik kompanije Mera Investment Fund Limited panamska kompanija Parmidoli Investment Corp, čiji je jedini vlasnik Marko Mišković.

 

Drugi najveći dužnik je kompanija Magma Prom iz Šapca koja državi za porez duguje 990 miliona dinara ili osam miliona evra. Ovu kompaniju Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici dovodi u vezu za biznismenom Miroslavom Bogićevićem.

 

Treći najveći dužnik je kompanija Dunav grupa agregati. Ova firma državi duguje nešto manje od 800 miliona dinara. Prema podacima APR vlasnik ove kompanije je Dunav grupa DOO, čiji je direktor poznati biznismen Dušan Borovica.

 

Među prvih deset najvećih dužnika je i kompanija Zekstra grupa koja je godinama bila u vlasništvu biznismena Dragana Đurića, a koji se danas vodi kao direktor ovog preduzeća. Ova kompanija, prema podacima Poreske uprave danas državi za porez duguje 524 miliona dinara i prema visini poreskog duga zauzima deveto mesto.

 

Na listi najvećih dužnika koji se vode kao pravna lica su i Putevi Užice koji duguju 193 miliona dinara. Vlasnik ove kompanije je Vasilije Mićić. Valjevski biznismen Vidoje Vujić duguje nešto više od 75 miliona dinara i to preko firme Vujić gradnja u kojoj je suvlasnik sa udelom od 48 odsto.

 

Na spisku aktivnih pravnih lica se nalazi 394 poreska dužnika i 2.423 preduzetnika . Prvih deset najvećih poreskih dužnika, pravnih lica, državi duguje nešto više od sedam milijardi dinara.

 

Redakcija “Glasnika” ističe da je bezočno i licemerno da buržoaska vlast guli kožu sa leđa radnom narodu dozvoljavajući nečasnim profiterima privatnim izvršiteljima da izbacuju  porodice iz njihovih domova zbog dugovanja do kojih dolazi zbog siromaštva a sa druge strane u potpunosti ingorišu i tolerišu krupnom kapitalu da duguje više od sedam milijardi dinara. Po kom to osnovu sirotinja mora da vraća svoje dugove u izazvane efektima ekonomske krize koju je izazvala gramzivost bogatih dok se tajkunima opraštaju nemerljivo veća odnosno basnoslovna dugovanja?  Odgovor je veoma jasan a to je da je buržoaska vlast kako ova aktuelna Vučićeva tako i ona prethodna koju je predvodila reakcionarna Demokratska stranka servis interesa krupnog kapitala a ne građana Srbije koji pošteno žive od svoga rada.

 

Redakcija “Glasnika” najoštrije osuđuje licemerno i bezočno ponašanje buržaoskih vlasti i zahteva da se tajkunima da rok da plate porez koji duguju državi,  zbog čega Vlada budžet puni brojnim taksama kojima opterećuje radni narod, i ako to ne učine da nacionalizuju njihovu imovinu i sredstva za proizvodnju koja poseduju.  Takođe, nagomilani dugovi tajkuna jasno ukazuju na to da privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju ne samo da nije pravedno već nije ni tačno da je efikasnije od preduzeća kojima upravlja država. To je samo lažljiva mantra koja je služila kao bestidni izgovor za grozomorni proces privatizacije odnosno pljačke opštenarodne imovine koju su stvarali naši očevi i dedovi u periodu socijalističke izgradnje.

 

 

 

HRABRO I ODLUČNO DRŽANJE MLADOG RUSKOG DRUGA

 

U gradu Šahtiju u Rostovskoj oblasti, posle lekcije o slobodi govora, nastavnik je psovao učenika 11. razreda zbog njegovih komunističkih političkih uverenja.

 

Lekciji je prisustvovala i Ekaterina Stenjakina, poslanica Ujedinjene Rusije, a đak je naveo da mu politika te stranke koja podržava ruskog predsednika Vladimira Putina nije bliska i da će se učlaniti u Komunističku partiju Ruske Federacije Genedija Zjuganova.

 

Kako navodi regionalni portal Notepad, incident se dogodio 12.decembra u Školi broj 1. Poslanica je đacima pričala povodom Dana ustava. Posle toga, učenici su postavljali pitanja, a jedan od njih je sa Ekaterinom Stenjakinom ušao u raspravu. Ona je pohvalila njegovu hrabrost, odgovarala mu na pitanja i potom otišla.

 

Međutim, to nije bilo pravo nastavniku Alekseju Želtovu, pa je optužio učenika za nepristojnost i nepoštovanje predstavnika države.

 

“Ti si klinički idiot! Ona pomaže školi, kupuje nameštaj… A ti kažeš kako ste ideološki neprijatelji”, besneo je nastavnik i na kraju učenika udario fasciklom sa papirima.

 

Sve je snimila jedna od učenica, poslala majci koja je snimak podelila na grupi roditelja. Snimak je video i Želtov, pa ga je zanimalo ko je snimio. Majka autorke je pozvana kod direktora, koji je želeo da zna zašto je tinejdžerka snimala skandaloznu konverzaciju. Došli su i drugovi iz odeljenja napadnutog učenika, koji su ga branili “On je dobar, ali ima svoj stav, mi smo se na to navikli”, rekla je jedna od učenica, prenosi ruska Gazeta.

 

Portalu je rečeno da je posle skandala nastavnik rekao da neće držati predavanja odeljenju u kom sedi budući komunista. Direktorka škole je pokrenula istragu o događaju. Nastavnik je navodno suspendovan, a od njega je zahtevano da se izvini odeljenju, što je on i učinio.

 

Redakcija “Glasnika” najoštrije osuđuje drsko i bezočno ponašanje reakcionarnog profesora Želtova i istovremeno se solidariše sa mladim neimenovanim drugom izloženim nasilju  i ponosi sa njegovim hrabrim i odlučnim  držanjem pred budalastim i karijeristički nastrojenim nastavnikom. Mladi drug se  svojim nastupom i nepokolebljivošću pred profesorom antikomunistom nesporno  svrstao u heroje radničke klase Rusije. Njegov hrabri čin jasno ukazuje na dijalektičku činjenicu da je socijalizam istorijska etapa u razvoju čovečanstva i da je ništa ne može zaustaviti u ostvarivanju konačne pobede. Jedan od najvažnijih razloga za to je što je njen nosilac omladina poput hrabrog ruskog druga.

 

 

 

EL PUEBLO UNIDO, JAMAS SERA VENCIDO

 

Legendarna grupa Inti-Illmani iz Čilea održala je otvoren nastup pesme “El pueblo unido, jamás será vencido!” (“Ujedinjen narod nikada neće biti pobeđen”) uz koju su pevale stotine hiljada građana Čilea dok su protestvovali na ulicama Santijaga protiv neoliberalne vlade.

 

Pesmu je 1973. godine napisao Serđio Ortega, par meseci pre nasilnog puča Avgusta Pinočeta, podržanog od strane Sjedinjenih Američkih Država. U početku, ova pesma je komponovana kao himna socijalističke vlade Salvadora Aljendea, a pesma je oslikavala duh radničkog naroda koji je 1970. izglasao Aljendea. Nakon puča pesma je postala himna otpora protiv Pinočeovog režima.

 

Grupa Inti-Illimani bila je ta koja je učinila pesmu poznatom po svetu. Za vreme puča, oni su bili na turneji po Evropi, tako da članovima grupe nije bilo dopušteno da se vrate u svoju domovinu gde je njihovo stvaralaštvo bilo zabranjeno. Kada su čuli za brojna ubistva levičara i drugova umetnika, odlučili su da ostanu u Italiji u izgnanstvu 15 godina na onome što su oni nazvali “najduža turneja u istoriji”, svirajući pesmu otpora po celom svetu sve dok nisu mogli da se vrate nakon svrgavanja diktatora Pinočea.

 

Poslednja dva meseca reči pesme su se glasno čule kroz Čile, dok su demonstranti nastavili sa protestima protiv njihovog predserdnika milijardera i represija od strane vlade u kojoj su desetine bile ubijene, osakaćene ili povređene, a hiljade uhapšene.

 

 

 

IRAČKI KOMUNISTIČKI PESNIK UBIJEN U BAGDADU

 

Irački pesnik Ali Najim al-Lami, član Komunističke partije Iraka, ubjen je u noći 10. decembra 2019. u utorak.

 

Ubijen je u Al-Shaav distriktu dok se vraćao kući sa Tahrir trga u centru Bagdada gde je bio aktivni učesnik novog ustanka u Iraku od 1. oktobra 2019.

 

Al-Lami, koji je bio poznati pisac, bio je oplakan od Saveza pisaca Iraka koji su strogo osudili ovaj kukavički poduhvat.

 

Sahrana komunističkog mučenika bila je 11. decembra 2019. na Tahrir trgu u centru Bagdada. Sahrani su prisustvovali članovi i lideri Komunističke partije Iraka.

 

 

 

KINA NAREDILA UKLANJANJE RAČUNARA IZ SAD-a IZ VLADINIH KANCELARIJA

 

Ova regulacija je prva javna direktiva Pekinga koja postavlja limit u korišćenju strane tehnologije od strane Kine.

 

Kina je naredila da svi hardveri i softveri iz SAD-a budu uklonjeni iz vladinih kancelarija i javnih institucija u roku od 3 godine.

 

Posle neznatnog napretka u pregovorima između dve zemlje, direktiva kineske vlade će sigurno biti veliki udarac za multinacionalne kompanije iz SAD-a poput Microsofta, HP-a, Dell-a. Trgovinski rat između ove dve zemlje pretvara se u tehnološki hladni rat.

 

Trampova administracija je ove godine zabranila kompanijama iz SAD-a da posluju sa kineskom telekomunikacionom kompanijom Huawei. Google, Intel i Qualcomm objavili su da će zamrznuti njihovu saradnju sa Huawei.

 

Time što je isključila Kinu iz zapadnih tehnologija, Trampova administracija jasno pokazuje da se prava bitka vodi oko toga koja će od ove dve ekonomske supersile imati bolju tehnologiju u naredne dve decenije.

 

Ovo je prva javna direktiva Pekinga koja postavlja specifična pravila koja ograničavaju kinesko korišćenje zapadnih tehnologija, iako postoji velika podrška u Kini da se što više oslanja na domaću tehnologiju.

 

Prema analitičarima, naredba poslata iz centralnog komiteta Komunističke Partije Kine ranije ove godine će značiti zamenu 30 miliona hardvera, što će početi u 2020. godini.

 

Zamena svih uređaja i softvera u ovako kratkom vremenskom periodu predstavljaće veliki izazov za Kinu, obzirom da su mnogi uređaji razvijeni za američke operativne sisteme poput Windows-a.

 

Kineska vlada najčešće koristi desktopove domaće Lenovo kompanije, ali komponente računara, poput procesora i hard diska su proizvedene od strane SAD kompanija.

 

U Maju ove godine, Hu Xijin urednik novina Global Times u kini, izjavio je da povlačenje SAD kompanija iz poslovanja sa Huawei-jem neće biti poraz za kinesku kompaniju, koja će povećati svoju proizvodnju mikročipova kako bi se takmičila sa SAD-om.

 

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

FORMIRAN KOMITET SKOJ-a u LOZNICI NKPJ ZAHTEVA UKIDANJE DISKRIMINATORSKOG IZBORNOG ZAKONA OMLADINSKA POLITIČKA ŠKOLA “IVO LOLA RIBAR” ORGANIZUJE PREDAVANJE: KLIMATSKE PROMENE IZ KLASNE PERSPEKTIVE BRUTALNI NAPAD NA PROGRESIVNE INDIJSKE STUDENTE NOVOGODIŠNJA ČESTITKA NKPJ I SKOJ

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 38. BROJ GLASNIKA

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 38. BROJ GLASNIKA