NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA – 15.10.2019.

GRČKI RADNICI U GENERALNOM ŠTRAJKU

 

Grčki radnici, predvođeni sindikatom PAME i Komunističkom partijom Grčke, stupili su danas u 24-časovni generalni štrajk. Štrajk je započet danas u 6 časova, i trajače do četvrtka u isto vreme. Tokom trajanja štrajka u potpunosti je obustavljen rad banaka, javni autobuski i železnički, kao i brodski saobraćaj. Univerziteti su obustavili rad u periodu od 11 do 14, a bolnice od 10 do 15 časova. Štrajku su se priključili i radnici u medijima, kako privatnim, tako i državnim. Ovo je drugi po redu štrajk ove vrste u poslednje dve nedelje i predstavlja nastavak pružanja radničkog otpora novom antinarodnom Zakonu o razvoju. Prvi generalni štrajk održan je u utorak, 24.09.2019.
Buržoaska, antinarodna vlada Grčke, na čelu sa liberalno-desničarskom Novom demokratijom uvela je izmene u nacrt Zakona o razvoju koje omogućavaju poslodavcima veću kontrolu nad radom sindikata i izvršavanjem kolektivnih ugovora o radu. Ovaj zakon znatno otežava borbu radnika za svoja prava. Pod zaštitom ovog zakona, buržoazija će biti u mogućnosti da u znatnoj meri ugrozi rad sindikata, preteći otkazom svakom radniku koji se pobuni protiv loših uslova života i rada. Ovo je samo jedan u nizu napada na radnike ove zemlje, koji su započeti još u vreme vladavine Sirize. Nova demokratija, u želji da obezbedi što veće profite svojim gospodarima iz redova buržoazije, još više je pojačala borbu protiv radničke klase. Grčki proleteri, svesni značaja organizovane klasne borbe, ustali su protiv ovog sramnog zakona, pokazujući još jednom snagu onih bez kojih ne bi bilo proizvodnje, bogatstva i profita. U toj borbi Komunistička partija Grčke preuzela je vodeću ulogu,još jednom dokazujući da je ona jedina prava avangarda grčke radničke klase.

Redakcija Glasnika izražava solidarnost sa grčkim radnicima.

 

SVETSKA FEDERACIJA DEMOKRATSKE OMLADINE (WFDY) SOLIDARNA SA KOMUNISTIMA U GRČKOJ U BROBI PROTIV NATO

 

WFDY sa brigom posmatra razvoj događaja zbog posete ministra spoljnih poslova SAD-a Grčkoj. Gospodin Pompeo je posetio Grčku kako bi potpisao „Međusobni ugovor odbrane i saradnje“ između te dve zemlje.
Kako je ministar spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država rekao:“Grčka je bila saveznik SAD u promovisanju stabilnosti i ekonomskog razvitka Balkana…

Geostrateški položaj Grčke je takođe čine bitnim saveznikom u učestvovanju i dijalogu kroz prostor Istočnog Mediterana… Ugovor međusobne odbrane i saradnje između SAD i Grčke, dozvoljava korišćenje SAD-u, pomorske pomoćne stanice u dubokovodnom doku i Souda zalivskom aerodromu Krita. Grčki doprinosi NATO operacijama u Avganistanu i na Kosovu…“ Iskustvo koje ljudi imaju zahvaljujući vojnim intervencijama SAD-a čine jasnim šta imperjalisti smatraju pod „stabilnost Balkana“,“dijalog kroz Istočni Mediteran“ i koji je njen „doprinos u avganistanskoj i kosovskoj operaciji“. Štaviše, trenutna vlada u grčkoj, spremna je da potpiše dogovor koji će dati NATO snagama „nedefinisano“ prisustvo u zemlji.

Svetska Federacija Demokratske Omladine (WFDY) solidariše se sa borbom miroljubive omladine Grčke koja se, vođena WFDY članicom, Komunističkom omladinom Grčke (KNE), bori protiv imperijalističkih saveza. Stojimo rame uz rame sa našom braćom i sestrama i mi neodobravamo „Međusobni ugovor odbrane i saradnje“. WFDY zahteva da se dogovor ne obnovi i da se odmah obustavi rad baze Souda i sve ostale SAD-NATO baze u zemlji. Odbijamo svaki vid učešća grčkih Oružanih snaga u imperijalističkim operacijama u inostranstvu od strane NATO pakta i Evropske unije.

 

DEVETNAEST GODINA OD PALJENJA SEDIŠTA NKPJ

 

Tokom Petooktobarskog kontrarevolucionarnog puča 2000. godine razjarena reakcionarna banda , iskoristivši brojčanu premoć i izdaju počinjenu u vrhu službi bezbednosti i Vojske Jugoslavije, koordiniranu od strane zapadnog imperijalizma, zapalila je prostorije NKPJ koje su se tada nalazile u Nemanjinoj 34 u Beogradu. Razjarena banda, s obzirom da nije mogla da kontroliše vatru koju je izazvala razbežala se baš kao što to rade uplašene hijene. Počinioci tog krivičnog dela nisu privedeni pravdi do danas.

Nakon Petooktobarske kontrarevolucije NKPJ i SKOJ staju u prve borbene redove snaga koje su se usprotivile potpunoj kapitalističkoj restauraciji, privatizaciji opštenarodne imovine, razbijanju SRJ a potom i zajednice Srbije i Crne Gore, procesu pridruživanja tamnici naroda Evropskoj uniji i saradnji sa neprijateljem našeg naroda i progresa, udarnom pesnicom zapadnog imperijalizma – NATO.

 

POMPEO, MARŠ NAPOLJE-
GRČKI PROLETERI BORBENO PROTIV IMPERIJALIZMA

 

Hiljade radnika, predvođenih Komunističkom partijom Grčke, juče je u više gradova protestovalo protiv posete državnog sekretara SAD Majka Pompea i potpisivanja sporazuma o raznim vidovima saradnje između Grčke i SAD. Proimperijalističke vlasti u Grčkoj, kojima je cilj da ovu zemlju pretvore u bazu NATO, upotrebile su brutalnu policijsku silu protiv sopstvenog naroda. Na ulicama Atine tokom jučerašnjeg dana bilo je nemoguće disati usled velike količine ispaljenog suzavca, a svaki progresivno orjentisan radnik bio je u opasnosti od prebijanja od strane policijskih sluga krupnog kapitala.

Protest u Atini otpočeo je na glavnom gradskom trgu Sintagma, gde su proleteri, uzvikujući parole poput „Ni voda ni zemlja ubicama naroda!“, „Pompeo idi kući – ne sporazumu Grčke i SAD!“, „Amerikanci, ubice naroda!“ odlučno su pružili otpor američkoj okupaciji zemlje, podržanoj od strane sopstvene vlade. Tom prilikom, govore su održali generalni sekretar Komunističke partije Grčke, drug Dimitris Kucumbas, predsednik Grčkog komiteta za internacionalnu saradnju i mir Stavros Tasos, kao i član sindikata PAME Nikos Papađorđiju. U svom govoru Dimitris Kucumbas naveo je da se potpisivanjem sporazuma Grčka pretvara u bazu američkog imperijalizma, bazu iz koje će zločinački NATO moći da započinje pljačkaške ratove u Istočnom Mediteranu, Crnom moru i Persijskom zalivu, usmerene protiv svih naroda koji se odupiru američkoj zločinačkoj „demokratiji“.

Nakon Sintagme, pobunjeni, slobodoljubivi narod krenuo je prema ambasadi SAD. Pre dolaska pred ambasadu najvećeg neprijatelja slobode i mira, protestanti su se zaustavili ispred spomenika zločinca i ubice koji je izazvao atomsko razaranje Hirošime i Nagasakija, američkog predsednika Harija Trumana. Drugovi iz Komunističke partije Grčke pogodili su omraženi spomenik crvenom bojom, nakon čega je usledio brutalan odgovor buržoaske policije koja je grubo intervenisala uz upotrebu suzavca, pendreka i šok – bombi. Ovaj incident, međutim, nije pokolebao progresivne grčke radnike, koji su ispred ambasade američkog imperijalizma spalili zastave NATO i SAD.
Veliki protesti održani su i u drugom po veličini grčkom gradu, Solunu, kao i u drugim gradovima Grčke.

Sporazum koji je vlada, predvođena Novom demokratijom, potpisala sa američkim imperijalistima, predstavlja nastavak “Strateškog dijaloga” između dve zemlje, koji je započet još tokom vladavine Sirize. Ovim sporazumom predviđeno je da više od polovine vojnih baza bude trajno predatno američkim trupama, a sve pod izgovorom zaštite mira i bezbednosti Grčke i Evrope. Jasno je da avioni, helikopteri i trupe SAD – NATO koji će posle potpisivanja sporazuma održavati stalno prisustvo u bazama širom Grčke, ne predstavljaju nikakvu garanciju mira i stabilnosti na Balkanu. Oni služe isključivo zarad nasilnog jačanja vojnih i ekonomskih interesa američkog krupnog kapitala. Stvarne namere Amerikanaca jasno se mogu pročitati i iz izjave njihovog ambasadora u Grčkoj, Džefrija Pjata, koji je naveo da ta zemlja predstavlja prvu liniju fronta u odbrani interesa SAD. Grčka će u budućnosti predstavljati prvu liniju fronta u borbi protiv naroda Irana u Persijskom zalivu, prvu liniju fronta u sprovođenju okruživanja Rusije u istočnom Mediteranu, kao i prvu liniju fronta u nastojanju Amerike da zadrži Tursku u okviru NATO i pojača svoj uticaj u Egejskom moru i na Kipru. Ovakav sporazum Grcima donosi ne samo ropstvo pod jarmom Zapada, već i stalni strah od ratnog razaranja sopstvene zemlje.

Savez komunističke omladine Jugoslavije izražava solidarnost sa narodom Grčke u borbi protiv buržoaske vlasti i zapadnog imperijalizma! Grčkim drugovima poručujemo da narod Srbije nije zaboravio prijateljstvo i solidarnost koju je grčki narod iskazao tokom bombardovanja SRJ! Pozivamo sve narode Balkana da odlučno pokažu NATO zločincima da u našim zemljama nisu dobrodošli!

SOLIDARNOST SA NARODOM GRČKE!

POMPEO IDI KUĆI!

NATO UBICE, MARŠ SA BALKANA!

NATO KILLERS, OUT FROM BALKANS!

 

 

JELJCIN KRVAVI DIKTATOR

 

Komunistička partija Ruske Federacije organiozovala je proteste povodom godišnjice “crnog oktobra” 1993. godine: pod nazivom: “Ne zaboravljamo! Ne opraštamo!”

U Moskvi je 4. oktobra organizovano memorijalno obeležavanje 26. godišnjice raspuštanja Vrhovnog Sovjeta Rusije.
Miting je održan preko puta spomenika ” Herojima revolucije 1905-1907 godine” . Nakon toga usledila je povorka sa portretima stradalih, koja se završila kod memorijalnog znaka, na mestu na kom su poginuli branitelji Doma Sovjeta. U znak sećanja položeno je cveće.

Sled događaja tih strašnih dana počinje sa Jeljcinovim dekretom No.1400 ( raspuštanje Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije, u tom trenutku ne samo glavnim zakonodavnim organom, nego i višim organom državne vlasti), a završava se višednevnim krvavim sukobima u centru Moskve. Kulminacija se dogodila kada je zgrada parlamenta gađana iz tenkova, kada je ukupno ispaljeno 64 hitaca. U trenutku napada u Domu je bilo 1500 ljudi i više od 1000 njih koji su se sakrili u podrumu. Oko 1000 ljudi se borilo na barikadama postavljenim oko zgrade, naoružano samo flašama i sličnim predmetima. Mnogi su poginuli na licu mesta. Tačan broj stradalih ni do danas nije utvrđen. Po nezvaničnim procenama, samo u zgradi Doma Sovjeta ubijeno je između 1400 i 1500 ljudi. Tim činom, Jeljicinov izdajnički I krimnalni režim je okrvavio ruke i u Rusiji je izvršen državni udar.

Redakcija Glasnika odaje počast svim braniocima Vrhovnog Sovjeta kao i svim žrtvama antinarodnog Jeljcinovog režima

 

ITALIJANSKI KOMUNISTI PROTESTOVALI PROTIV EU POKUŠAJA REVIZIJE ISTORIJE

 

Generalni sekretar Komunističke Partije, drug Marko Rico, napao je pokušaj da se komunizam izjednači sa fašizmom.

Italijanski komunisti rekli su „terajte se“ Evropskoj uniji u nedelju kada su se hiljade građana iz cele Italije okupile u Rimu, protestujući protiv opasne antikomunističke odluke koja je doneta od strane Evropskog parlamenta prošlog meseca.

Generalni sekretar Komunističke Partije, drug Marko Rico, pocepao je rezoluciju, koja izjednačava komunizam sa fašizmom, uz glasne pokliče masa koja se okupila na Trgu Piazza Santi Apostoli u Rimu.

On je osuđivao pokušaj revizije istorije prema kojem se ističe da je Molotov-Ribentrop pakt iz 1939. izazvao Drugi svetski rat.

Rezolucija takođe traži brisanje svih komemoracija „totalitarizmu“ kroz Evropu, uključujući i one posvećene Crvenoj armiji.

Drug Rico je istakao da „bez Crvene armije svi bismo mi danas pričali nemački“, podsetivši da su to bile snage komunizma koje su pobedile fašizam u Evropi.

Drug Rico je upozorio da ovaj falsifikat koristi EU kako bi opravdala zabranjivanje komunističkih simbola od strane svojih zemalja članica.

Jedini dobitnici ovakvih odluka bi bili radikalni desničari, koji su u porastu u Evropi, upozorava drug Rico.
Rezoluciju je predložila desničarska lista Narodnih partija, ali mnogo članova Evropskog parlamenta iz zemalja sa skorašnjim iskustvom sa fašizmom su glasale protiv ove odluke, uključujući i Grčku konzervativnu Novu demokratiju.

Uprkos reakcionarnoj prirodi ove odluke, ova rezolucija je dobila podršku brojnih socijal-demokratskih partija – uključujući većinu članova Laburističke partije iz Velike Britanije koji su glasali za.
Demonstracije su ujedno bile i protest nezadovoljstva prema italijanskoj novoj koalicionoj vlasti, koju sačinjavaju desničarska populistička partija Pet zvezdica i neoliberalna Demokratska partija.
U petak, vlada je objavila ubrzavanje izbacivanja migranata iz Italije.
U ledenom glasu, vođa partije Pet zvezdica i Ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo izjavio je „Ne verujem da je izbacivanje migranata u druge evropske zemlje konačno rešenje.“
Premijer Đuzepe Konte oberučke je prihvatio ovaj novi plan, predstavljajući ga kao „veliki korak napred“ i rekao je da je da ima vere da će izazvati više povrataka Italijana u Italiju.
„Italija je uvek bila neefikasna u tome,“ izjavio je Konte.

Drug Rico je ostao čvrst, zaklinjući se da će se protiviti antidemokratskoj Evropskoj uniji i njenom rastućem antikomunizmu.

„Da li stvarno misle da će ovakvim ponašanjem ugasiti naše reči, našu borbenost, našu veru?“ upitao je drug Rico. Narodne mase u moru crvenih zastava koje su uzvikivale – Ne!

Drug Rico je na kraju poručio EU parlamentu: „terajte se!“, bacivši pocepanu rezoluciju u vazduh.

 

 

EKVADOR: POLICIJA NASILJEM ODGOVARA NA PROTESTE PROTIV MMF REFORMI

 

Narod Ekvadora nastavlja sa protestima protiv predsednika Morena, koji su započeli kao reakcija na njegovo donošenje „Paquetazo“ odluke, skupa strogih politika koje se potčinjavaju „predlozima“ koje je Međunarodni Monetarni Fond (MMF) dao u zamenu za milijarde dolara u kreditima.

Radnici saobraćaja su započeli štrajk u četvrtak, efektivno paralizujući celu zemlju, i štrajk su završili u petak u zamenu za povećanje plate u javnom prevozu. Vlada pod Morenom je u četvrtak uveče objavila Stanje izuzetka na 60 dana kao odgovor na proteste.

Uprkos brutalnosti policijske i političke represije, kao i faktički uvedenog vandrednog stanja, pobunjeni narod je nastavio svoje demonstracije u različitim delovima zemlje. Iako je štrajk završen, velike grupe urođeničkog stanovništva marširaju u glavni grad Ekvadora, Kito. Oni se zaklinju da će nastaviti štrajk u znak odbijanja desničarskih reformi vlade, kao i da će zahtevati prekid iskopavanja u njihovoj zemlji.

Redakcija Glasnika se solidariše sa narodom Ekvadora u borbi protiv MMF-a i antinarodnog režima.

 

MI ĆEMO BITI KAO ČE, DANAS, SUTRA, I ZAUVEK. MI SMO KUBA. MI SMO KONTINUITET!

 

Predsednik Kube, drug Migel Dias-Kanel, juče je podsetio na primer argentinsko-kubanskog komunističkog revolucionara Ernesta Če Gevare povodom pedeset i druge godišnjice od njegove pogibije u borbi.
Na svom Tviter nalogu, kubanski predsednik je napisao:“Mi ćemo biti kao Če, danas, sutra, i zauvek. Mi smo Kuba. Mi smo kontinuitet.“

„Univerzalni karakter nasleđa ovog legendarnog borca ima poseban značaj ovde na Kubi, jer tu je razvio svoje strateške sposobnosti i kvalitete kao komandant, i postao jedan od najupečatljivijih boraca koji su, vođeni od strane Fidel Kastra, poveli pobunjenike u pubedu u januaru 1959 godine.

U revolucionarnoj vladi, on je dobio svoje prve bitne obaveze. Njegova politika internacionalizma, moralnog integriteta i kvaliteta ostaju simbol i izvor motivacije i znanja.“, izjavili su kubanski mediji juče.
Ovog osmog oktobra, datuma njegove pogibije u La Higueri (1967), cela Kuba odaje počast herojskom borcu.
Hiljade radnika i studenata će predvoditi tradicionalni marš koji će početi kod Marte Abreu univerziteta, u Las Viđas (Santa Klara, centar ostrva) do mauzoleja koji drži posmrtne ostatke komandanta Ernesta Če Gevare i njegovih saboraca u bolivijskoj akciji.

U kubanskoj prestonici, pionirske organizacije će u staroj Havani, u pošast Če Gevare održati brojne manifestacije. Zemlja Kuba ostajće primer za buduće generacije.

 

 

KRVAVI SOCIJALNI PROTESTI NA ULICAMA IRAKA

 

Ishodi protesta u Iraku, koji su se prethodne nedelje razvijali u glavnom gradu Bagdadu i drugim mestima, su zastrašujući. Državne represivne snage Iraka su u više slučajeva upotrebile nesrazmerno nasilje prema mirnim demonstrantima pa su ih čak i gađali bojevom municijom i upotrebili snajpere. Preko sto ljudi je ubijeno a oko četiri hiljade ranjeno – tako prenosi Komunistička partija Iraka, koja je i objavila listu svojih uhapšenih članova i apeluje da se oni odmah puste zajedno sa stotinama drugih nepravedno privedenih demonstranata.

Priča ovih masovnih protesta, niklih iz nezadovoljnosti prema stanju iračke ekonomije i životnih okolnosti koje još od formalnog završetka američke okupacije stagniraju, je danas okončana ciničnom odlukom države da izjavi tri dana žalosti za preminule, kao da će ta licemerna humanost ubica biti uteha porodicama ubijenih. U utorak je ponovo otvorena tzv. „Zelena zona“ Bagdada, utvrđen kvart u kom se nalaze zgrade državnog aparata i međunarodnih odnosa, nakon dijaloga između govornika demonstranata i kancelarije premijera Iraka, Adila Abdul-Mahdija. U tom dijalogu je demonstrantima obećano uvažavanje nekih od njihovih zahteva. „Zelena zona“ je iz „bezbednosnih razloga“ bila nepristupačna tokom demonstracija.

Službenici države i naoružanih sila priznaju da je suvišno nasilje primenjeno, ali nije jasno čija je to tačno krivica ili da li će iko biti kažnjen. Komunističa partija Iraka u svakom slučaju najoštrije osuđuje postupanje države Iraka i njenih naoružanih sila tokom ovih protesta i traži da ona odstupi sa vlasti zbog zločina koje je počinila, kako bi nastupila međuvremena država uoči novih izbora.

Redakcija GLASNIK-a se solidariše sa KP Iraka i narodom Iraka u njihovoj pravičnoj borbi.

 

 

PROTESTI U KOLUMBIJI PROTIV NEOLIBERALNIH REFORMI

 

Savezni centar radnika Kolumbije (CUT) objavio je dan protesta protiv reformi plata i penzija koje je predložio predsednik Kolumbije Ivan Durke. Organizacija takođe zahteva mir i pravdu za 52 bivša člana Revolucionarnih naoružanih sila Kolumbije (FARC) koji su bili ubijeni samo ove godine.

Predstavnik CUT-a najavio je da će desetog oktobra biti održani prvi ulični protesti u savezu sa studentima univerziteta za njihovo pravo na demonstraciju. U proteklih mesec dana nekoliko fakulteta u regionu glavnog grada Bogote su, bez provokacije, bili napadnuti od strane kolumbijske policije. Drugi protest je zakazan za sedamnaesti oktobar u svim delovima glavnog grada, protiv reformi penzija i plata. Demonstracije na nacionalnom nivou su zakazane za dvadeset i prvi novembar u protest protiv istih reformi.

„Mi se čvrsto protivimo ovim napadima na mir i ljudska prava, a posebno na genocid protiv pokreta za socijalnu pravdu“, izjavio je CUT u sredu.
Prema saopštenju CUT-a, Duke hoće „da nastavi da pravi štetu sa još više smanjenja budžeta za prosvetu i zdravstvo… i nabije nove poreze ljudima, kako bi nastavio sa slobodnim tržištem.“
Sve organizacije koje učestvuju u ovim demonstracijama zaklinju se da će braniti svoje ustavno pravo da protestuju u Kolumbiji.

CUT saopštava da bi nove reforme koje predsednik želi da formalizuje samo oštetile radni narod, i zato se CUT trudi da okrene ulice protiv tih reformi. Među alternativnim reformama koje protestanti hoće da ustanove nalaze se: drugačije satnice po regionu, ukidanje prekovremenog rada, uspostavljenje vikendske i prazničke nadoknade, kao i kompenzacioni paket za otpust sa posla.

CUT takođe ukazuje da Durke pokušava da „poveća godište neophodno za odlazak u penziju, poveća individualni doprinos i samostalan sistem penzionog fonda, eliminišući solidarnost“.

Redakcija GLASNIK-a se solidariše sa radnim narodom Kolumbije u njihovoj pravednoj borbi protiv neoliberalnih reformi!

 

 

GRAD DA FORMIRA TAKSI SLUŽBU A NE PRIVATNICI

 

Već danima beogradski taksisti (sa njima su se solidarisale i njihove novosadske kolege) organizuju proteste to jest blokade centralnih gradskih ulica nezadovoljni zbog kršenja odredaba Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Naime, članovi najvećih taksi udruženja u protestu ističu da taj zakon krši kompanija CarGo, srpska varijanta Ubera, koja obavlja prevoz putnika iako nije registrovana za tu delatnost. Sa druge strane, iz te privatne kompanije odgovaraju da oni ne krše aktuelne zakonske odredbe s obzirom da su registrovani kao „udruženje građana koje pruža usluge pomoći u prevozu svojim članovima“. Stav da CarGo krši Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju iznelo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na čelu sa Zoranom Mihajlović dok premijerka Srbije Ana Brnabić i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić smatraju da CarGo ne krši zakon već pronalazi „rupe“ u istom.

Redakcija Glasnika ističe da je definitivno tačno da privatna kompanija CarGo u cilju sticanja ekstra profita krši zakonska rešenja. Opravdanje čelnika te kompanije da je reč o „pomoći članstvu na drumu“ je licemerna i besmislena jer njeni vozači obavljaju delatnost za koju nisu registrovani niti plaćaju porez. Na taj način direktno štete interesima radnog naroda. Takođe, rukovodstvo CarGo na brutalan način pljačka svoje vozače uzimajući im veliki procenat od naplaćene vožnje.

Sa druge strane vlasnici taksi udruženja pod firmom borbe protiv „dampinških cena“ žele da spreče mogućnost vožnji ispod cene za koju su oni procenili da treba da bude startna a ona je u praksi nerealno visoka, odnosno daleko iznad objektivne tržišne vrednosti. To je njihov pravi razlog a ne želja da se poštuju zakonske norme zbog koga blokiraju centralne gradske ulice i zagorčavaju život radnom narodu i omladini na putu do posla i kuće.
Međutim, nisu taksisti jedini koji to rade jer su to svojevremeno činili i vlasnici CarGo organizujući blokade pred zgradom Vladom Srbije nezadovoljni odnosom ministarke Zorane Mihajlović prema njima. Iz svega dosad navedenog nameće se logičan zaključak da se iza sukoba taksista i CarGo krije poslovni interes privatnog kapitala i sa jedne i sa druge strane kao i da jedni i drugi imaju svoje zaštitnike u buržaoskoj vladi, te i da jedni i drugi svojim postupcima otvoreno rade protiv interesa najširih slojeva radnog naroda. Iako su cene prevoza CarGo niže nego one kod taksista i dalje su veoma visoke, to jest preskupe za standard osiromašene radničke klase u Srbiji.

Stoga redakcija Glasnik ističe da rešenje za cenovno adekvatan prevoz putnika ne nude ni buržujski vlasnici taksi udruženja niti njihove kapitalističke kolege, čelnici kompanije CarGo. Zbog toga bi gradske vlasti u Beogradu ali i u drugim gradovima u Srbiji gde postoji taksi saobraćaj trebalo da formiraju gradske taksi kompanije koje bi bile u državnom vlasništvu. Podsećanja radi, Beograd je već imao, osamdesetih godina za vreme socijalističke izgradnje naše zemlje, taksi udruženje pod ingerencijom Skupštine grada. Takav pristup bi bio daleko bolji od aktuelne situacije kako za građane sa jedne tako i vozače taksija i CarGo sa druge strane. Građani bi dobili gradskog taksi prevoznika sa pristupačnim cenama a vozači taksija i CarGo koji zarađuju vožnjom sopstvenih vozila bi dobili priliku da rade u firmi u kojoj bi imali redovne fiksne prihode te ne bi morali da strahuju koliko će zaraditi tokom meseca kao što je sada slučaj. Veliku korist od tog pristupa bi imali i gradovi u kojima postoji taksi prevoz jer bi povećali budžete i to iskoristili za poboljšanje standarda života građana. Pored uvođenja državnog taksija po razumnim, odnosno svima dostupnim cenama, nadležni istovremeno i da obavežu buržoaske gazde kompanije CarGo da je registruju kao taksi udruženje i da redovno izmiruju svoje obaveze prema budžetu zarad potreba zdravstva, školstva i socijalnih davanja. Isto tako zakonski bi trebalo propisati maksimalan procenat koji od svojih vozača sme da uzima CarGo.

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

FORMIRAN KOMITET SKOJ-a u LOZNICI NKPJ ZAHTEVA UKIDANJE DISKRIMINATORSKOG IZBORNOG ZAKONA OMLADINSKA POLITIČKA ŠKOLA “IVO LOLA RIBAR” ORGANIZUJE PREDAVANJE: KLIMATSKE PROMENE IZ KLASNE PERSPEKTIVE BRUTALNI NAPAD NA PROGRESIVNE INDIJSKE STUDENTE NOVOGODIŠNJA ČESTITKA NKPJ I SKOJ

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 38. BROJ GLASNIKA

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 38. BROJ GLASNIKA