Nedeljni pregled vesti iz zemlje i sveta sa klasnih pozicija – 13. 08. 2018.

Ne razgraničenju – Kosovo je Srbija

 Aleksandar Vučić, predsednik Srbije se nije izjasnio na šta konkretno misli kada kaže da je za „ razgraničenje sa Albancima na Kosovu i Metohiji“ iz te izjave se jasno vidi težnja pro-imperijalističkih buržoaskih vlasti u Srbiji da nastave politiku koja neminovno vodi priznavanju okupirane južne srpske pokrajine kao „samostalne države“ sa predtavništvom u Ujedinjenim nacijama.

Takva politika je potpuno pogrešna i suprotstavljena interesima kako Srbije tako i srpskog naroda na Kosovu. Bilo kakav „sporazum“ koji Vučić postigne sa marionetskim vlastima u Prištini pod patronatom imperijalističke Evropske unije neće zaštiti srpski živalj na Kosovu već ga ostavlja na milost i nemilost bivših terorista iz takovzane OVK koji sada, između ostalih, čine marionetske vlasti u Prištini.

Kosovo i Metohija je od okončanja zločinačke agresije zapadnog imperijalizma na Saveznu Republiku Jugoslaviju okupirana teritorija od strane njegove udarne vojne pesnice NATO. Okupirani su kako Srbi, tako i Albanci, kao i svi drugi žitelji južne srpske pokrajine u kojoj je izgrađena najveća vojna baza NATO na Balkanu u skopu politike okruživanja Rusije snagama tog imperijalističkog vojnog saveza i zarad gramzivih ciljeva krupnog kapitala.

Redakcija Glasnika poručuje da su nedopustiva bilo kakva „razgraničenja“, podele, zamene teritorija i slično. Osnovni cilj zapadnog imperijalizma je da prisili vlasti u Beogradu da priznaju granice između Srbije i Kosova i člansatvo Kosova u Ujedinjenim nacijama što je apsolutno neprihvatljivo.

Redakcija Glasnika poziva okupatorske NATO trupe da odmah napuste teritoriju južne srpske pokrajine i zahteva njen povratak  matici Srbiji. Vlasti u Beogradu su dužne da odmah prekinu pregovore pod pokroviteljstvom zapadnog imperijalizma sa marionetskom vladom u Prištini. Srbi i Albanci na Kosovu treba da se ujedine u borbi protiv imperijalizma i obespravljianja i da slede herojski primer slavnih heroja Bore i Ramiza iz Narodno- oslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu.

 

 

Stop privatizaciji PKB

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je sramni tender za prodaju imovine PKB po početnoj ceni od 104,5 miliona evra, u koju spada 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčinu i Zrenjaninu, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema i zalihe rezervnih delova.

Na taj način buržoaske pro-imperijalističke naprednjačke vlasti u Srbiji za budzašto prodaju imovinu bar deset puta veću od one koja je određena na tenderu. PKB je preduzeće koje uspešno posluje i proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu za Beograđane i njegova prodaja je protivna interesima kako interesima zaposlenih  tako i celokupnog radnog naroda i društva. Epilog pljačkaškog procesa privatizacije biće otpuštanje velikog broja radnika u preduzeću i smanjenje plata kako bi se profit privatnog vlasnika uvećao. Nakon tri godine vlasnik će shodno aktuelnim zakonskim rešenjima u Srbiji imati pravo da prekine proizvodnju i promeni delatnost  kojom se kombinat bavi. To znači da će prestati sa poljoprivrednom proizvodnjom i da će kotistiti vredno zemljište na kome se nalazi PKB kao građevinsko zemljište u cilju što bržeg obrtanja profita.

Redakcija Glasnika poziva nadležne da odmah ukinu besmislenu i štetnu odluku o raspisivanju tendera za privatizaciju PKB a progresivnu javnost da digne svoj glas protiv tog grozomornog čina na štetu građana i države Srbije.

 

 

Mimimalnu cenu rada povećati najmanje za 46 odsto

               Do sredine septembra  Socijalno- ekonomski savet  trebalo bi da utvrdi visinu minimalne cene rada u Srbiji.  Dok reprezentativni sindikati traže povećanje minimalne cene rada za 46 odsto, privatni poslodavci se protive tome.

Sindikati  će na sednici Socijalno-ekonomskog saveta tražiti da  se povećanje  ostvari u iznosu od 46 odsto.  Sadašnja minimalna cena rada iznosi svega  143 dinara  po satu što znači da mesečni minimalac vredi manje od 25.000 dinara. Koliko je to nepravedno i sramotno malo potvrđuje podatak da je za minimalnu potrošačku korpu  potrebno izdvojiti  36 hiljade dinara.  Za minimalac u Srbiji radi čak oko 350 hiljada građana, odnosno svaki šesti zaposleni, za koje prosta matematika pokazuje da nemaju dovoljno novca da bi napunili najminimalniju potrošačku korpu.  Tek u slučaju da se minimalac podigne za 46 odsto ti radnici bi mogli da podmire najskromniju potrošačku korpu.

Privatni poslodavci se naravno shodno svojoj gramzivosti i želji da ostvare što veći profit na tuđoj grbači protive  povećanju od  46 odsto i sasvim je sigurno da će u dogovoru sa buržoaskom Vladom Srbije povećanje pokušati da svedu na što manji nivo. Podsećanja radi, za ovu godinu minimalna cena rada je povećana za svega 10 odsto.

Iako je i povećanje od 46 odsto nedovoljno za pristojan život radnog čoveka zahtev za tim procentom treba  podržati kao početnu osnovu u borbi za realnu minimalnu cenu rada.  Da bi se to ostvarilo  prisustvo na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta bi trebalo omogućiti i onim progresivnim sindikalnim centralama koje formalno nisu reprezentativne ali uživaju uticaj u radničkoj klasi i dosledno se bore za njene interese. Takođe, potrebno je ujedinjenje svih sindikalnih centrala koje bi trebalo da izađu sa jedinstvenim zahtevom o maksimalnom povećanju cene rada. Radnom narodu je sve jasnije da  svoja prava ne dobija na poklon nego ih ostvaruje svojom mukotrpnom i predanom borbom. Zato je najbolji način za povećanje minimalne cene rada, a time i svih drugih plata u Srbiji organizovanje koordinisanih protesta i štrajkova na kojima bi združene sindikalne i druge progresivne  radničke organizacije zahtevale povećanje mininalca ali i ostvarenje drugih radničkih zahteva i prava.

 

 

Diskriminatorski zakon izraelskih buržoaskih vlasti

                  Hiljade pripadnika arapske nacionalne manjine protestovalo je u Tel Avivu zbog novog zakona kojim se Izrael definiše kao država – nacija  jevrejskog naroda.

Arapska manjina u Izraelu čini petinu od ukupnog broja stanovnika, a sastoji se uglavnom od potomaka Palestinaca koji su ostali na njihovoj zemlji nakon rata 1948. godine u vreme stvaranja moderne države Izrael. Oni smatraju da novi zakon stvara od njih građane drugoga reda. “Reč je o rasističkom zakonu koji podseća na apartheid u Južnoj Africi”, izjavio je Muhamed Barake koji predsedava visokim odborom izraelskih Arapa.

Donošenje ovakvog zakona u situaciju u kojoj je palestinski narod okupiran, potlačen i kome izraelske vlasti uskraćuju  pravo na formiranje države je u potpunosti skandalozan. Isto tako skandalozna je odredba da samo  Izraelci imaju pravo na samoopredeljenje i da se arapski jezik ukida kao ravnopravan.

Redakcija Glasnika osuđuje diskriminatorski zakon koji je donela vladajuća izraelska buržoazija i istrajno će nastaviti da podržava pravednu borbu palestinskog naroda za slobodu i formiranja države Palestine kao krajnjeg cilja.

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

 

 

 

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

NKPJ I SKOJ OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA BEOGRADA SLAVA DUŠANU JOVANOVIĆU SKOJ POTPISNIK ZAJEDNIČKE IZJAVE KOMUNISTIČKIH OMLADINA EVROPE POKRENUTA PETICIJA PROTIV SARADNJE SA NATO ŠTRAJK RADNIKA U ODAŽCIMA!

POTPIŠI ANTI-NATO PETICIJU