NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA – 07.07.2019.

UMRO DIMITRIS HRISTOFIJAS – SLAVA MU!

 

Bivši predsednik Kipra Dimitris Hristofijas umro je 21.juna u 73. godini, izjavio je kiparski predsednik Nikos Anastasijadis.
Hristofijas je bio u kritičnom stanju otkako je u maju primljen u bolnicu. Izraelski lekari pomagali su kiparskim kolegama u njegovom lečenju. Predsednik Kipra bio je od 2008. do 2013. godine. Duže od dve decenije bio je na čelu komunističke Progresivne partije radnog naroda Kipra (AKEL).
Inače, uz Vladimira Voronjina, predsednika Partije komunista Republike Moldavije, Hristofijas je, zasad, jedini izabrani komunistički predsednik u Evropi nakon privremenog rušenja socijalizma u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi. Hristofijas je bio postojani marksista-lenjinista, proleterski internacionalista, kiparski patriora i veliki prijatelj Srbije i Jugoslavije.
Redakcija “Glasniks” izražava svoje iskreno saučešće Progresivnoj partiji radnog naroda Kipra i porodici druga Hristofijasa. Slava mu!!!

UMRO MOMIR BULATOVIĆ – SLAVA MU!

Bivši predsednik Crne Gore i predsednik Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije Momir Bulatović preminuo je iznenada 30.juna u Kučima u Crnoj Gori u 63. godini.

Momir Bulatović potiče iz oficirske porodice. Pošto se zbog prirode očevog posla porodica često selila, osnovnu i srednju školu završio je u Zadru.Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Kasnije postao asistent na predmetu Politička ekonomija i stekao titulu magistra ekonomskih nauka. Politikom se bavio u omladinskoj i studentskoj organizaciji. Izabran je 1989. godine za predsednika Predsedništva SK Crne Gore, a predsednik Crne Gore postaje na izborima 1990. godine.

Posle osam godina na čelu republike i sukoba u vrhu Demokratske partije socijalista, čiji je predsednik bio od osnivanja, Bulatović gubi na predsedničkim izborima od svog dotadašnjeg saradnika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, koji od tog trenutka započinje proimperijalističku politiku uperenu protiv istinskih interesa radnog naroda Crne Gore.

Slobodan Milošević mu je 1998. godine ponudio da sastavi kabinet na saveznom nivou. Bulatović je bio savezni premijer nepune dve godine. Imao je neprijatnu dužnost da proglasi stanje neposredne ratne opasnosti, a zatim i ratno stanje u toku NATO agresije na SRJ 1999. godine. Obavljao je funkciju predsednika udruženja “Sloboda” koje okuplja pristalice nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije i osnivača Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića. Umro je od srčanog udara a sahranjen je u rodnom selu Rača u Kučima.

Momir Bulatović je bio dosledni anti-imperijalista, jugoslovenski patriota i levičar. Zaslužio je poštovanje progresivne javnosti jer svoje ispravne stavove za razliku od mnogih drugih, nije promenio posle kontrarevolucionarnog puča 2000. godine kojim je počeo proces rušenja Savezne Republike Jugoslavije a kasnije i zajedničke države Srbije i Crne Gore. Iako je napravio i određene političke greške Momir Bulatović će u istoriji ostati zapamćen kao dični sin crnogorskog naroda i Jugoslavije.

Redakcija “Glasnika” izražava iskreno saučešće porodici Momira Bulatovića i svim pristalicama njegove anti-imperijalističke i pro-jugoslovenske politike u Crnoj Gori.

 

Slava mu!

 

JEDAN ZAKON ZA BURŽUJE, DRUGI ZA RADNIČKU KLASU

 

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić.

Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Mitroviću će u kaznu biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.

Redakcija „Glasnika“ ovako blagu kaznu za tešku saobraćajnu nesreću čiji je epilog gubljenje mladog života smatra sramnom ali i osnovnim pokazateljem da su bogati i moćni zaštićeni i privilegovani u buržoaskom pravosudnom sistemu. Ne postoji ni najmanja sumnja da bi neko ko potiče iz radničke ili siromašne seljačke porodice za ovakvo krivično delo bio osuđen na mnogo težu i neumitno zatvorsku kaznu. S obzirom da je Aleksandar Mitrović sin poznatog buržuja Željka Mitrovića , ujedno i vlasnika televizije Pink sa nacionalnom frekvencijom koja se odlikuje izrazitim prorežimskim stavom, nema sumnje da je upravo to uticalo da dobije veoma nisku kaznu za zlodelo koje je počinio.

Redakcija „Glasnika“ sramnom smatra i izjavu Željka Mitrovića da je „presuđeno njemu a ne njegovom sinu“. Takođe, ta izjava najbolje predstavlja aroganciju, nadobudnost i bezobrazluk srpskih tajkuna koji misle da su zbog novca koji poseduju, inače stečenog eksploatacijom tuđeg rada, vredniji i bolji od radnih ljudi i da donešeni propisi i zakoni ne mogu da se primenjuju u njihovom slučaju. Naša redakcija tvrdnje advokata odbrane da je „devojka sama kriva za svoju smrt jer je pretrčavala pešački prelaz dok je bilo uključeno crveno svetlo na semaforu i da Mitrović ne može da bude osuđen za neukazivanje pomoći osobi koju je udario kolima jer je ona već bila mrtva“ ocenjuje kao budalaste ali istovremeno i potpuno bezočne i drske. Poznato je da je dužnost vozača da budu veoma oprezni kada se nalaze pred pešačkim prelazom bez obzira da li je na semaforu crveno svetlo ili ne, te da je pešak zaštićena kategorija na zebri ako je već zakoračio na nju. Dakle, obaveza vozača je da smanji brzinu i pazi da li ima pešaka na pešačkom prelazu. Mitrović to ne da nije učinio već je vozio nepropisnom brzinom. Da je brzina bila prilagođena toj deonici, da je vozač nije prekoračio smrtni ishod bi moždao bio izbegnut. Takođe, Mitrović je počinio teško krivično delo pobegavši sa mesta udesa. Ne postoji nijedno racionalno opravdanje za takav čin. Mitrović nije znao da je nesrećna devojka već mrtva i takva nebulozna tvrdnja odbrane ne može da bude opravdanje za bežanje sa mesta udesa i neukazivanja pomoći oborenoj osobi.

Iz svega izrečenog se jasno vidi težina krivice Aleksandra Mitrovića a takođe i proizilaze pokazatelji za osnovanu sumnju da je dobio blažu kaznu zbog bogatstva svoga oca i njegove servilnosti prema aktuelnom buržoaskom režimu.

 

UKINUTI STEČAJ BIP-A I SVE ZAPOSLENE VRATITI NA POSAO

 

Zakupac beogradske pivare BIP, kompanija M6 Eden Srb, makedonskog tajkuna Svetozara Janevskog, prekinula je nedavno ugovor iz 2017. o iznajmljivanju pogona Beogradske industrije piva a oko 150 zaposlenih nenajavljeno je dobilo otkaze.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu privrede, Dragana Stevanovića, BIP “za sada neće biti ugašen”, a Agencija za licenciranje stečajnih upravnika će vrlo brzo pripremiti novi oglas i ponuditi zainteresovanima da nastave da rade kroz zakup. „Šta su razlozi za odustajanje ja ne mogu da kažem. Bilo bi dobro da se što pre nađe novi partner kako bi se nastavilo proizvodnjom“, rekao je on. Ni iz okruženja bivšeg zakupca nije bilo informacija o razlozima za nagli odlazak. Inače, zakup je koštao oko 900.000 evra godišnje, angažovano je 150 radnika, a Janevski koji je vlasnik vinarije „Tikveš” u Makedoniji najavljivao je izgradnju nove fabrike piva ali ne u centru grada, već na nekoj od industrijskih lokacija.

Redakcija „Galasnika“ naglašava da se iz navedenog može izvući nekoliko važnih zaključaka. Prvi je da se politika ustupanja preduzeća u stečaju u zakup privatnom kapitalu pokazala kao pogubna. Makedonski tajkun Janevski je angažman u BIP-u iskoristio isključivo u svrhu izvlaćenja što većeg profita iz Srbije ne mareći za interese zaposlenih u fabrici. Epilog je da je njih 150 ostalo bez posla. Stoga je orijenatacija ka pronalaženju novog privatnog zakupca takođe pogrešna. Buržoaska vlast koja je nesposobna da upravlja i ume samo da prodaje i ustupa preduzeća privatnom kapitalu se nada da će naći novog zakupca a dotad će BIP ostvarivati kao preduzeće u stečaju minimalnu proizvodnju što znači da će biti angažovan mali broj radnika za održavanje pivare a svi ostali će ostati bez primanja. U slučaju novog davanja u zakup fabrike domaćem ili stranom privatnom kapitalu na kraju bi se desila ista stvar kao i sa Janevskim, profit bi bio izvlačen u privatne džepove a nakon nekog vremena fabrika napuštena.

Osnovni razlog zbog koga se BIP nalazi u problemima je što je sistematski uništavan dok su njim upravljali kadrovi buržoaskih vladajućih partija. Nakon toga je doneta pogubna odluka o izmeštanju pogona BIP-a van lokacije na kojoj se sada nalazi kod Mostarske petlje u Beogradu kako bi se taj prostor oslobodio za izgradnju komercijalnog stambeno-poslovnog prostora od strane domaćeg ili stranog krupnog kapitala. U te svrhe je BIP bezrazložno gurnut u stečaj koji je uzrokovao otpuštanje velikog broja zaposlenih.

Redakcija „Glasnika“ traži od nadležnih da odmah ponište po interese zaposlenih i države, štetnu odluku o stečaju u BIP-u. Nakon poništenja stečaja u BIP treba vratiti sve bivše radnike koji žele da nastave da rade u tom preduzeću. BIP mora da ostane u državnom vlasništvu kao i na lokaciji na kojoj se sada nalazi. Svaki oblik privatizacije bi bio poguban za fabriku što se već i pokazalo, a na čelo preduzeća mora biti postavljen uspešan i profesionalan menadžment a ne kadrovi buržoaskih partija na vlasti, koji će znati da poslovanje fabrike vodi na adekvatan način i obezbedi prihode za zarade zaposlenih i investicije u unapređenje proizvodnje.

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

SKOJ UČESTOVAO NA KONFERENCIJI POVODOM 100 GODINA OD OSNIVANJA OMLADINSKE KOMUNISTIČKE INTERNACIONALE ZLOČINAC I KRVNIK MIHAILOVIĆ ZASLUŽUJE SAMO OSUDU I PREZIR, A NE ULICU U KRAGUJEVCU PREDAVANJE OMLADINSKA POLITIČKE ŠKOLE “IVO LOLA RIBAR” 75 GODINA SLOBODE – SLAVA OSLOBODIOCIMA BEOGRADA NKPJ I SKOJ NA KONFERENCIJI O SITUACIJI U VENECUELI

CENA SKUP U BEOGRADU