NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA 02.02.2021.

FAŠISTIČKA PROVOKACIJA NA IZLOŽBI O ŽRTVAMA RACIJE!

 

 

Tokom posete učenika novosadske gimnazije “Svetozar Marković” Arhivu Vojvodine, u kome je bila postavljena  izložba “Mučenici čuruški – otrgnuti od zaborava”, našao se jedan fašistički provokator koji je nosio masku sa keltskim krstom. Skandalozna je činjenica ta što je Arhiv Vojvodine na svom sajtu objavio sliku na kojoj se keltski krst vidi, te je nakon reakcije javnosti uz izvinjenje ova institucija spomenutu sliku izbrisala sa svog zvaničnog sajta.

 

Keltski krst predstavlja simbol rasizma i fašizma koju danas koriste nacisti širom sveta. Fašističke mađarske horde su tokom Racije, na zverski način pobili ogroman broj nedužnih civila koji predstavlja jedan od najužasnijih zločina koji se dogodio u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Racija je u Čurugu počela 4. Januara 1942. godine, kada su fašisti ubijali nedužne ljude, Srbe, Jevreje i Rome.

 

Neophodno je da fašistički provokator dobije zasluženu kaznu, a to podrazumeva najstrože kazne od njegove matične gimnazije koju pohađa.  Promovisanje fašističke i rasističke ideologije je potpuno neprihvatljivo, a ruganje nevinim fašističkim žrtvama racije vređa sve istinske antifašiste, porodice stradalih i rodoljube u našoj zemlji, te svaki pokušaj da se ismeva ovaj tragičan događaj mora biti adekvatno kažnjen.

 

 

 

GRAD BEOGRAD NE ODUSTAJE OD PRIVATIZACIJE “APOTEKA BEOGRAD”

 

 

Inicijativa “Zaustavimo privatizaciju Apoteka Beograd” je pre skoro tri nedelje uputila Gradskoj upravi zahtev da odustane od privatizacije “Apoteka Beograd” u čijoj se ingerenciji nalazi gradska farmaceutska kuća, ali ni posle tri nedelje nije dobijen nikakav odgovor.

 

Podsećanja radi, gradske vlasti su najavile da će “Apoteka Beograd” biti privatizovana poput dva gradska simbola – „Beograđanke” i Sava centra, koji su već prepušteni privatnom sektoru. “Apoteka Beograd” danas predstavlja izuzetak na farmaceutskom tržištu u Srbiji. Više od polovine zaposlenih u javnim apotekama radi u “Apoteci Beograd”. Oko hiljadu radnika zaposleno je u ovoj ustanovi, a u ostatku zemlje nema ukupno toliko zaposlenih u državnim apotekama. U slučaju da se one privatizuju, sigurno će sudbina ostalih državnih apoteka krenuti istim putem.

 

Gašenjem ili privatizovanjem “Apoteka Beograd” pacijenti će mnogo izgubiti, jer na teritoriji Beograda postoje 124 apoteke, a u njima je zaposleno 1.035 radnika – 480 diplomiranih farmaceuta, 331 farmaceutski tehničar i 224 radnika drugih profila neophodnih za radni proces. U ovoj ustanovi radi i 69 specijalista iz raznih oblasti, dva magistra i jedan doktor farmaceutskih nauka. Svaka apoteka ima sopstvenu laboratoriju što najveći broj privatnih apoteka nema. Svakog dana u apotekama su minimum četiri radnika u dve smene – dva farmaceuta i dva farmaceutska tehničara, dok u privatnim apotekama se to ne viđa, ne poštuje se minimum radnika, a ni struktura stručnog kadra.

 

Potencijalni kupci mogu svakako biti u prvom redu zainteresovani za brend i lokacije na kojima su objekti širom prestonice. Neki od prostora u kojima Apoteka „Beograd” radi nisu u vlasništvu grada, već ih ustanova iznajmljuje, a mnogi su i predmet restitucije.

 

Kako dnevni list „Politikina” navodi u gradu nisu odgovorili na pitanja, ali kako nezvanično ovaj list saznaje, odluka o privatizaciji nije doneta i te odluke neće biti dok traje pandemija kovida 19. Ipak, mogućnost privatizacije se ne isključuje nakon što se pandemija završi. Sadašnja pandemija je pokazala da su države u kojima dominira privatna zdravstvena zaštita doživele kolaps, te da bi privatizacija “Apoteka Beograd” bila pogubna po javno zdravstvo u Srbiji.

 

 

NADOMOĆ KUBANSKOG SOCIJALISTIČKOG ZDRAVSTVA TOKOM PANDEMIJE

 

Kuba i Iran su sklopili sporazum o saradnji na vakcini protiv koronavirusa. Kubanski državni Institut za vakcinaciju “Finlej” objavio je početkom meseca da je potpisao sporazum o saradnji sa iranskim institutom na ispitivanju najnaprednijeg od četiri kubanske vakcine – Soberane 2.

 

Ta vakcina uspešno je prošla drugu fazu kliničkih ispitivanja, a treća i poslednja faza sprovodiće se i na Kubi i u Iranu na uzorku od 200.000 ljudi. Zanimljiv je razlog zašto se Havana odlučila baš za Iran, je taj što se Kuba  uspešno izborila sa koronom, tako da nema dovoljno zaraženih stanovnika za testiranje vakcine. Zbog toga su se okrenuli Iranu gde je stopa zaraženih najviša na čitavom Bliskom istoku.

 

Kuba je zemlja sa 11 miliona stanovnika, a sredinom januara imala je 18.443 zaraženih i 173 umrlih. Jedan od razloga tako niskog broja zaraženih i umrlih je što je Kuba ostrvo, što olakšava borbu protiv korone, ali to nije glavni razlog. Glavni je – vrhunska kubanska medicina.

 

Kuba ima najrazvijenije javno zdravstvo u Latinskoj Americi, kao i daleko najveći broj lekara po glavi stanovnika – još pre deset godina broj kvalifikovanih lekara na Kubi premašio je 70.000 (kompletna Afrika ih je tada imala 50.000), a na kubanskim univerzitetima trenutno studira 25.000 budućih doktora medicine.

 

Studiranje je besplatno, a zdravstvo i medicinska tehnologija su na visokom nivou. Osim što svaki Kubanac ima besplatnu zdravstvenu zaštitu, Kuba je osnovala i lekarski kontingent “Henri Rivs” koji odlazi u zemlje Trećeg sveta i mesta prirodnih i bioloških katastrofa nudeći lekarsku pomoć – od borbe protiv kolere nakon zemljotresa na Haitiju do borbe protiv Ebole u Africi.

 

U širem smislu, kubanski zdravstveni sistem duguje Komunističkoj partiji Kube i njihovim prioritetima. Kuba je primer nadmoći socijalističkog zdravstvenog sistema u čijem je centru čovek za razliku od privatnih zdravstvenih sistema u kojima je interes profit.

 

 

MEMOARI GENERALA NKVD: ZAŠTO SU BENEŠ I STALJIN ŽELELI DA UKLONE STOJADINOVIĆA?

 

Minhenski sporazum predstavlja ključni momenat u rušenju Versajske Evrope. Uloga Kraljevine Jugoslavije i Milana Stojadinovića u tom nije bila nimalo beznačajna. Usmeravajući spoljnu politiku Jugoslavije u zagrljaj Berlinu i Rimu, Stojadinović je u očima predsednika Čehoslovačke Edvarda Beneša postao ličnost koju je trebalo odstraniti sa vlasti. Tu operaciju je planirao da organizuje zajedno sa Staljinom – ni manje ni više.

 

Versajski sistem nastao nakon Velikog rata bio je stvoren od strane sila pobednica, kao i niza novih država koje su nastale na ruševinama četiri carstva. Neke od tih država formirale su sopstvene kolektivne sisteme bezbednosti poput Male Antante i Balkanskog pakta radi suprostavljanja revizionističkim državama koje su želele povraćaj izgubljenih teritorija i uticaja nakon poraza 1918.

 

Mala Antanta, savez Jugoslavije, Čehoslovačke i Rumunije, nastao je upravo rečima kralja Aleksandra „Da mi više nikada nećemo biti igračke u rukama velikih sila“. Savez je prvenstveno bio uperen protiv obnove Austrougarske, držeći okružene ili u blokadi Austriju, Mađarsku i Bugarsku koje su u vojno-političkom smislu na karti Evrope postale zemlje trećeg reda, a bez uklanjanja kolektivnog sistema bezbednosti nisu imale perspektivu spoljnopolitičke ekspanzije ili revizije rezultata prethodnog rata.

 

Period dalje projekcije ovog ekonomskog i bezbednosnog projekta prepun je kontroverzi, jer je nakon 1929. postalo jasno da nikakva opasnost od obnove Austrougarske ne postoji, ipak projekat je nastavio da se širi uvođenjem stalne koordinacije generalštaba tri zemlje da bi od 1933. doživela najveću ekspanziju u vojno-ekonomskom i kulturološkom pogledu, da je neki istoričari nazivaju danas i „mini evropskom unijom tog doba“. Jasno je bilo da je već novim proširenjem okvira ona prevazišla svoju raniju svrhu.

 

Upravo ovaj savez, njegov nestanak i zaokret u spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije sa dolaskom Milana Stojadinovića predstavljaju jedan od najkontroverznijih perioda u istoriji Evrope tridesetih, ali i same spoljne politike Jugoslavije koja se razišla sa drugim članicama ovog saveza (Čehoslovačkom i Rumunijom). Nakon majske krize 1936. i prvih ozbiljnih pritisaka od strane Nemačke prema Pragu predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš je zatražio da se okviri odbrambenog saveza prošire protiv svakog mogućeg napadača. Rumunija se takođe složila sa ovim zahtevom, samo je Stojadinović izričito odbio insistirajući na daljem približavanju Rimu i Berlinu. Mada se danas forsira gledište koje je Stojadinović pokušao da nametne u svojim memoarima „Ni rat ni pakt” da je to sve rađeno zbog pragmatizma i u cilju izbegavanja rata.

 

Treba reći da Nemačka u vojnom smislu 1936. nije predstavljala nikakvu vojnu silu koja je mogla da izazove kolektivni sistem bezbednosti, da je te 1936. na snazi još uvek bio francusko-sovjetski pakt kao i da se Nemačka nije graničila sa Jugoslavijom. Izjave Stojadinovića da ga „ne interesuju interesi Čehoslovačke, ali ni Francuske“ ili da on „ne želi da bude prepreka Hitleru ka prodoru na Istok“ bacaju sasvim drugačije svetlo na njegov ideloško-politički profil.

 

Suprotno Jugoslaviji Čehoslovačka koja je osećala ugroženost od Nemačke ali i Rumunija počele su aktivno zbližavanje sa Sovjetskim Savezom. Svestan činjenice da Stojadinović potkopava bezbednost Čehoslovačke, Beneš se obratio za pomoć Staljinu sa ciljem da se Stojadinović ukloni. S obzirom da je Čehoslovačka imala jednu od najrazvijenijih industrija oružja ali i solidnu vojsku, pitanje očuvanja kolektivnog sistema bezbednosti za SSSR je bilo od prvorazrednog značaja.

 

Svetlo na ove događaje bacaju nam memoari generala NKVD Pavla Sudoplatova koji su napisani nakon raspada Sovjetskog Saveza a koji nam govori o bliskoj saradnji čehoslovačke i sovjetske službe u rešavanju ovog važnog pitanja.

 

Sudoplatov u svojim memoarima „Specijalne operacije. Lubjanka i Kremlj 1930-1950. godina” iznosi do tada manje poznatu stvar, a to je da su čehoslovačka i sovjetska služba uspostavile posebne kanale komunikacije i bližu saradnju još 1935.

 

Sovjetski Savez i Čehoslovačka su potpisali 1935 godine tajni dogovor o saradnji dveju službi. Radi rešenja tog pitanja u Moskvu je došao načelnik obaveštajne službe te zemlje pukovnik Moravec. Saradnja  i razmena informacija prvobitno je koordinisana obaveštajnom upravom Crvene Armije, a od 1937. — od strane NKVD. U toku 1938 godine Edvard Beneš se obratio generalnom sekretaru SSSR Josifu Staljinu sa molbom da podrži njegova dejstva sa ciljem svrgavanja vlade Milana Stojadinovića u Beogradu, koji sprovodi neprijateljsku politiku prema čehoslovačkom rukovodstvu.

 

Po specijalnom Staljinovom naređenju radi podrške prevrata u Beogradu 1938. NKVD je pripremio novac za srpske oficire u Beogradu koji su bili organizatori prevrata. Tajni agent Zubov došao je u Beograd radi predaje sredstava u iznosu od 200.000 dolara i nadgledanja daljeg razvoja događaja. Stigavši u Beograd, on se razočarao u slabu organizovanost zaverenika,  izvestivši da su oficiri na koje je računala čehoslovačka obaveštajna služba avanturisti. Po ličnom nahođenju odbio je da im preda novac. Po povratku u Prag napisao je izveštaj u Moskvu. Staljin, besan zbog neizvršenja zadatka, odmah je na izveštaj napisao „uhapsiti odmah“ (Zubova).

 

Ova malo poznata epizoda baca svetlo na kombinacije koje su se na polju evropske politike odigravale. Oštar odgovor Staljina i kažnjavanje Zubova govore o prvorazrednom značaju operacije kojom je trebalo ukloniti nemačku ali i britansku kombinaciju sa ciljem razbijanja Male Antante. Događaji koji su usledili potom opšte su poznati. Čehoslovačka, izolovana od svojih bivših saveznika Rumunije i Jugoslavije, ali i Poljske, Mađarske, Nemačke, Velike Britanije i Francuske, kapitulirala je pred pritiscima gotovo ujedinjene Evrope što je sve završeno Minhenskim sporazumom. Okupirajući Čehoslovačku, Hitler je dobio naoružanje kojim je mogao da naoruža 50% tadašnjeg Vermahta, što je znatno ubrzalo nemačke pripreme za veliki rat.

Vladimir Gujaničić

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

KOMUNISTI IZRAZILI SOLIDARNOST SA KUBOM MURAL POVODOM 60 GODINA OSVAJANJA KOSMOSA NKPJ I SKOJ PREDALI PISMO SI ĐINPINGU I KP KINE STOP BUS PLUS MAFIJI NKPJ I SKOJ OBELEŽILI 4. JUL – DAN BORCA

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A