NEDELJNI PREGLED VESTI IZ ZEMLJE I SVETA SA KLASNIH POZICIJA 01.03.2020.

JELENA ĐOKOVIĆ PROPAGIRA BUDALAŠTINE

 

Izjava  Jelene Đoković, supruge srpskog tenisiera Novaka Đokovića u kome se izrugivala radnom narodu Srbije predstavlja besraman čin dobrostojeće i povlašćene pripadnice vladajuće burćoaske klase.. Ona je bila pozvana da diskutuje na panelu koji se ticao  malih plata u Srbiji pod nazivom “Budućnost je sad”. Tom prilikom direktorka Fondacije Novak Đoković, podelila je svoja iskustva i stavove sa mladim ljudima u Srbiji koji traže posao.

 

Međutim, ono što je svakako izazvalo najveću pažnju jeste njena izjava na temu prosečnih plata u Srbiji koje se kreću od 300 do 500 evra i da li bi trebalo da se mladi ljudi zadovolje niskim i malim primanjima, koja su nedovoljna za život prema njenim rečima.

 

Ona je istakla da je opšti utisak da se u Srbiji “romantizira siromaštvo” i da se time ljudima poručuje da bi trebalo da budu zadovoljni i kada rade za manje novca.  – Ja ne verujem u male plate. Ljudi mi kažu često da sam nerealna, previše optimistična, da sam dete i ja želim da budem to dete koje je nezadovoljno, koje se žali na te male plate. Vi, mladi, vi ste ti koji će to da promene. Put će vam biti težak, nažalost, na to ne možemo da utičemo – rekla je Jelena i navela primer svog supruga, Novaka Đokovića, koji se uprkos poteškoćama tokom odrastanja izborio za uspeh.

 

Nema svako privilegiju u Srbiji da mu je jedina profesija to što je žena uspešnog tenisera i da potiče iz dobrostojeće porodice više srednje klase. Jedina uloga Jelene Đoković je da u javnosti  ponavlja lažljivu liberalnu mantru o uspešnim pojedincima (buržujima koji žive na račun radnog naroda) i o “nesposobnoj” i “lenjoj” ogromnoj većini ljudi. Sigurno je da Jelena Đoković nema predstavu kako prosečan radni čovek u Srbiji živi, tako da nema moralnog prava da ljudima koji žive od svog rada deli bilo kakve lekcije.

.

 

UMRO POSLEDNJI MARŠAL SOVJETSKOG SAVEZA

 

U Moskvi je 25. februara u  96. godini života preminuo maršal Sovjetskog Saveza drug Dmitrij Jazov.

 

Drug Jazov je bio poslednji vojskovođa koji je dobio zvanje maršala Sovjetskog Saveza. Za podvige tokom Drugog svetskog rata odlikovan je Ordenom Crvene zvezde.

 

Od maja 1987. do avgusta 1991. bio je ministar odbrane SSSR. Pod njegovim rukovodstvom mnogo je urađeno na povećanju borbene sposobnosti Oružanih snaga.

 

Drug Dmitrij Timofejevič Jazov rođen je 8. novembra 1924. godine u selu Jazovo u Omskoj oblasti, u seljačkoj porodici. Nakon završetka vojne akademije 1942. počinje da radi u vojsci. Od jula 1942. do maja 1945. komandovao je vodom na Volhovskom i Lenjingradskom frontu.

 

Posle rata nastavio je vojnu karijeru, prešao put od komandanta čete do komandanta armije. Sedamdesetih godina prošlog veka rukovodio je odeljenjem Glavne kadrovske uprave Ministarstva odbrane, a zatim postao prvi zamenik komandanta trupa Dalekoistočnog vojnog okruga.

 

Od januara 1979, drug Jazov je bio komandant Centralne grupe snaga, a od februara 1979 – ovlašćenog za boravak sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj Vlade SSSR-a.

 

U periodu 1980-1984. komandovao je trupama Srednjeazijskog okruga. Od 1984. do 1987. godine – Dalekoistočnog vojnog okruga.

 

Od januara do maja 1987. Jazov je bio zamenik ministra odbrane SSSR-a za kadrove i načelnik Glavne kadrovske uprave Ministarstva odbrane SSSR-a. Nakon toga došao je na čelo Ministarstva.

 

Godine 1991. drug Jazov je herojski podržao Državni komitet za vanredno stanje i bio uhapšen, jer se protivio izdaji sovjetskog rukovodstva na čelu sa Mihailom Gorbačovom,  ali je kasnije oslobođen i amnestiran.

 

Neka je večna slava drugu Dimitriju Jazovu!

 

 

 

KOMUNISTI U RUSIJI TRAŽE SLOBODU ZA PRIPADNIKE MREŽE

 

LКSM (omladinska organizacija KPRF-a i bratska organizacija SKOJ-a), je sa drugim progresivnim organizacijama učestovala u organizaciji protesta širom Rusije protiv osude levičarske grupe “Mreža”. Okružni vojni sud u Penzi, 10. februara je doneo pravosnažnu odluku za sedam mladih levičara zbog njihovih stavova, pisanja kritičkih članaka i čitanja progresivne literature. Mlai levičari u Penzi su osuđeni za “teorirzam i ulčestovanje u terorističkoj grupaciji” što je potpuna besmislica.

 

Čitav proces je sa pravne strane imao dosta propusta i izazvao je skandal u Rusiji, a nezadovoljstvo u javnom mnjenju je nateralo da i sam predsednik Vladimir Putin komentariše da slučaj ima dosta nelogičnosti. LKSM ističe da je izricanje višegodišnjih robija primer kako leve ideje plaše buržoasku vlast u Rusiji. Takođe, prema pritvorenicima je postupano nehumano i tokom suđenja svi optuženi su tvrdili da su prošli kroz proces torture i mučenja.

 

Drugovi iz LKSM-a odbacuju neosnovane optužbe, i ističu da su pripadnici “Mreže”  potupno nevini. Prema njima, vlast ovim primerom želi da zaplaši progresivne pojedince, jer kako LKSM ističe iskustvo nas uči da pred zoru uvek svetlost biva tamnija.

 

 

POTPISAN SPORAZUM SAVEZNIKA KRVAVIH RUKU

 

Imperijalističke SAD i talibanski teroristi potpisali su sporazum kojim su utvrđeni uslovi za povlačenje američkih i NATO trupa iz Avganistana.Taj akt bi trebalo da označi i početak povlačenja hiljada američkih vojnika čime bi bila okončana 18 godina duga okupacija Avganistana.

 

Sporazum su u Dohi u Kataru potpisali specijalni predstavnik SAD za pomirenje u Avganistanu Zalmaji Kalilzad i zastupnik talibana Mula Abdul Gani Baradar.

 

Redakcija “Glasnika” podseća da su imperijalističke SAD svojevremeno  kroz naoružanje, logistiku, obuku i na druge načine, aktivno podržavale reakcionarne mudžahedinske terorističke snage među njima i talibane u borbi protiv socijalističkih vlasti Avganistana na čelu sa Narodnom demokratskom partijom. Drugim rečima, “veliki borci za demokratiju” iz Vašingtona su na sve načine pomagali islamske fundamentaliste, među njima i talibane, u rušenju sekularnih vlasti predvođenih komunistima. Tim “demokratama”  nije smetao mizogini stav mudžahedina i talibana prema ženama, čija se prava i danas na brojne načine krše u Avganistanu, dok su se svojski trudili da sa vlasti obore komunističku vladu koja je u potpunosti poštovala ženska prava i sprovodila sekularnu politiku. Iskoristivši povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana, koje su tu bile na poziv legalne vlade kako bi pružile bratsku internacionalističku pomoć radnom narodu Avganistana a do kojeg je došlo shodno izdajničkoj politici Mihaila Gorbačova,  podržane od strane zapadnog imperijalizma reakcionarne snage islamskih fundamentalista su osvojile Kabul, glavni grad Avganistana i preuzele vlast. Od tog dana pa do danas u Avganistanu se sprovodi teokratska diktatura i krše se najosnovnija prava žena i verskih manjina. Američki i drugi zapadni imperijalisti nisu ni prstom mrdnuli kada su zločinci iz redova talibana na najsuroviji način likvidirali druga Mohameda Nadžibulaha, predsednika Avganistana 16.aprila 1992. godine.

 

Nakon što su talibani preuzeli kompletnu vlast u svoje ruke, otevši je od ljubimaca Vašingtona iz redova mudžahedina, uvevši fundamentalističku diktaturu koja je između ostalog zabranjivala televiziju i muziku a “grešne” žene kamenovala do smrti, SAD su održavale prećutno korektne odnose sa talibanskim režimom kako bi zaštitili interese svog krupnog kapitala koji je imao biznis u Avganistanu. Sa tom orijentacijom SAD su prestale tek kada su bile napadnute od strane, takođe svog bivšeg saveznika, Al Kaide Osame Bin Ladena inače saradnika talibana. Tek od tog trenutka su američki imperijalisti i talibanski fundamentalisti na suprotstavljenim stranama. Nakon toga je i usledila američka agresija i okupacija Avganistana kao i podrška proimperijalističkom mudžahedinskom režimu koji je uz pomoć Vašingtona ponovo reinstaliran na vlasti.

 

Redakcija “Glasnika” ističe da okupatorske trupe SAD odmah moraju da napuste teritoriju Avganistana jer su objektivni krivac za nestabilnost koja vlada na toj teritoriji. Sa druge strane, progresnivne snage Avganistana, u prvom redu radnička klasa i seljaštvo, moraju da povedu borbu koja će se paralelno odvijati kako protiv proimperijalističkih mudžahedinskih vladajućih struktura pod kontrolom Vašingtona tako i protiv takođe reakcionara  iz redova talibanskog fundamentalističkog pokreta. Narod Avganistana će istinsku slobodu steći samo slamanjem imperijalizma i verskog fanatizma i obnavljanjem socijalstičkog društvenog uređenja.

 

 

ŠTRAJKOVI PROSVETARA U KANADI

 

U Kanadi je izbio generalni štrajk prosvetara koji je usmeren protiv konzervativne vlade pa su tako 21. i 22. februar postali značajni datumi narastajuće klasne borbe u toj zemlji. Prvog  dana štrajka, ontarijski prosvetari su organizovali i sproveli jedan od dva najveća protesta zaposlenih u istoriji Ontarija. Sledećeg dana, 22. februara, Ontarijska federacija rada (OFL) dovela je oko pet hiljada  demonstranata na miting pred zdanje u Najagara Folsu u kom je održavan kongres ontarijskog ogranka Konzervativne partije.

 

Dan pre toga dva miliona đaka nije imalo nastavu pošto je skoro 200 hiljada učiteljica i nastavnika, kao i drugih prosvetnih radnika, bilo u koordinisanom štrajku. U njemu su učestvovali članovi sva četiri sindikata osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja: Federacije učiteljica Ontarija (EFTO), Federacije srednjoškolskih nastavnika (OSSTF), Udruženja engleskih katoličkih nastavnika (OECTA) i Udruženja franko-ontarijskih nastavnica i nastavnika (AEFO). To je bilo prvi put posle 1997. godine da su svi obrazovni sindikati bili istovremeno u štrajku diljem pokrajine i taj je štrajk bio ključni deo rastućih rotacionih štrajkova i drugih protestnih akcija u kojima učestvuju sva četiri pomenuta sindikata.

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

 

 

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

JALOVI NAPAD TAJKUNSKE PUDLICE NA STUDENTSKI FRONT SKOJ ODRŽAO PROMOCIJU GLASNIKA U NOVOM SADU Zajedničko saopštenje Komunističkih omladinskih organizacija GLASAJ ZA KOMUNISTE, ZAOKRUŽI BROJ 22 GLASAJ PROTIV DISKRIMINACIJE KOMUNISTA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA