MILUTINAC – LEGENDA KOJA I DANAS ŽIVI!

Doktor Milutin Ivković-Milutinac rođen je 3. marta 1906. godine u Beogradu, od oca Jovana i majke Mile, ćerke vojvode Radomira Putnika. Bio je najstarije dete u porodici, imao je još dva brata, Gojka i Dušana i dve sestre, Radmilu i Vukosavu.

Još kao dečak pokazivao je sklonost prema fudbalu i počeo da igra u podmlatku beogradske „Jugoslavije“. Za njen prvi tim debitovao je 1922. sa svega 16 i po godina. Sa ovim klubom za koji je odigrao 235 utakmica, osvojio je dve šampionske titule, 1924. i 1925. godine. Krajem 1929. zbog nesuglasica sa rukovodstvom kluba, napušta „Jugoslaviju“. Prešao je u „Župu“ iz Aleksandrovca, ali je samo nekoliko utakmica odigrao za ovaj klub. Imao je pozive od rivalskih ekipa da pređe u njihove redove. Zvali su ga „večiti“ rival komšijski BSK, kao i zagrebački klubovi HAŠK, „Građanski“ i „Konkordija“. Međutim, bio je mišljenja da sa njegove strane ne bi bilo korektno da pređe u neki od tih klubova koji je veliki konkurent „Jugoslaviji“. Izabrao je manji, skroman klub „Soko“ koji kasnije menja ime u BASK.

Po završetku gimnazije 1925. godine, upisuje studije medicine u Beogradu i odlazi u Beč da odsluša prvi semestar. Te godine selektor Dušan Zinaja ga poziva u reprezentaciju. Debitovao je u Pragu, na utakmici protiv Čehoslovačke 28. oktobra 1925. godine. Igrao je u odbrani na poziciji beka. Vrlo hrabar i borben, mogao je sam da zaustavi protivničku navalu, tako da je vremenom dobio nadimak „državna kočnica broj jedan“. Možda malo prek, ali pravedan, korektan i nikada grub. Među saigračima imao je veliki autoritet.

Kao reprezentativac učestvovao je na Olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu i na prvom Svetskom fudbalskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine. Za jugoslovensku reprezentaciju, odigrao je 39 utakmica od kojih je na 19 bio kapiten. Igrao je i 5 nezvaničnih utakmica, a 2 puta je nastupao za B reprezentaciju. Za selekciju Beograda ima 42 nastupa, samo jedan manje od rekordera Moše Marjanovića. Poslednji meč u dresu sa državnim grbom, odigrao je 16. decembra 1934. protiv Francuske u Parizu.

Po dolasku iz Montevidea 1930. venčao se sa Elom Pops, ćerkom uglednog beogradskog advokata Fridriha Popsa. Sledeće 1931. godine diplomirao je medicinu, dobija poziv za odsluženje vojnog roka, a rodila mu se i ćerka Gordana. Druga ćerka Mirjana, rođena je posle tri godine. Vojsku je služio najpre u Beogradu u Vojnoj bolnici, a potom dobija prekomandu u Sloveniju. Po dolasku iz vojske, obavio je lekarski staž i otvorio privatnu ordinaciju u Dobračinoj ulici. Po završenoj specijalizaciji za dermato-venerične bolesti, otvara specijalističku ordinaciju na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca.

Po opredeljenju levičar, doktor Milutin Ivković-Milutinac bio je simpatizer SKOJ-a i Komunističke partije Jugoslavije. Jedan je od zagovornika ideje bojkota Olimpijskih igara 1936. godine u Berlinu. U periodu 1938-39. bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Mladost“, glasila SKOJ-a. Posle nekoliko brojeva časopis je bio zabranjen.

Fudbalsku karijeru je prekinuo 1938. kada mu je umrla supruga Ela, od posledica tuberkuloze. O ćerkama Gordani i Mirjani, brigu je vodila njegova majka Mila, koja je umrla 1975. godine u dubokoj starosti.

Marta 1941. dobio je poziv za vojnu vežbu u okolini Leskovca. Posle kapitulacije vraća se u okupirani Beograd, nastavlja rad u svojoj ordinaciji i pomaže Narodnooslobodilački pokret. I sam je slutio da ga prate Specijalna policija i Gestapo. Savetovano mu je da se prebaci u partizanski odred, ali on to nije želeo, jer je bio mišljenja da je potrebniji u Beogradu za ilegalan rad. Njegova ordinacija je služila za prenošenje poruka.

Poslednju utakmicu, odigrao je 6. maja 1943. godine, na poziv svojih drugova iz BASK-a, povodom 40 godina ovog kluba. Posle nepune tri nedelje, 24. maja, petnaest minuta pred ponoć je uhapšen i odveden u logor na Banjici. Sledećeg dana u ranim jutarnjim satima, sa grupom zatočenika logora odveden je u Jajince gde je streljan.

Među logorašima bilo je svedoka koji su videli njegove poslednje trenutke. Pred polazak na stratište otrgao se žandarima, prišao upravniku banjičkog logora zloglasnom Svetozaru Vujkoviću, pljunuo ga u lice i jako šutnuo nogom u stomak. To je bio poslednji šut fudbalskog velikana. O njegovom stradanju, porodica je saznala tek posle godinu dana od nemačkog Crvenog krsta.

Na današnji dan pre 70 godina doktor Milutin Ivković je otišao u legendu.

MILUTINAC je legenda koja i danas živi!

Autor: Saša R. Petrović

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

učiti učiti i samo učiti POLITIČKA DEBATA: ZNAČAJ PARTIJSKE ŠKOLE U IDEOLOŠKOM OBRAZOVANJU KOMUNISTA MLADI KOMUNISTI – HEROJI INDIJE POLITIČKA ŠKOLA: ULOGA AVANGARDNE PARTIJE U KLASNOJ BORBI STANIMO NA PUT POKUŠAJIMA FALSIFIKOVANJA ISTORIJE DRUGOG SVETSKOG RATA ODRŽANA PROMOCIJA GLASNIKA U SUBOTICI I NOVOM SADU

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA