INTERVJU GLASNIKA S PRVIM SEKRETAREM SKOJ-a

Aleksandar Đenić, prvi sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije

 

Javnost u Srbiji je polarizovana. Deo podržava vlast oko Aleksandra Vučića a deo opoziciju oko Saveza za Srbiju. SKOJ i NKPJ pak sprovode kampanju „Ni Vučić ni DOS, već Narodni front“. Zbog čega je to tako?

 

Mi smatramo da politika koju vode SNS i SzS predstavlja ništa drugo do dve strane istog novčića. I jedni i drugi se zalažu za istu eksploatatorsku antiradničku i antinarodnu ekonomsku politiku. I jedni i drugi su za to da Srbija uđe u tamnicu naroda Evropsku uniju, čiji je cilj da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji, I jedni i drugi su za blisku saradnju sa NATO ,ispunjavanje uslova koje koji nameće međunarodne lihvarske finansijske organizacije poput MMF i Svetske banke, prihvataju faktičku okupaciju Kosova i Metohije od strane zapadnog imperijalizma, primenu antistudentske Bolonjske deklaracije u obrazovanju, uništavanje sela, industrije i nastavak političkih procesa koji su započeli 2000. godine, čije posledice su se u praksi pokazale katastrofalne po interese ljudi koji žive od svoga rada. Lideri SzS-a su bili do 2012. godine na vlasti u Srbiji. Za to vreme je naša zemlja opljačkana i uništena. SNS je nastavio da sprovodi istu tu politiku. Radni narod nema poverenje kako u jedne, tako i u druge. Stoga je naša kampanja i glasna i jasna „Ni Vučić ni DOS već Narodni front“. Cilj je da se oko te platforme okupe sve progresivne organizacije i pojedinci koji će srušiti antinarodni režim Vučića, a ujedno sprečiti ponovni dolazak na vlast SzS odnosno onih koji su u periodu od kontrarevolucionarnog puča 2000. pa do 2012. godine uništili našu zemlju.

 

U toku je još jedna kampanja SKOJ-a i NKPJ. Reč je o anti-NATO kampanji. Možete li nam reći nešto više o sprovedenim akcijama u okviru nje i onima koje tek slede?

 

Anti- NATO kampanja je započeta tokom obležavanja 19 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije, prikupljanjem potpisa protiv bilo kakve saradnje Srbije sa ovom zločinačkom organizacijom koja je udarna pesnica zapadnog imperijalizma. Prikupljene potpise ćemo predati Vladi Srbije na dan kada je završena NATO agresija na SR Jugoslaviju. Mi smo ovu kampanju produžili do tog datuma kako bismo ukazali na to da ne treba samo da se sećamo 24. marta kada je agresija otpočela, već da javnost bude svesna svih zločina koji su se dogodili tokom nje. Mi ćemo tokom ove naše kampanje obići veći broj gradova u Srbiji sa ciljem da dobijemo što širu podršku za nju, odnosno da skupimo što više potpisa protiv bilo kakve saradnje Srbije sa zločinačkim NATO.

 

Nedavno je grupa skojevaca na čelu sa vama posetila Komoru javnih izvršitelja u Beogradu i odlučila da joj simbolično „popiše imovinu“. Zbog čega je taj performans izveden? Zbog čega se zalažete za ukidanje privatnih izvršitelja?

 

Mi smo to uradili, jer smatramo da defanzivne akcije odbrane pojedinačnih stanova nisu adekvatno rešenje a svakako ne jedini metod borbe da niko ne ostane bez krova nad glavom zbog dugovanja prema lihvarskim stranim bankama. Bez obzira na plemenite namere ljudi koji učestvuju u tim aktivnostima, praksa je pokazala da su njeni rezlutati neuspešni. Stoga smo se mi odlučili za jednu ofanzivnu akciju u kojoj smo želeli javnosti da prenesemo da su privatni izvršitelji ništa drugo do legalizovani pljačkaši narodne imovine. Zbog delatnosti ove reakcionarne institucije čiji je jedini interes profit, 3000 porodica u Srbiji je ostalo bez krova nad glavom. Mi smatramo da su inicijative koje se pozivaju na navodno poštovanje evropskih zakona o stanovanju potpuno pogrešne. Zakon o privatnim izvršiteljima je upravo donet u skladu sa pogubnim uslađivanjem našeg zakonodavstva sa onim koji se primenjuje u tamnici naroda Evropskoj uniji. Mi se zalažemo za ukidanje privatnih izvršitelja i vraćanje opljačkae imovine ljudima od kojih je ona oteta.

 

Kakav je stav SKOJ-a o dualnom obrazovanju?

 

SKOJ se izričito protivi uvođenju dualnog obrazovanja koje za cilj ima eksploataciju dečjeg rada. Taj zakon je samo jedna u nizu antinarodnih mera i konkretno na perfidan način vraća legalizaciju zapošljavanja dece pod izgovorom da je to zarad usavršavanja njihove prakse. Deca koja rade na “praksi” imaju obaveze kao zaposleni kod poslodavca, a sa druge strane nemaju pravo na sindikalno organizovanje. Ovo nam pokazuje, na najbolji mogući način, nehumanost kapitalističkog varavarstva. SKOJ nije protiv praktične nastave. SKOJ se zalaže za stručno obrazovanje koje mora uključivati i praktičnu nastavu u skladu sa obazovnim profilom, sinhronizujući sa jedne strane teorijsku nastavu sa praktičnom koja će biti u skladu sa uzrastom srednjoškolaca. Međutim, mi smo svakako protiv “prakse“ koja će kapitalistima da obezbedi robove i jeftinu radnu snagu, zarad uvećavanja njihovog profita, što je slučaj sa dualnim obrazovanjem. Mi smo protiv“ prakse“ u kojoj će deca biti eksploatisana. Mi smo protiv „prakse“ koja će biti na uštrb obrazovanja đaka. Mi smo protiv „prakse“ koja će da zanemariti razvoj i zdravstveno stanje učenika.

 

Studentski front, koji okuplja uglavnom članove SKOJ-a, na univerzitetima u Srbiji se zalaže za ukidanje Bolonjske deklaracije i „vraćanje tekovine iz socijalističkog perioda“ besplatnog studiranja? Koji su razlozi za takve stavove?

SKOJ se zalaže za društvo u kom će svaki pojedinac moći da se na visokoškolskoj ustanovi obrazuje kvalitetno i besplatno. Visokoškolske ustanove moraju se finansirati iz budžeta države, jer društvo može napredovati samo ukoliko omogući svakom pojedincu da se obrazuje. Pravo na obrazovanje u skladu sa svojim potencijalima moraju imati svi pojedinci bez obzira na njihov materijalni položaj. SKOJ se bori za sprečavanje odliva mozgova, a smatramo da master i doktorske studije treba da budu finansirane od strane države. SKOJ se zalaže za momentalno ukidanje privatnih univerziteta. Takođe, mi se zalažemo za ukidanje takozvanog „volonterskog rada”, dakle, neplaćenog rada koji podrazumeva potpunu eksploataciju radnika. SKOJ je za ukidanje i potpuno odbacivanje retrogradne Bolonjske deklaracije. Ova deklaracija sistema visokog obrazovanja u Srbiji tretira znanje kao robu i diskriminiše studente iz radničkih siromašnih porodica. Bolonjska “reforma” nikako ne doprinosi razvoju visokog obrazovanja, već ga naprotiv na svaki način degradira. Poslednja linija odbrane bolonjske deklaracije tzv. „mogućnost zapošljenja ili nastavka studija na nekom od univerziteta Evropske unije“ uz istovremeno napominjanje da je jedan od glavnih ciljeva razvoja obrazovnog sistema „sprečavanje sve većeg odliva mozgova“, nam se čini utoliko odvratnijom ukoliko se sve više naglašavaju ovi potpuno kontradiktnorni ciljevi. Jedino socijalna transformacija društva garantuje kvalitetno obrazovanje koje će biti dostupno svima. Do takvog obrazovanja studenti mogu doći jedino organizovanom, svakodnevnom, klasnom borbom, kroz svoju studentsku organizaciju, Studentski front. Ta organizacija će u savezu sa drugim ugroženim elementima u društvu kao što su radnici, seljaci, poštena inteligencija, srednjoškolci, penzioneri dovesti do socijalne transformacije društva.

 

Kakav je stav SKOJ-a o legalizaciji marihuane?

 

Bez borbe protiv narkomanije nema klasnog osvešćavanja, solidarnosti i emancipacije omladine. Znajući da je omladina nosilac progresa, kapitalistički sistem nudi mladim ljudima mnoge lažne alternative kako bi otupeo ili zavarao njihov revolucionarni „instikt“. Sistemu koji stvara bedu, siromaštvo i ratove, kako bi ništavna manjina ostvarila svoje bogatstvo pljačkajući ogromnu većinu ljudi, nisu potrebni svesni mladi ljudi.

 

Mladi ljudi, ljudi koji će većinu svog života provesti u budućnosti i kreirajući svet u kome će živeti. Oni su današnjim sistemom nezadovoljni, oni ga mrze jer ih taj sistem lišava pristojih uslova života. Većina mladih ljudi kako u Srbiji, tako i u čitavom svetu jesu žrtva kapitalističkog varvarstva koje uništava čitave generacije. Današnji mladi ljudi su lišeni budućnosti. Njima je onemogućeno da se obrazuju, leče, imaju svoj krov nad glavom, da rade, kreativno se izražavaju… Zbog takve situacije, mnogi mladi ljudi traže beg od stvarnosti. Mučna svakodnevica koja je sumorna, mnoge mlade ljude izjeda, bacajući ih u apatiju i depresiju. Buržoazija bi bila najsrećnija kad bi kod mladih ljudi preovladavalo stanje nezaniteresovanosti, bezvoljnosti i odsustva želje za promenom. Svakako da su narkotici najopasnija lažna alternativa koju buržoaska propaganda suptilno servira mladim ljudima. Ona mladima stvara predstavu da je nemoguće imati zanimljiv i uzbudljiv život bez konzumiranja narkotika. Deo buržoazije je, kako u Srbiji, tako i u čitavom svetu, pokrenula mnoge kampanje za legalizaciju droge. Ove kampanje vode razne nevladine i građanske inicijative koje su finansirane od krupnoga kapitala. Koriste se različitim argumentima, kako bi pokazali zašto je legalizacija ‘neophodna’. Jedni se pozivaju na ljudska prava, smatrajući da je izbor svakog pojedinca da li će da konzumira nešto ili ne, dok druga, „umerenija“, struja smatra da postoje lake i teške droge, i da se one ne mogu svrstati u isti koš. Obe struje tvrde da bi se legalizacijom narkotika stopa kriminala i nasilja smanjila, a da bi se državni budžet punio od poreza. Takođe, zagovornici takozvanih lakših droga, u prvom redu marihuane, ističu da su se njena svojstva pokazala kao lek u medicini, tako da je i to razlog zbog čega ju je potrebno legalizovati. Argumenti obe struje koje se zalažu za legalizaciju narkotika su krajnje smešni i banalni. Oni svesno zaboravljaju činjenicu da ljudi koji su na psihoaktivnim supstancama velikim delom nisu svesni svoga ponašanja, oni postaju zavisnici koji ne biraju sredstva da dođu do istih, tako da bi njihovo masovno korišćenje samo dovelo do povećanja nasilja i kriminala.

 

Što se tiče ljudskih prava i slobode izbora ta tvrdnja je naročito licemerna. Pre svega, kako zavisnik o narkoticima može imati slobodu izbora? Ako neko korišćenjem psihoaktivne supstance može ugroziti sebe i bezbednost nekog drugog, o kakvoj slobodi možemo onda govoriti? Ta tvrdnja je šuplja, jer čovek koji postaje zavisnik o narkoticima nema svest da ugrožava ni sebe i svoje zdravlje, a ni okolinu, a ako i ima tu svest on nije u stanju da se njome odupre fizičkoj ili mentalnoj zavistnosti, ništa drugo ga ne zanima.Jedini smisao postojanja narkomana postaje konzumiranje droge. Takav čovek jednostavno ne može samosvesno odlučivati o vlastitim postupcima. On postaje rob narkotika, oni počinju da upravljaju njime. Sve u svemu, po ovoj argumentaciji ispada da se pod pojmom slobode može podrazumevati sloboda izbora neslobodnog zavisnika. Takođe, tvrdnja onih koji ističu da se marihuana treba legalizovati jer se koristi u medicinske svrhe, prilično je upitna. Iza ove tvrdnje, i u njenu odbranu mladi ljudi, nažalost mnogo češće ustaju radi vlastite zavisnosti, negoli zarad mogućeg opšteg intesera u vidu medicinskog napretka, što je vrlo živopisan primer posledica nametanja licemernog buržoaskog sistema vrednosti.. Naravno da mi kao komunisti zastupamo naučni pogled na svet. Stoga marihuana, ukoliko poseduje lekovita svojstva, kao lek treba da se koristi u medicinske svrhe, ali to ne znači da njeno konzumiranje nije štetno, jer bilo koji lek koji čovek koristi na nepravilan način i na svoju ruku, može postati štetan. Što se tiče tvrdnje da bi se kriminal iskorenio legalizacijom, ona je, takođe, neistinita. Problem kriminala ne bi bio rešen, već samo legalizovan i pravno zaštićen, a oni koje trenutno ne štiti zakon postali bi ugledni biznismeni. Takođe to nikako ne bi uticalo na kriminalne nelegalne aktivnosti onih koji bi dilovali „teže“ droge koje ne bi bile legalizovane.Svako društvo koje se zasniva na neslobodi i eksploatacijskom odnosu među ljudima, između ostalog je utemeljeno i na egzistencijalnoj političkoj, moralnoj i drugoj dezorijentisanosti potlačenih. U tom pogledu valja razumeti i buržoaska nastojanja za popularizacijom i legalizacijom narkotika, čime se u ime individualne slobode i tobožnjih savremenih pogleda na svet mladi ljudi nastoje dovesti u što više konzumersko -zavisnički položaj. Na taj način bi se ogromno nezadovoljstvo koje postoji kod mladih ljudi kanalisalo, njima bi se moglo lakše manipulisati, a benefit bi imali upravo buržuji koji bi imali ogromne profite, dok bi strah od društvenih promena bio, na radost i u korist buržoaske klase, drastično i opravdano smanjen. Uz dužno poštovanje medicinsko – naučne kategorizacije na »lake« i »teške« droge, ovde se mora primetiti da ova kategorizacija, kada se prelomi kroz prizmu društvene stvarnosti, gubi na vrednosnom smislu. Za problem klasno podeljenog društva ne postoji smislena kategorizacija, opijati su opijati u svakom slučaju, a njihova popularizacija se vrši kako bi mladi mogli dobiti lažnu alternativu bežeći od sumorne realnosti i stvarnih problema. Ta lažna alternativa se svodi na lažnu slobodu izbora koja ih vodi u još veći ponor i apatiju, a kao i bilo koja laž, ona ne može da reši realne probleme mladih ljudi koji su osuđeni na život u kapitalizmu. Stoga je emancipacija omladine nemoguća bez borbe protiv narkomanije, jer osoba koja konzumira narkotike nikako ne može biti nezavisna i svesna, ne može imati kontrolu sopstvene svesti, ne može biti slobodna, već je zavisna od konzumiranja narkotika i proizvođenja iluzije koju oni stvaraju. Ljudi koji postanu zavisni od narkotika postaju spremni da urade bilo šta i bilo kako samo da bi došli do psihoaktivnih supstanci. Kod takvih ljudi je ubijena svaka doza solidarnosti, morala i svesti. Onaj deo buržoazije koji se zalaže za legalizaciju droga želi da stvori armiju hodajućih zombija kojom će moći lako da manipuliše i kontrololiše je.U trgovini narkoticima se koncentrisano ispoljava sva nemoralnost buržoaskog sistema koji je zarad profita spreman da uništava zdravlje i živote velikog broja mladih ljudi. Narkomanija predstavlja kukavičluk i nespremnost pojedinca da se suoči sa pravim izazovima i problemima. Buržuji upravo i žele da propagiranjem konzumiranja narkotika od mladih ljudi stvore kukavice, ubijajući njihovu kreativnost i samoincijativu. Cilj im nije da mladima daju volju za životom, već da njihovu svest opseda potreba za konzumiranjem narkotika, koji će ih trenutno baciti u ekstazu, a kasnije u depresiju.Masovno korišćenje psihoaktivnih supstanci među omladinom je politika buržoazije kako bi mladi ljudi bili što manje okupirani svakodnevnim problemima i nemaštinom u kojoj se nalaze. Stoga ne treba da čudi porast narkomanije iz godine u godinu u našoj zemlji, koji paralelno prati opšta besperspektivnost za mlade ljude. U vremenu socijalizma naša zemlja gotovo da nije poznavala taj problem. Legalizacijom narkotika povećalo bi se narušavanje zdravlja kod ljudi i potreba za njihovim odvikavanjem, tako da bi se paralelno sa privatizacijom zdravstva uvećala klijentela u privatnim zdravstvenim ustanovama, što bi dodatno povećalo profit beskompromisnih buržuja. Čovek kome droga postaje opsesija nikako ne može biti slobodan, stoga bez borbe protiv narkomanije nema klasnog osvešćavanja, solidarnosti i emancipacije omladine.

 

Kakav je stav SKOJ-a o odlivu mladih u inostranstvo? Šta je razlog za to?

 

Najveći problem sa kojim se susreće naše društvo je odliv mladih ljudi u inostranstvo. Samo u 2017. godini Srbiju je napustilo 35.000 ljudi, a u periodu od 2000 – 2017. napustilo je 451.000 ljudi. Ako uzmemo činjenicu da Srbija ima negativan prirodni priraštaj, uz to da je prosečna starost stanovništva skoro 44 godine, onda se možemo zapitati sa pravom ko će u našoj zemlji živeti u narednim decenijama. Razlog za takvu situaciju je svako činjenica da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Očajni uslovi rada, male i bedne plate, ogromna nezaposlenost, sve lošiji uslovi studiranja I socijalna neizvesnot su uzroci zbog kojih omladina odlazi i napušta našu zemlju u potrazi za boljim životom. Takva situacija je sa svim ostalim zemljama u okruženju.Kada uzmemo statističke podatke postavlja se pitanje kako to da sad odlazi više ljudi nego u vreme imperijalističke agresije na našu zemlju tokom devedesetih godina, koja je izazvala ratove i sankcije? Odgovor je prost. Svi režimi od 2000. godine pa na ovamo sprovode neoliberlanu politiku i usklađuju naše zakone sa zakonima EU. Primena takve politike se pokazala kao pogubna u našoj zemlji. Rezultati se ogledaju u uništavanju naše industrije, obrazovanja, zdravstva, sela, stambene politike, kulture i umetnosti, kao i svih drugih segemnata svakodnevnog života. Sve vlasti od 2000. godine pa na ovamo su mladim generacijama oduzele šansu i budućnost. No, ipak mladi ljudi moraju biti svesni činjenice da kada napuste zemlju ih neočekuje med i mleko, već mukotrpan život. Stoga im mi poručujemo da ostanu u našoj zemlji i priključe se borbi za bolje sutra. Što se pre mladi ljudi uključe u borbu, to će se pre izboriti za društvo po meri čoveka, koje je jedino moguće izgraditi u socijalizmu.

 

Kakav je stav SKOJ-a o prostituciji?

 

Buržoazija hoće da legalizaciju prostitucije predstavi kao dobrobit za prositituke s obzirom na to da više od 90 odsto onih koji se bave prostitucijom čine žene. Legalizacijom se, navodno, rešava problem makroa koji nelegalno podvodi, a prostitutka ima zdravstvenu zaštitu. Osim što govori o ‘dekriminalizaciji’, buržuji uvode još jedan neobični argument, pravdajući legalizaciju povoljnim „finansijskim aspektom po državu kroz priliv u budžet od naplate poreza”. Ipak, vidimo da su dobrobiti legalizacije za prostitutku samo privid. Zahtev za zdravstvenom zaštitom deluje primamljivo, no nije li pravi zahtev koji treba da postavimo – dostupna i besplatna zdravstvena zaštita za sve?! Imajući u vidu na koji je način buržoasko zdravstvo regulisano, zaista je smešno poverovati u to da bi se legalizacijom prostitucije njihov položaj po tom pitanju poboljšao. Dalje, problem makroa se ovim putem ne rešava. U zemljama gde je prostitucija legalizovana, makro samo dobija dugačije, legalno ime sada je to agencija ili čak sindikat, no njegova uloga ostaje ista. On je i dalje kapitalistički gazda, kome prostitutka prodaje svoju uslugu, koju on zatim prodaje klijentu. Na ovaj način, prostitutka je dvostruko ponižena – kao navodna radnica i kao žena. Legalizacijom se ne rešava ni problem same prositutke. Ona ostaje degradirana, trpi poniženja, a neretko i nasilje od strane klijenata. Ovo se ogleda u visokoj stopi nasilja i ubistava koja su zabeležena nad prostitutkama. Takođe, jedan od najbitnijih problema koji proističe iz prostitucije trgovina belim robljem, ni na koji način se ne rešava legalizacijom. Upravo se u Nemačkoj, u kojoj je prostitucija legalna, deportuje najveći broj žrtava trgovine ljudima. Stoga nije jasno na šta buržuji misle govoreći o dekriminalizaciji, odnosno na koji se način legalizacijom izbacuje kriminal iz ove sfere. Moguće je samo da sitni kriminal ustupi mesto višem, što i dalje nije prednost kojoj treba da se teži. Sledeći razlog za legalizaciju koji se navodi je finansijski aspekt po državu. Tu vidimo da buržiji zapravo i nemaju problem sa postojanjem makroa kapitaliste koji ekspoalitše nečiji rad. Njegov je problem taj što taj makro nije buržoaska država, pa zarađeni novac ne ide u njen džep, ili u krajnjoj tački – džep onih koji buržoasku državu vode.Bitno je napomenuti da se ni u jednom trenutku buržuji u svojim navodnim odbranama žena nisu zapitali odakle prostitucija dolazi? Zašto je sve većem broju devojaka ovakav vid eksploatacije primamljivo rešenje za izlazak iz siromaštva? Kako je došlo do toga da se u zajednici koja se navodno bori protiv nasilja nad ženama, dešava da se traži zahtev za legalizaciju tog nasilja? Jer prostitucija to jeste. Ona nije, kako to neki pokušavaju da predstave, slobodan izbor ženine karijere. Stoga mora da se predstavi u pravom svetlu, a to je nasilje nad ženama. Buržoaska vlast zaista sve čini da ženama pošalje poruku da je prostituisanje najefikasniji način za sticanje novca. Putem medija šalje se slika ‘starleta’ koje su ‘uspešne’ u svom ‘poslu’, kače se njihovi životi, ulepšani i predstavljeni kao nešto čemu treba da se teži. U isto vreme se pišu tekstovi kojima se ženama objašnjava kako je prostituisanje njihov izbor, izbor koji niko nema pravo da im uskrati. Mediji su ti koji, kao produžena ruka buržoaske države, devojkama nude ovakav izlaz iz siromaštva, stavljajući pred njih varku da je prostitucija izbor koji one donose. Stralete su novi idoli, a žene koje se upuštaju u ovo su najčešće žene iz najnižih slojeva društva. Bitno je reći i da borba protiv prostitucije a samim tim borba za prava žena nije izolovano pitanje od pitanja koje se tiče borbe protiv kapitalizma. „Prostitucija je samo deo univerzalne prostitucije radnika”, nagoveštava Marks. Iako se neki pseudolevičari služe ovim citatom da opravdaju legalizaciju prostitucije, jasno je da Marksova poenta nije u tome što pokušavaju da mu pripišu. Ne može se boriti za prava žene, bez bobe za prava radnika. Borba protiv ekspolatacije žene ne vodi se izolovano od borbe protiv ekonomskog ugnjetavanja. Prostuitucija predstavlja seksualno ropostvo žene, najviši stadijum u njenoj ekspolataciji. Еmancipacija žena se, stoga, ne postiže ukidanjem prostitucije, već isključivo ukidanjem kapitalizma koje za sobom povlači kraj patrijarhalnog pogleda na ženu i njenu ulogu u društvu, u kom ona neće biti kako je Engels napominjao “prikriveno kućno ropstvo”. Prostitucija se zasniva na prodaji i razmeni robe. Seksualni odnos, odnosno jedan vid društvene interakcija se pretvara u robu i stavlja se na tržište. Može se sporiti oko toga da li prostitutka prodaje to jest iznajmljuje svoje telo, ili je iznajmljuvanje tela samo sredstvo koji koristi da bi prodala uslugu, a sam seksualni čin je ono što prodaje. Međutim, čak i ako bismo odbacili tumačenje u kome prostitutka prodaje svoje telo, ostaje nam pitanje kako se intimni odnos imeđu dve osobe pretvara u robu i zašto? Kako društveni odnosi postaju stvar koja može da se kupi? Kapitalista, naravno, želi da unovči sve, pa čak i seksualne društvene odnose. Na kraju, možemo utvrditi da legalizacija prosititucije ipak donosi neke dobrobiti, ali ne prostitutkama. Donosi dobrobit buržoaskoj državi, donosi dobrobit makroima. Prostitutke ostaju u istom nezavidnom položaju sa istim pritiscima i problemima. Ispravno je raditi na njihovom uključivanju u društvo, ali ne legalizacijom nasilja, već pretvaranjem prostitutki u radnice i uključivanjem u radničke pokrete, u kome žene neće biti eksploatisane, što je jedino moguće u socijalizmu.

 

SKOJ pored poštovanja tekovina Narodnooslobodilačke borbe i borbe protiv istorijskog revizionizma posvećuje dosta pažnje i suprotstavljanju neofašističkim grupacijama koje deluju u Srbiji. Zbog čega je to tako?

 

Fašizam kao najekstremniji oblik kapitalizma i odbrane krupnog kapitala je upravo najveći svoj zenit dostigao u istorijskim okolnostima koje su slične današnjim, a to je kriza kapitalizma. Upravo zato nije čudo što fašističke grupacije danas doživljavaju svoju renesansu, kao poslednji bedem buržoazije protiv naroda. Najočigledniji nam je primer danas u Ukrajini, ali opasnost od fašizma buja u čitavoj Evropi. Koliko god nam se činila fašistička propaganda primitovnom, to ne znači da ona nije opasna. Rehabilitacija fašističkih izdajnika i antikomunistička histerija daju vetar u leđa povampirenom fašizmu. Mi smatramo da se protiv tog zla moramo boriti na svakom koraku. SKOJ se u javnosti pokazao kao najdosledniji borac protiv fašizma u našoj zemlji. Zato nas ne iznenađuje da fašističke grupacije u ovom trenutku napadaju naše prostorije, prete telefonskim pozivima, pokušavajući da na svaki način zastraše naše članstvo. No, mi ih se ne plašimo i nastavićemo našu borbu protiv njih.

 

Nedavno je SKOJ optužen da su njegove pristalice išarale grob Ante Pavelića a vama su posle pretile ustaše. Recite nam nešto više od tome?

 

Mi smo istakli više puta da ruženje grobova zlikovaca posmatramo kao progresivan politički čin, ali da ne znamo ko je to uradio. Nama su pretili pripadnici Hrvatske stranke prava i sledbenici poglavnika Ante Pavelića. Oni su nekoliko puta pozivali sa sakrivenog broja mene i pored uobičajenih psovki, pretnji i uvreda uglavnom na račun srpske i komunističke majke, isticali su da “će nas lako pronaći i da ćemo završiti isto onako kao što su završili komunisti i Srbi u Jasenovcu.” Oni su istakli i to da ja živim u “Zemunu koji je oduvek bio hrvatski grad u kome oni imaju dosta svojih simpatizera.” Mi smatramo da su te pretnje posledica antikomunističke histerije koja postoji u bivšim socijalističkim zemljama, te je to razlog zato što su neshvatljive stvari postale shvatljive, odnosno da užasni zločinci danas imaju svoje sledbenike. Ovakve anticivilizacijske poruke mržnje su psoledice takve politike. Naša organizacija smatra da je antifašizam civilizacijska tekovina i uvek će dosledno stajati na njenim pozicijama. Naša organizacija će se uvek dosledno boriti protiv povampirenja fašizma, a samim tim i ustaštva kao jednog od njegovih oblika. Mi smo sledbenici partizana, koji su predvođeni komunistima pobedli fažizam i ustaše. Mi se tom borbom ponosimo, jer nakon te veličanstvene pobede građen je jedan pravedniji svet, koji je bio po meri čoveka, koji je širio bratsvo i jedinstvo među narodima. Mi kao komunisti nećemo ustukuti pred ovim pretnjama. Naši članovi su ljudi posebnoga kova koji se sigurno neće plašiti kukavičkih ustaških pretnji. Naši članovi će se uvek boriti do poslednjeg svoga daha i svoje kapi krvi za svet bez eksploatacije, rasizma, fašizma i svih drugih reakcionarnih oblika vladavine.

 

Zbog čega Srbija ne treba da uđe u Evropsku uniju?

 

Praksa je pokazala da su katastrofalne posledice koje uočavamo u našem društvu nastale zahvaljujući približavanju Srbije Evropskoj uniji. Sve zemlje u okruženju nam pokazuju da na osnovu njihove prakse mi moramo odbaciti takvu politiku. Mi smo protiv uključivanja naše zemlje u Evropsku uniju. Evropska unija je tamnica naroda
iji je cilj da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Evropska unija je zajedno sa drugim imperijalističkim silama učestvovala u razbijanju naše socijalističke domovine SFRJ i nametnula antinarodne sankcije, izvršila agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, okupirala Kosovo i Metohiju i priznala „nezavisnost” te južne srpske pokrajine. Zbog svega toga, Srbiji nije mesto u EU. Istovremeno, SKOJ je bezrezervno za svestrani razvoj i unapređenje ravnopravne, uzajamno korisne privredne, naučne, kulturne, sportske i druge saradnje sa državama EU i sa svim sličnim međunarodnim organizacijama i državnim asocijacijama u svetu. SKOJ nije protiv ideje ujedinjene Evrope. SKOJ je protiv EU koja štiti interese krupnog kapitala, a ne radnog naroda. SKOJ jeste za ujedinjenu Evropu, ali progresivnu antiimperijalističku i radničku, a nikako eksploatatorsku i imperijalističku kakva je sada.

 

SKOJ je član WFDY. Kažite nam nešto više o toj organizaciji i velikom skupu njene evropske sekcije koji se sprema u Srbiji?

 

SKOJ je deo međunarodnog omladinskog komunističkog i antiimperijalističkog pokreta, te je punopravni član Svetske federacije demokratske omladine – WFDY koja deluje pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. WFDY čini jedan ogroman omladinski front koji okuplja svu antiimperijalističku omladinu širom sveta, najmasovniju omladinsku organizaciju. WFDY predstavlja moćnu i veoma snažnu organizaciju. Najznačajniji događaj koji WFDY organizuje je festival omladine i studenata, a prošli je bio organizovan u Rusiji 2017. godine. No, pored fesivala, WFDY organizuje brojne međunarodne aktivnosti, koje imaju aniimperijalistički karakter. Nedavno, predsednik WFDY je bio u Beogradu, jer je bio gost povodom obeležavanja 20 godina od NATO bombardovanja. On nam je tad potvrdio, da će naša organizacija biti domaćin budućeg CENA skupa (članice WFDY iz Severne Amerike i Evrope) krajem jula koji će biti posvećen 20. godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju.

 

G.S.

 

Čitaj Glasnik, ruši kapitalizam, stupi u redove SKOJ-a!

Pratite nas na:

Facebook
Twitter
YouTube

NAJNOVIJE:

ODRŽAN SEDMI ANTIFAŠISTIČKI KAMP SAOPŠTENJE WFDY POVODOM SITUACIJE U KAŠMIRU ZAVRŠEN CENA SKUP U BEOGRADU CENA SKUP U BEOGRADU SKOJ NA 15. SKUPU KOMUNISTIČKIH OMLADINA EVROPE

CENA SKUP U BEOGRADU