PROGRAM

Program Saveza komunističke omladine Jugoslavije usvojen je na Trećem kongresu SKOJ-a održanom u Beogradu 21. i 22. decembra 2013. godine.

SKOJ ima svoj program, svoju taktiku i svoje organizacione principe.

Novi program SKOJ-a usvojen je u skladu sa sadašnjim društveno – istorijskim okolnostima. U njemu su jasno naznačeni kratkoročni i dugoročni ciljevi svakodnevne borbe koju vodi SKOJ.

Učeći kako na soptvenoj, tako i na praksi radničkog pokreta u svetu, SKOJ će unositi izmene u svoj Program, obogaćivati ga iskustvima i praksom drugih komunističkih i progresivnih omladinskih organizacija, ali će davati i svoj doprinos i pečat svetskom omladinskom komunističkom pokretu.

SKOJ iznosi svoje poglede i shvatanja iskreno, smelo i otvoreno, kao što su komunisti uvek činili kroz istoriju. „Komunisti s prezirom odbijaju da kriju svoje poglede i namere.” – poručuje Manifest KP Marksa i Engelsa.

Kako bismo ispunili naše ciljeve, potrebna nam je svakodnevna, organizovana, klasna borba u savezu sa svim ugroženim elementima u društvu. Kako bismo ostvarili savez sa ugroženim elementima u društvu, zadatak nam je da ostvarimo puni kontakt i vezu sa masama. Jedino na taj način SKOJ će moći da ostvari zacrtane ciljeve, budući da su oni u skladu sa interesima ogromne većine ljudi, pa samim tim i ogromne većine omladine.

Program Saveza komunističke omladine Jugoslavije, bez obzira na moguće propuste i nedovoljnu obradu pojedinih pitanja, ima prvenstveno za cilj da bude otvoren poziv mladima za promene ovde i sada, za izgradnju novog društva – socijalizma/komunizma, a protiv surovog ataka kapitala i eksploatacije čoveka nad čovekom.

Program SKOJ-a stavlja pred svakog komunistu pojedinačno, ali i pred SKOJ u celini krupne zadatke i veliku odgovornost. Živimo u najsudbonosnijem vremenu za čovečanstvo kada se pred njega postavlja pitanje fizičkog opstanka. Upravo to zahteva od nas maksimalnu i organizovanu društvenu, političku i stvaralačku akciju usmerenu ka savlađivanju antagonizama savremenog sveta i ka vođenju društvenog razvitka ka jednom novom i humanijem svetu socijalizma/komunizma.

Da bismo izvršili svoju istorijsku ulogu u stvaranju socijalističkog društva, moramo biti borbeni i dosledni, verni svojim idealima i uvek spremni da pomeramo granice mogućeg i otvaramo nove perspektive u svakodnevnoj borbi za socijalistički društveni preobražaj.

 

  1. O SKOJ-u

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) je omladinska revolucionarna marksističko-lenjinistička organizacija koja deluje kao omladina Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ).

SKOJ okuplja radničku, seosku, studentsku i srednjoškolsku omladinu.

Biti skojevac danas znači biti buntovnik sa opravdanim razlogom. Biti skojevac znači biti borac za pravednije društvo bez eksploatacije čoveka od strane čoveka, borac koji se ume boriti i ume pobeđivati, biti samokritičan i kritičan, biti pošten i skroman, biti hrabar i istrajan, ceniti istinu, i svoje ideale uvek dokazivati na delu kroz lični primer drugima.

Neprihvatljivo je da se bilo koji mladi čovek, a posebno čitavi delovi mlade generacije koji su opravdano nezadovoljni nesigurnom perspektivom i postojećim stanjem u društvu, umesto u redovima borbe za socijalizam, za svoju budućnost, nađu u borbi protiv njega. Neprihvatljivo je da na taj način traže izlaz iz besperspektivnosti, apatije, kapitalističke represije, da postanu sredstvo reakcionarne kapitalističke manipulacije i propagande. Zato biti skojevac znači biti svestan, klasno svestan, i samo na taj način društveno avangardan.

SKOJ izrasta iz revolucionarnih tradicija organizovanog komunističkog omladinskog pokreta koji je rezultirao stvaranjem Saveza komunističke omladine Jugoslavije 1919. godine. SKOJ je nastao direktno inspirisan tekovinama Velike oktobarske socijalističke revolucije i višedecenijskom borbom pristalica naučnog socijalizma koji su začeli Karl Marks i Fridrih Engels. SKOJ nastaje kao odgovor na brojne antagonizme, snažnu eskploataciju i ugnjetavanja koji su postojali u kapitalističkoj Kraljevini Jugoslaviji. Takve prilike dovode do odlučnosti revolucionarnog pokreta da zbriše patnje i ekonomsko ropstvo miliona radnih ljudi i otvori novu stranicu u životu radnih ljudi Jugoslavije.

SKOJ je tokom Drugog svetskog rata iskazao ogromnu odlučnost i samopožrtvovanost, borbenost i herojstvo u borbi protiv okupatora i svih njegovih pomagača. Stoga se mi s ponosom sećamo i negujemo slobodarske i antifašističke vrednosti koje nam je predratni SKOJ ostavio u nasleđe.

Borba koju je SKOJ vodio tokom prve polovine XX veka jeste i danas jedan od najsvetlijih uzora revolucionarnosti i herojstva. Zato i savremeni SKOJ nastavlja borbu na autentičnim osnovama marksizma-lenjinizma, a striktno protiv revizionizma koji predstavlja najvećeg unutrašnjeg neprijatelja marskizma-lenjinizma kao ideologije.

Današnji SKOJ (reosnovan na osnivačkom kongresu 25. januara 1992. godine) nastao je u vreme restauracije kapitalizma, rušenja zajedničke države bratskih naroda – Jugoslavije, rušenja socijalizma i njegovih tekovina. SKOJ nastaje upravo kao odgovor na socijalno nazadovanje, bujanje nacionalizma, šovinizma, raznih oblika diskriminacije, eksploatacije i ekonomskog porobljavanja pojedinca i društva.

Mladi su uvek bili nosioci promena, progresa i budućnosti. „Biti mlad, a ne biti revolucionaran suprotno je zakonima bilogije”, govorio je čileanski komunista Salvador Aljende.

 

  1. CILjEVI SKOJ-a

U svakodnevnoj borbi zalažemo se za:

– kolektivnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju;

– nacionalizaciju preduzeća;

– garantovanje prava na rad, odmor, stan, besplatno i kvalitetno obrazovanje na svim nivoima, besplatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu svim građanima;

– dovođenje plata, penzija, studentskih stipendija i socijalne pomoći u sklad sa realnim minimumom potrebnim za život;

– ostvarivanje programa borbe protiv siromaštva koji uključuju kontrolu cena osnovnih životih namirnica;

– regulisanje radnog vremena i njegovo ograničavanje na maksimum 8 sati dnevno i plaćanje prekovremenog rada;

– obavezno socijalno i penziono osiguranje za sve oblike rada bez obzira na karakter i trajanje;

– materijalnu zaštitu za nezaposlene i ostvarivanje zaštite u slučaju bolesti, trudnoće ili gubitka radne sposobnosti;

– izmenu agrarne politike i dominaciju kolektivne svojine na selu kroz stvaranje seoskih zadruga;

– negovanje slobodarskih i antifašističkih tradicija.

U svakodnevnoj borbi smo protiv:

-pro-imperijalističkih režima na prostoru bivše Jugoslavije;

– okupacije NATO na Kosovu i Metohiji;

– ulaska i saradnje Srbije sa svim imperijalističkim savezima, poput NATO, Evropske Unije, MMF, Svetske banke i drugih poluga imperijalizma;

– privatizacije;

– rehabilitacije narodnih neprijatelja i restitucije;

– neofašizma i propagiranja svih reakcionarnih i ideologija zla;

– svih antiradničkih pravnih normi i akata;

– Bolonjske deklaracije i komercijalizacije obrazovanja uopšte.

Naši maksimalni ciljevi u svakodnevnoj borbi:

SKOJ se zalaže za izgradnju integralnog socijalističkog društva, koje će predstavljati istinsko ovaploćenje socijalne pravde, slobode i slobodoumlja. Krajnji cilj SKOJ-a u dalekoj perspektivi je stvaranje komunističkog društvenog sistema. To se jedino može ostvariti rušenjem postojećeg kapitalističkog društvenog sistema i stvaranjem socijalističke alternative i komunističke perspektive. SKOJ se zalaže za potpuno uništenje eksploatacije tuđeg rada i razvlašćenje parazitske klase kapitalista koja bestidno stiče profit na znoju i krvi proletarijata. Kao svoj dugoročni cilj SKOJ pred sebe postavlja i zadatak obnove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koju je razbio zapadni imperijalizam uz pomoć svojih sluga iz redova domaće pete kolone. Kao komunisti mi se zalažemo za obnovu SFRJ, ne samo zbog socijalističkog patriotizma (jer je SFRJ bila prva država na našim prostorima u kojoj je izvojevana revolucija, odnosno u kojoj je na vlast došla radnička klasa), već i zato što nepokolebljivo smatramo da je ujedinjeni jugoslovenski prostor prepreka agresivnim imperijalističkim planovima u našem regionu, kao i istorijska težnja i najoptimalnija solucija za život i prosperitet svih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina. Kao omladinska organizacija koja se rukovodi principima proleterskog internacionalizma i nastupa pod parolom „Proleteri svih zemalja ujedinite se”, SKOJ se bori za pobedu socijalizma na globalnom nivou, odnosno da ceo svet postane socijalistički i započne izgradnju komunizma.

 

  1. POZICIJA OMLADINE

 

RADNIČKA OMLADINA

Osnivač naučnog socijalizma, Karl Marks, govorio je da: „društvo neće naći svoju ravnotežu dok se ne bude okretalo oko sunca rada”. SKOJ se u perspektivi zalaže za ostvarivanje besklasnog, socijalističkog društva u kome će „na mesto starog buržoaskog društva s njegovim klasama i klasnim suprotnostima” biti stvoreno društvo „u kome je slobodni razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog razvitka za sve”.

Radničkoj omladini moraju biti otvorene nove, šire perspektive za njen slobodan razvoj i rad i SKOJ svoju svakodnevnu borbu usmerava ka ostvarenju ovog cilja.

SKOJ kao minimum zahteva po pitanju radničke omladine zahteva:

– šire angažovanje mladih generacija u društvenom životu;

– ostvarivanje prava na rad u praksi;

– usvajanje zakona o radu koji će garantovati sve oblike socijalne zaštite;

– aktivno i masovno učešće radnika u radu sindikata, regularni demokratski izbor svih sindikalnih predstavnika i mogućnost njihove smene;

– zagarantovano pravo na štrajk. Zajedno sa drugim oblicima ekonomske borbe radničke klase štrajk je važno oružje u rešavanju odnosa između radnika koji prodaje svoju radnu snagu i vlasnika kapitala kao kupca radne snege, s druge strane;

– preraspodelu bogatstva u interesu radne većine i socijalne pravde.

SKOJ se zalaže da radnička klasa u celini, a čiji je integralni deo i radnička omladina, osvoji vodeću ulogu i vlast u društvu i da tu vlast i održava. Radnička klasa treba da izgrađuje i razvija socijalističke odnose kao organizovana snaga povezana sa svim ljudima koji žive od svog rada. Kao takva ona će da razvija kreativne snage društvene svesti koje su sposobne da progresivne težnje radničke klase povezuju sa naukom i sa revolucionarnom idejom i političkom perspektivom zasnovanom na zakonitostima socijastičkog društvenog razvitka na njenim pozitivnim iskustvima teorije i prakse.

 

POLjOPRIREDA I OMLADINA NA SELU

Procesi restauracije kapitalizma doveli su do socijalnog, ekonomskog i kulturnog razaranja sela koje se posebno odrazilo položaj omladine na selu.

Podrška omladini na selu važna je pre svega zbog demografskih karakteristika ruralnog područja – kao što su starenje stanovništva, migracije mladih, nezaposlenost i loša obrazovna struktura.

Srbija poseduje povoljne uslove za razvoj poljoprivrede jer ima dobru klimu i oko 4,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.

SKOJ je za svestranu modernizaciju sela, za snažno podizanje kulturnog nivoa njegovih stanovnika, za njegovo uključenje u tokove savremenog načina života. SKOJ se zalaže za podsticanje raznih oblika kooperacije i zadružnog udruživanja na selu na dobrovoljnoj i ekonomski opravdanoj osnovi.

SKOJ se zalaže za stvaranje snažne, visokoproduktivne i efikasne poljoprivrede. Neophodna je njena modernizacija, maksimalno uvođenje i korišćenje agrotehničkih mera, elastična i principijelna državna normativna, kreditna i fiskalna politika, kao i davanje niza raznih olakšica poljoprivrednim proizvođačima.

Dalja modernizacija poljoprivrede podrazumeva izgradnju odgovarajućih saobraćajnica gde god je to moguće i neophodno. Od velike je važnosti maksimalno iskoristiti vodene resurse radi osposobljavanja postojećih vodenih kanala i izgradnje mreže irigacionih sistema i vodenih akumulacija gde god za to postoje uslovi. U cilju racionalne proizvodnje dobar deo novopodignute prehrambene i mesno-prerađivačke industrije treba približiti neposrednim proizvođačima ili je podizati u krajevima gde za nju postoje optimalni uslovi.

SKOJ je za stvaranje velikih poljoprivrednih kombinata i zadruga, kao i njihovu saradnju i kooperaciju sa individualnim proizvođačima. To predstavlja jedan od najefikasnijih metoda za povećanje poljoprivredne proizvodnje i stočnog fonda.

Treba stvarati maksimalne i efikasne uslove da se individualni, odnosno porodični proizvođači na dobrovoljan i ekonomski opravdan način što više i što svestranije uključuju u najrazličitije oblike kooperacije, integracije i saradnje sa industrijskim, poljoprivredno-kombinatskim, zadružnim, trgovinskim, naučno-istraživačkim i drugim sličnim ustanovama, a što bi bilo u interesu i celog društva i individualnih proizvođača.

Nema uspešne poljoprivrede i razvitka sela bez snažne mašinske, hemijske i druge industrije. Poznato je da je svaka agrarna zemlja siromašna zemlja, zato se mi zalažemo za snažno povezivanje poljoprivredne sa industrijskom proizvodnjom.

SKOJ se zalaže za stvaranje seoske privrede koju čini skup međusobno povezanih delatnosti i drugih aktivnosti čime bi se rešavao problem nezaposlenosti, regionalne zaostalosti, kao i problem demografskog pražnjenja sela.

U političkom i ekonomskom i kulturnom pogledu seoska omladina mora imati ravnopravan položaj sa ostalom omladinom u svakom segmentu društvenog i ekonomskog života. Budućnost omladine na selu je stvaranje i uključivanje u krupnu socijalističku poljoprivredu, koja će otvoriti perspektivu njenog oslobađanja od zaostalosti, primitivnog rada i siromaštva.

 

STUDENTSKO PITANjE

SKOJ se zalaže za društvo u kom će svaki pojedinac moći da se na visokoškolskoj ustanovi obrazuje kvalitetno i besplatno. Visokoškolske ustanove moraju se finansirati iz budžeta države, jer društvo može napredovati samo ukoliko omogući svakom pojedincu da se obrazuje. Pravo na obrazovanje u skladu sa svojim potencijalima moraju imati svi pojedinci bez obzira na njihov materijalni položaj. Treba nastojati da udžbenici budu stručni, racionalni, istovetni za celu zemlju.

Neophodno je svim sredstvima podsticati i unapređivati naučno-istraživački rad i brzu primenu njegovih rezultata u privredi, medicini, tehnici, ekologiji i u drugim oblastima.

Mora se ekonomskim, administrativnim i drugim načinima sprečiti odliv mozgova u inostranstvo. Država mora obezbediti sredstva za dovoljan broj kvalitetnih studentskih domova i menzi. Takođe, talentovani studenti moraju biti nagrađeni adekvatnim stipendijama, a svaki student mora biti zdravstveno osiguran.

Visokoškolski sistem mora biti na nivou najnovijih svetskih dostignuća naučno-tehničke revolucije. Ove ciljeve u obrazovanju je nemoguće ostvariti u tržišnoj ekonomiji u kojoj je obrazovanje namenjeno bogatim pojedincima i potrebama tržišta, već isključivo u planskoj ekonomiji u kojoj će društvo ulagati u sopstveni razvoj i potrebe, obezbeđujući na taj način nezavisnost.

SKOJ se zalaže za momentalno ukidanje privatnih univerziteta. SKOJ se izričito protivi favorizovanju visokostručnog kadra koji završi privatne fakultete u odnosu na one koji završe državne fakultete.

SKOJ je za ukidanje i potpuno odbacivanje retrogradne Bolonjske deklaracije. SKOJ se zalaže da master i doktorske studije budu finansirane od strane države. Studenti koji su na master i doktorskim studijama moraju da imaju odgovarajuće stipendije i ambijent za naučno – istraživački rad. Jedino će na takav način postdiplomskim studijama moći da se bavi veliki broj istinskih talenata, sprečiće se odliv mozgova, i postići to da istim neće moći da se bave samo privilegovani studenti koji potiču iz bogatih porodica.

SKOJ se zalaže za ukidanje takozvanog „volonterskog rada”, dakle, neplaćenog rada koji podrazumeva potpunu eksploataciju radnika. Studentima se mora obezbediti adekvatna praksa kako bi, pored teorijskog znanja, tokom studija stekli i radno iskustvo. Pravo na obrazovanje je jedna od osnovnih civilizacijskih tekovina.

Studentsko pitanje nije izlovani element u društvu. Ono je usko povezano sa vlasničkom strukturom nad sredstvima za proizvodnju, industrijom, radnicima, seljacima i svim ugroženim činiocima društva. Stoga je studentsko pitanje važno klasno pitanje. Dok god bude postojalo tržište, diploma će se sticati kupovinom, a ne znanjem! To je direktna posledica tretiranja znanja poput robe, u sistemu u kom se sve tretira kao roba. Usled toga i diplomirani student nije ništa drugo do roba za tržište. Diploma se kupuje zarad konkurisanja na tržištu, pa su traženije diplome samim tim i skuplje.

Jedino socijalna transformacija društva garantuje kvalitetno obrazovanje koje će biti dostupno svima. Do takvog obrazovanja studenti mogu doći jedino organizovanom, svakodnevnom, klasnom borbom, kroz svoju studentsku organizaciju (Studentski front). Ta organizacija će u savezu sa drugim ugroženim elementima u društvu (kao što su radnici, seljaci, poštena inteligencija, srednjoškolci, penzioneri) dovesti do socijalne transformacije društva.

 

SREDNjOŠKOLSKA OMLADINA

SKOJ u svom članstvu okuplja značajan broj srednjoškolskih učenika i svakodnevno radi na uključivanju novih.

SKOJ ima za cilj borbu za materijalne interese učenika srednjih škola.

SKOJ se zalaže za uspostavljanje društveno-političkog sistema u kome će srednje obrazovanje biti zakonska obaveza za sve ljude. Kao obavezno, srednjoškolsko obrazovanje mora biti dostupno svima, dakle besplatno. SKOJ se protivi svim oblicima privatnih srednjih škola.

SKOJ se zalaže za omogućavanje posebnih pogodnosti i olakšica učenicima srednjih škola čiji su roditelji ili staratelji slabog materijalnog i imovinskog stanja i/ili bez radnog odnosa u vidu novčane ili materijalne pomoći (udžbenici i sredstva za rad, odeća, vozne i druge karte javnog prevoza itd.).

SKOJ se zalaže podsticanje planski usmerenog srednjoškolskog stručnog obrazovanja u skladu sa privrednim i industrijskim odlikama naše zemlje. To podrazumeva obrazovanje učenika u srednjoj stručnoj spremi za onu vrstu rada i proizvodne delatnosti za koje već postoje, ili se izgrađuju, proizvodni i industrijski kapaciteti u mestu u kome pohađaju srednju školu.

Stručno obrazovanje mora uključivati i praktičnu nastavu u skladu sa obazovnim profilom.

SKOJ se zalaže i za opšte gimnazijsko i usmereno gimnazijsko srednjoškolsko obrazovanje, koje će, pored stručnog obrazovanja, stajati na raspolaganju svim učenicima koji žele da nastave obrazovanje na višim ili visokim studijama.

SKOJ se zalaže za svestranu modernizaciju srednjeg obrazovanja programskim sadržajem i tehnološkim inovacijama koje su u skladu sa najsavremenijim naučnim dostignućima.

Udžbenici moraju uključivati najnovija saznanja iz date naučne oblasti, moraju biti stručni, racionalni, primereni uzrastu, istovetni za celu zemlju i od istih autora.

Neophodno je da svaki učenik stekne neophodna znanja za rad na računaru i da ima besplatan pristup internetu u za to predviđenim školskim prostorijama.

SKOJ se protivi praksi podsticanja konkuretnosti među učenicima, što je praksa obrazovanja u skladu sa kapitalističkim sistemom vrednosti u kome se srednjoškolci tretiraju kao roba za tržište rada ili akademskog obrazovanja.

SKOJ se zalaže sa razvijanje kolegijalnog odnosa među učenicima; za individualni i grupni rad gde se svestrano vodi briga o svakom pojedincu kako bi se on razvio maksimalno u skladu sa svojim potencijalom, sposobnostima i naklonostima.

SKOJ se zalaže za pozitivno podsticanje rada putem nagrada i stipendija.

SKOJ se zalaže za ukidanje nastave veronauke u srednjim školama. Škola je naučna institucija i ona mora biti odvojena od crkve. Religijsko opredeljenje je privatna stvar svakog učenika i to interesovanje se može i mora zadovoljavati van školskih prostorija.

SKOJ radi na edukaciji svojih članova – srednjoškolaca, posebno u oblastima u kojima je trenutno postojeći obrazovni sistem potpuno zakazao. Kao što je to slučaj u oblasti istorije gde se putem revizionizma nastoji umanjiti i potisnuti značaj i pravi karakter NOB-a, ili ekonomije gde se potpuno nekritički, to jest nenaučno opravdava reprodukcija postojećeg kapitalističkog sistema, itd.

 

  1. NACIONALNO PITANjE

 

JUGOSLAVIJA

Ideja o stvaranju zajedničke države Južnih Slovena nastala je pre više od dva veka iz viševekovnih težnji južnoslovenskih naroda za ekonomskim, nacionalnim i kulturnim ujedinjenjem i oslobođenjem.

Za stvaranje bratske zajednice južno-slovenskih naroda – Jugoslavije, kroz istoriju su se borili divovi kulture, politike i nauke, prepoznavši da je jedini način za istinsku nacionalnu, ekonomsku i kulturnu suverenost Južnih Slovena upravo stvaranje jedinstvene južnoslovenske države. Sa druge strane, na njenom razbijanju su radili drugorazredni intelektualci i političari.

Jugoslavija je bila ideja zasnovana na etničko-lingvističkim principima i srodnostima južno-slovenskih naroda. Ona je bila proizvod duge borbe i pokazala se kao najbolji okvir za rešenje nacionalnog pitanja svakog njenog naroda i kao puno ekonomsko ostvarenje pojedinačnih i opštih interesa.

Istorijsko iskustvo i praksa pokazali su da grupisanje i uzajamnost zemalja i naroda na prostoru bivše SFRJ, kao i celog Balkana, predstavljaju jedini put koji vodi ka privrednom, nacionalnom i političkom oslobođenju, ka punoj slobodi i ravnopravnosti.

SKOJ se zalaže za stvaranje jedinstvene socijalističke Jugoslavije, zasnovane na federativnom ili konfederativnom načelu. Svi narodi u toj novoj državnoj zajednici treba da budu istinski ravnopravni, da žive složno i prijateljski.

Jugoslavija treba da bude nezavisna, slobodarska, pravna i pravedna država, koja na unutrašnjem i međunarodnom planu nastavlja kontinuitet Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Celokupna politika, strategija i taktika SKOJ-a ima za cilj očuvanje i obnovu socijalističkih tekovina i opredeljenja zemlje za socijalistički put razvoja.

 

SRBIJA

SKOJ se zalaže za republikansku, socijalističku Srbiju u kojoj će se ostvariti puna ravnopravnost svih njenih građana, javna kontrola i transparentnost svih oblika vlasti, Srbiju u kojoj će se ostvariti mogućnosti i slobode za svestran razvitak ljudske ličnosti i zbližavanje njenih građana u skladu sa zajedničkim interesima i težnjama. Zalažemo se za sistem socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa kojima će se obezbediti zajednički interesi i ravnopravnost svih građana, zatim za solidarnost i uzajamnost prema svima i svih prema svakome, kao i za demokratske odnose koji omogućuju svakom građaninu da ostvari svoje trajne interese, bude biran i izabran.

Srbija danas ima veliki neiskorišćeni proizvodni potencijal koji može biti oslobođen samo kroz nacionalizaciju sredstava za proizvodnju od strane radničke klase. Poseduje iskusnu i brojnu radnu snagu, poseduje važne domaće izvore energije, značajne količine mineralnih resursa, industrijske, i poljoprivredne pogone koji mogu zadovoljiti velik deo potreba ljudi: hrane i energije, transporta, izgradnju javnih infrastrukturnih radova i objekata za stanovanje. Poljoprivredna proizvodnja može podupreti industriju u različitim sektorima.

Srbija će biti oslobođena od okova kapitalističke eksploatacije i imperijalističkih saveza kada radnička klasa zajedno sa svojim saveznicima ostvari socijalističku revoluciju i krene ka izgradnji socijalizma/komunizma.

 

KOSOVO I METOHIJA

Geopolitička katastrofa koja je svet, a posebno Evropu, zahvatila posle razbijanja SSSR-a nije mimiošla ni prostor SFR Jugoslavije.

Dezinetegracioni procesi razbijanja Jugoslavije i stvaranja mini nacionalnih država na prostoru SFRJ trajali su duže nego bilo gde u svetu. Dezintegracioni procesi su započeli 1991. godine, a traju danas, i uključuju i proglašanje takozvane države Kosova kao samostalne republike 2008. godine, čime je razorena jedna multietnička, multikulturalna, multikonfesionalna država koja je imala svoj istorijski i međunarodno pravni legitimitet, da bi na njenoj teritoriji bile stvorene čiste nacionalne mini države.

Projekat stvaranja evropske kolonije na Balkanu u vidu „nezavisnog” Kosova direktno je delo i posledica ostvarivanja imperijalnih težnji krupnog kapitala. Sa nestankom SFRJ u socijalnom smislu svi građani KiM su unazađeni. Kosovo je postalo „nezavisno” samo u svom nazivu, dok je na delu reč o jednoj neokoloniji krupnog kapitala i vojno okupiranoj i opljačkanoj teritoriji.

Na primeru KiM jasno se videla zloupotreba nacionalnih osećanja i prava na samoopredeljenja od strane imperijalističkih sila, a sve sa ciljem produbljivanja politike „zavadi pa vladaj” koja omogućuje stalno prisustvo i dugotrajnu okupaciju Balkana od strane imperijalističkih snaga.

Danas pitanje priznavanja „nezavisnog” Kosova nije samo teoretsko pitanje; ono je postalo praktično pitanje odnosa prema imperijalizmu – ili mu se pokoriti ili mu se odupreti.

Izlaz i rešenje kosovskog čvora neodvojivo su povezani sa sudbinom celog Balkana i ne mogu biti rešeni bez progresivnih promena na celom Balkanu. Oni mogu biti rešeni samo akcijom proletarijata na bazi klasne borbe i solidarnosti, socijalističke revolucije i internacionalizma.

SKOJ Kosovo i Metohiju želi da vidi kao SAP Socijalističke republike Srbije unutar SFRJ, a u kontekstu jedne šire zajednice balkanskih naroda.

 

  1. RODNO PITANjE

SKOJ smatra da se rodno pitanje ne može posmatrati niti rešiti izolovano od pitanja radničke klase i njenog položaja u kapitalizmu. Klasna podeljenost je uzrok svih vrsta eksploatacija i diskriminacija koje postoje u kapitalizmu. Sve dok je radnik kao takav u nezavidnom položaju, neće se popraviti ni položaj žena kao radnica. Ukidanjem kapitalizma ukida se i ugnjetavanje radnika i konzevativno-patrijarhalni pogled na porodicu i ulogu žene u njoj.

SKOJ smatra da se progresivni primeri prevladavanja razlika među rodovima mogu naći u rezultatima prve socijalističke revolucije, kao i u svim revolucijama koje su sledile njen primer.

SKOJ se zalaže za aktivno učešće žena u radničkoj i klasnoj borbi. Za njihovu edukaciju i emancipaciju kao žena i kao radnica sa ciljem uspostavljanja masovne borbe proleterijata zarad prevladavanja postojećeg eksploatatorskog kapitalističkog sistema.

SKOJ se zalaže za integraciju žena u sve sfere društva i društvenog delanja.

SKOJ se zalaže da žene imaju ustavom zagarantovano pravo na trudničko bolovanje, za vreme kog će im teći neometani radni staž, biti zdravstveno osigurane i primati plate u punom iznosu.

SKOJ se oštro suprostavlja feminističkim grupacijama koje su u službi krupnog kapitala.

SKOJ svakodnevno radi na uključivanju omladinki u svoje redove. Na borbi za njihove materijalne interese koji su sastavni i neizostavni deo materijalnih interesa proleterijata. Samo ukidanjem kapitalizma, može se ukinuti ekspoloatacija radnika, a samim tim i radnica, ostvariti istinska ravnopravnost među polovima, ženi vratiti njeno dostojanstvo kao radnice i čoveka i stvoriti platforma za opšti društveni prosperitet i valjanu društvenu reprodukciju.

Rešenje ženskog pitanja zavisi od ekonomskih i klasnih odnosa u društvu, to jest, da bi se postiglo oslobođenje žena prvo treba ukinuti eksploataciju oba pola. Samim tim bi se ukinula i potreba za podređivanje žene muškarcu. Takve promene nemaju efekta ako se istovremeno ne vrši edukacija i ne omogući ženama aktivna uloga u svim društvenim procesima.

 

SARADNjA S DRUGIM ORGANIZACIJAMA I POJEDINCIMA

SKOJ se u svojoj praksi oslanja na princip proleterskog internacionalizma i socijalističkog patriotizma.

  1. I. Lenjin je govorio: „Mi smo do kraja internacionalisti i težimo dobrovoljnom savezu radnika i seljaka svih nacija”. Takav savez moguć je samo u uslovima pune ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja, solidarnosti i sloge svih ljudi bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Naš internacionalizam vidimo u tome da uvek budemo na strani onih koji se bore protiv svih oblika imperijalizma, svih oblika eksploatacije i ugnjetavanja, a uvek na strani onih koji se bore za slobodu i ljudsko dostojanstvo.

Mi ćemo se zalagati za nestanak nacionalnih sukoba i tenzija, a njih je moguće ukloniti jedino u socijalizmu.

Radnike, omladinu, radne ljude i građane u Srbiji, i na prostoru cele bivše socijalističke Jugoslavije, Balkana, Evrope i celog sveta, iako različitih nacionalnosti spajaju zajednički problemi i trajni zajednički interesi.

Nacionalistički napadi nisu ništa drugo do igra buržoazije u kojoj ona želi da se borimo jedni protiv drugih i time budemo samo igračka u rukama buržoazije. Stoga, nema veće nacionalne izdaje od nacionalizma.

SKOJ je otvoren za saradnju sa svim organizacijama i pojedincima koji poštuju naša programska i statutarna načela i s kojima postoje minimumi zajedničkih stavova o ključnim društvenim pitanjima oko kojih se pretpostavlja saradnja.

U tom pravcu SKOJ sarađuje sa radničkim, sindikalnim, omladinskim, seoskim, studentskim, umetničkim i drugim organizacijama s kojima postoje idejne, akcione, patriotske i slobodarske osnove za saradnju.

SKOJ u svom radu insistira i na saradnji sa antimperijalističkim organizacijama u zemlji, organizacijama koje baštine tekovine socijalističke revolucije i Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije, antifašističkim organizacijama i pokretima, kao i ambasadama socijalističkih i drugih antiimperijalističkih i progresivnih zemalja koje imaju svoje diplomatske misije u našoj zemlji.

SKOJ je deo međunarodnog omladinskog komunističkog i antiimperijalističkog pokreta. SKOJ je punopravni član Svetske federacije demokratske omladine – WFDY.

SKOJ se u svojoj praksi saradnje sa pojedincima i organizacijama u zemlji i svetu rukovodi principima proleterskog internacionalizma i socijalističkog patriotizma.

SKOJ svoj proleterski internacionalizam bazira na podršci doslednoj borbi za socijalizam, zatim na solidarnosti sa radničkim pokretom i socijalističkim snagama celog sveta u njihovoj borbi za svakodnevne ekonomske i političke zahteve, za mir i socijalizam.

Ideja proleterskog internacionalizma nalaže da se u svakodnevnoj borbi SKOJ uporno bori za vlast radničke klase, za mir, protiv svih oblika imperijalizma, neokolonijalizma i okupacija, da radi na ukidanju svih oblika neravnopravnosti, šovinizma, diksriminacije i hegemonizma.

U svojoj svakodnevnoj borbi, na svim nivoima saradnje sa pojedincima i organizacijama u zemlji i svetu, sa svim komunističkim, socijalističkim, progresivnim, antiimperijalističkim pokretima i organizacijama, rukovodeći prinip za SKOJ će uvek biti velika ideja proleterskog, socijalističkog, internacionalizma.

 

NIJE KRAJ – POČETAK JE!

Nezaposlenost, slom i ogromni gubitci dobara i bogatstava, su nerazdvojni saputnici slepih zakona tržišta koji danas vladaju svetskom privredom. Milijarde ljudi u svetu pate od neznanja, nezaposlenosti, nerazvijenosti, bolesti koje skraćuju njihov život. Na stare probleme dodaju se novi kao što su trgovina drogom, organizovani kriminal, krađa mozgova i ilegalna emigracija. Čak i ljudske umove nastoje da pokore preko sredstava masovne komunikacije i najmodernijih tehnika takozvane industrije zabave.

Neoliberalni kapitalizam rušio je sve prepreke pred sobom ne štedeći novac i silu. Kao prva žrtva direktne izdaje pala je prva zemlja socijalizma SSSR, što je otvorilo vrata globalizaciji, vrata krvavom pljačkaškom pohodu kapitalizma širom planete.

Razbijanje SSSR-a i socijalističkog pokreta u Evropi nanelo je teške posledice celom komunističkom pokretu. Pokušaj «konačnog» uništenja komunističkih i revolucionarnih snaga u svetu započet 1989. godine, još nije prošao. Ipak iskustvo godina koje nas dele od pada Berlinskog zida opovrgavaju tezu da je kraj SSSR-a i socijalističkog bloka zemalja u Evropi značio kraj komunističkog pokreta i nestanak komunističkih partija. Uprkos vrlo dramatičnim i regresivnim situacijama u nekim zemljama, a posebno u bivšim socijalističkim evropskim zemljama, na internacionalnom planu vidljivi su pokazatelji da je napad izdržan i da su na vidiku pozitivne revolucionarne promene: u Aziji, u Africi, u Evropi i najviše Latinskoj Americi.

Protivrečnosti koje donosi kapitalizam stalno se povećavaju. Kapitalizam ne rešava probleme, on stvara nove. Služi se svim sredstvima koja su mu na raspolaganju sa ciljem da deluje na svest ljudi kako bi amortizovao bilo kakvo nezadovoljstvo postojećim stanjem. Narod je pritisnut represijom medija i masovne kulture. Na delu je ideološka manipulacija. Buržoazija stvara novu istoriju u kojoj su komunisti veće zlo čovečanstva od nacista, u kojoj je komunizam veće zlo od kolonijalizma. Moramo se suprotstaviti!

Savremeni kapitalizam višak vrednosti ne koristi za podizanje standarda svojih građana, već izvozi kapital u inostranstvo, pre svega u nerazvijene zemlje. U tim zemljama plate su male, zemljište i sirovine jeftini, brojne su poreske olakšice, što sve zajedno profitnu stopu čini izuzetno visokom i koja se u njihovim matičnim zemljama ne bi nikada mogla ostvariti. Izvoz kapitala u takvim uslovima ostvarljiv je zato što je, sa jedne strane, u tim zemljama obično na vlasti kompradorska elita, koja je najčešće potkupljena sitno sopstveničkim interesima i tako upletena u svetsku mrežu kapitalizma. Ovo je parazitski, rentijerski kapitalizam koji najveći broj zemalja dovodi u vazalni odnos u kakvom je danas većina bivših socijalističkih zemalja u Evropi.

Čak su i mnogi radnici pod uticajem raznih socijalističkih i socijaldemokratskih partija na strani kapitalizma, a to znači – protiv sebe. Socijaldemokratska partija Nemačke podržala je u Rajhstagu ratnu politiku Nemačke 1914. godine, glasajući za finansiranje rata, kao što su i neke pseudo levičarske vlade podržale agresiju na Jugoslaviju 1999. godine. Oni se samo deklarativno zalažu za prava radnika, socijalnu pravdu, pravičnu raspodelu, a zapravo su u službi kapitalizma, njegovi verni saveznici.

Borba protiv politike multinacionalnih kompanija i banaka, ukoliko nosi socijaldemokratske maske, nema za cilj suštinsku promenu postojećeg stanja, nema za cilj revolucionarno ukidanje kapitalističkog varvarstva, već predstavlja prazan verbalizam, koji maže oči radničke klase i ne dovodi ni do kakvog suštinskog napretka!

Da bi se pružio otpor takvoj manipulaciji, da bi se ostvarila sloboda i srušio kapitalizam, neophodna je socijalistička revolucija, koja bi praksom pokazala da je socijalizam kao pravično društvo moguć i ostvarljiv. Socijalizam nije samo stvar teorije, on je pre svega stvar praktične borbe radničke klase za ostvarivanje njegovih klasnih interesa, za ostvarivanje društva bez eksploatacije.

Veliki deo radničke klase danas je ideološki paralisan i to joj onemogućuje delovanje. Kapitalizam, kao eksploatatorsko društvo, sistematski se trudi da politički dezorijentiše radne mase, čime eksploatorska klasa želi da odvoji proleterske mase od jedinih i istinskih predstavnika njenih interesa, od marksističko – lenjinističke revolucionarne avangarde, ovaploćene u komunističkoj partiji.

Pred nama je, stoga, da stvarno jačamo povezanost sa masama i zato moramo pronaći konkretne i efikasne oblike i metode svakodnevne saradnje i borbe. Ne može se žmuriti pred objektivnim problemima i baviti se demagogijom. Komunisti nisu nosioci demagogije. Komunisti su ljudi posebnog kova. Komunisti su jurišali na „nebo“ u ime srećnijeg života proletarijata. Danas nam je ponovo potreban onaj isti revolucionarni duh Velikog oktobra, duh Španskih internacionalnih boraca, duh komunista-partizana, duh koji je pod zastavom marksizma-lenjinizma stvarao novi i pravičniji svet. Socijalizam-komunizam nije prošlost, to je naša budućnost. Pred nama je velika obaveza i prema slavnoj prošlosti, ali i prema budućnosti i opstanku čovečanstva.

Uprkos ogromnim preprekama verujemo u snagu jedinstva radničke klase i imamo poverenja u sposobnost za borbu za novi, slobodan svet – svet socijalizma.

Istinske promene nemoguće su bez svakodnevne, klasno orijentisane borbe. Protiv jedinstva kapitala samo jedinstvom radničke klase i radnih ljudi! Solidarno i jedinstveno u borbu! Kao što je govorio Engels: „Do velikih promena ne dovodi prolazan uzlet već trajna akcija velikih masa, čitavih klasa”.

NAJNOVIJE:

1. MAJ NA TRGU DIMITRIJA TUCOVIĆA SKOJ U SOLUNU NA MEĐUNARODNOM DOGAĐAJU POSVEĆENOM IZBEGLCAMA NI VUČIĆ NI DOS VEĆ VLAST RADNOG NARODA ZA INTERESE PROLETARIJATA A NE BURŽUJA NE VUČIĆU, NE NI BURŽOASKOJ OPOZICIJI