BOJKOT NAJVEĆI POBEDNIK

bojkot_pobednik

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) sa ponosom ističu da je kampanja koju su inicirali “Bojkot – izbor većine” u potpunosti uspela jer na izbore nije izašlo oko 50 odsto birača u Srbiji.

Na taj način, neregularni buržoaski izbori doživeli su potpuni krah. To najbolje potvrđuju činjenice da je izlaznost birača na ovim izborima u odnosu na parlamentarne izbore iz maja 2012. godine manja za 5,5 odsto i da su ovo izbori sa najmanjom izlaznošću birača u poslednjih deset godina. NKPJ i SKOJ pozdravljaju odluku radnih ljudi Srbije da u nedelju 16. marta ostanu kod svojih kuća i da ne podrže nijednu od buržoaskih lista koja je na njima nastupila. Izloženi podaci jasno ukazuju na to da su neregularni buržoaski izbori propali i da je jedini pravi pobednik 16. marta bio radni narod koji je u ogromnom broju bojkotovao neregularne izbore. Kao što su NKPJ i SKOJ nagovestili, na izborima i u toku izbornog procesa uočene su brojne nepravilnosti. Vladajuće opcije, a naročito Srpska napredna stranka, bile su favorizovane u državnim medijima, kampanja u kojoj su stranke trebalo da predstave svoje programe bila je besramno kratka, pred same izbore zapošljavani su stranački kadrovi i deljeni bonusi u nekim javnim preduzećima kako bi se povećalo glasačko telo a na sam dan izbora zabeleženi su i primeri kupovine glasova.

Da će izbori biti neregularni bilo je jasno znatno pre održavanja istih, i na to su sve vreme kroz svoju bojkot kampanju ukazivali NKPJ i SKOJ. Izborni proces je bio čak i sa stanovišta buržoaskog ustava neregularan, tj. neustavan, jer diskriminatorski izborni zakon ne omogućava slobodno i svima dostupno političko organizovanje, a pogotovo ne komunistima jedinoj antisistemskoj političkoj opciji u našem društvu protiv kojih je u prvom redu taj zakon i uprt. Potom treba istaći da je postojao ogroman pritisak zapadnog imperijalizma kroz podršku pobedničkoj stranci, što se najbolje manifestuje izjavama funkcionera nekih zemalja Evropske unije koji su SNS nazvali „proevroskom“ što u suštini znači proimperijalističkom strankom.

U svom pomahnitalom samozaljubljenom „slavljeničkom“ žaru povodom „najveće izborne pobede do sad“, Aleksandar Vučić i SNS se služe lažima. Jedini njihov problem je taj što radni narod Srbije nema „kratko pamćenje“ i ne naseda buržoaskim pro-imperijalističkim smicalicama. Naime, SNS ističe da je reč o „najvećoj izbornoj pobedi u poslednjih 25 godina parlamentarne istorije u Srbiji“. To je notorna neistina. Pobednička opcija 90-tih godina prošlog veka je u dva ili više navrata imala mnogo ubedljivije pobede na izborima nego SNS danas. To naravno nije bitno ali je argument da Vučićevi i Nikolićevi naprednjaci lažu kad zinu. Takođe SNS je „zaboravila“ da se nije obistinilo njihovo obećanje da će osvojiti više od 50 odsto glasova na izborima, to jest više „nego svi ostali zajedno“. Pokazalo se da u tome nisu uspeli i da su i u tom segmentu pokušali da obmanu građane Srbije. Buržoaski mediji i marketinške agencije naklonjene SNS arlauču kako je SNS na izborima imao podršku od „skoro 50 odsto“. I to je velika laž, jer je za SNS glasalo nešto manje od 25 odsto građana sa biračkim pravom u Srbiji, što je daleko od bilo kakve „apsolutne pobede“. Dakle, politiku SNS podržava izrazita manjina građana Srbije, tek njih jedna četvrtina. Razlog zbog koga je SNS na ovim izborima dobila najveći broj glasova je veoma jednostavan. Najveći broj glasača SNS ne glasaju za tu stranku, već glasaju protiv pro-imperijalističke opcije potekle iz pučističkog DOS-a iz 2000. godine predvođene Demokratskom strankom. Ta grozomorna građanska antinarodna opcija je opljačkala, rasprodala, zadužila i unazadila našu zemlju u periodu od 2000 do 2012. godine. Glasači SNS naivno veruju da je ta stranka „drugačija i bolja“ od DOS-ovskih pljačkaša i glasovi koje daju su glasovi „protiv DOS-a i DS“ a ne „za SNS“. Glasači SNS su definitivno u zabludi, jer ta stranka nije „drugačija i bolja“ od stranaka iz nekadašnjeg DOS-a, predvođenih DS već je isto tako loša i pogubna za interese radnog naroda i naše zemlje. Formalna predaja južne srpske pokrajine Kosova i Metohije u ruke zapadnog imeprijalizma i pro-imperijalističkog marionetskog režima u Prištini i nastavak retrogradne politike priključenja imperijalističkoj tamnici naroda Evropskoj uniji je to već pokazao, što je, između ostalog, uzrokovalo i veću apstinenciju birača u Srbiji od one u 2012.godini. Na nju je u velikoj meri uticao i nastavak politike zaduživanja i prodaje nacionalnih resursa, poput Jugoslovenskog aeortransporta. Razlozi za otrežnjenje preostalih glasača SNS će nastupiti vrlo brzo. Lihvari imperijalističke finansijske organizacije MMF-a, a njih SNS bespogovorno sluša, su već istakli zahteve da se plate i penzije smanje, da se počne sa otpuštanjem zaposlenih u javnim preduzećima u Srbiji. Nakon izbora SNS će svojim zapadnim imperijalističkim nalogodavcima izaći u susret novim pokušajem usvajanja predloga zakona o radu i drugih antiradničkih zakona. Sve će to dovesti do otrežnjenja ljudi koji glasaju za SNS, te će se broj birača te pro-imperijalističke vladajuće stranke rapidno smanjivati.

Iako kaže da su njeni izborni rezultati dobri, razloga za slavlje nema ni koalicija oko Socijalističke partije Srbije. SPS je 90-tih godina, pre nego što je promenila svoj politički kurs, osvajala mnogo više od 14 odsto glasova koliko ima danas. Tako da se sa pravom može reći da je SPS osvojila samo 14 odsto glasova jer je zbog svoje pro-imperijalističke, anti-patriotske, anti-radničke politike vođene u prethodnom periodu kolaboracije sa građanskim strankama, prvo sa Demokratskom strankom a potom i sa Srpskom naprednom strankom izgubila bar toliko ako ne i više glasova koje je osvojila, jer je dobar deo radničke klase odbacio njenu „pragmatičnu“, odnosno potpuno retrogradnu politiku i odazvao se pozivu NKPJ i SKOJ-a da ne izađe na glasanje. Dakle, SPS ima samo razloga za brigu jer ako i dalje nastavi sa politikom kakvu je vodila otkako je Ivica Dačić došao na mesto predsednika te partije broj birača, koji dolaze uglavnom iz radničkih i seljačkih sredina će se neumitno smanjivati a nikako rasti. Takođe, SPS će ako u budućnosti ne želi da i dalje slabi i bude igračka u rukama građanskih stranaka morati da uvažava mišljenje i stavove autentičnih predstavnika radničke klase, a to su NKPJ i SKOJ. U suprotnom, borba za dostizanje cenzusa će za SPS predstavljati“ nemoguću misiju“.

Očajno loš rezultat dve pro-imperijalističke građanske kolone, oličene u Demokratskoj stranci i Novoj demokratskoj stranci, ne treba uopšte da začuđuje jer je većina biračkog tela u potpunosti „pročitala“ pljačkaški, podanički, anti-narodni i retrogradni pristup tih opcija, i NKPJ i SKOJ ne mogu da požele ništa lepše od toga da te dve reakcionarne buržoaske stranke nastave da tonu još dublje.

NKPJ i SKOJ izražavaju veliko zadovoljstvo što su tri do sada parlamentarne buržoaske pro-imperijalističke formacije ostale bez tog statusa. Ono što je dobra vest za radni narod je to što parlamentarnu govornicu više neće moći da koriste Ujedinjeni regioni Srbije na čelu sa Mlađanom Dinkičem, koji je najodgovorniji za retrogradni neoliberalni kapitalistički model, pljačkašku privatizaciju i masovna otpuštanja radnika i uništenje bankarskog sektora naše zemlje. Ista sudbina, odnosno ostanak bez poslaničkih mandata je zadesila i Liberalno demokratsku partiju, na čelu sa Čedomirom Jovanovićem, jednog od najgrozomornijih zastupnika ideje reakcionarnog anti-narodnog globalizma, koja je služila interesima zapadnog imperijalizma isto tako efikasno kao i URS. Radosnu vest za radni narod predstavlja i ispadanje iz parlamenta Demokratske stranke Srbije na čelu sa Vojislavom Koštunicom, koji je bio predvodnik na izborima 2000. godine zločinačkog kontrarevolucionarnog pučističkog DOS-a i njegov predsednički kandidat po nalogu zapadnog imperijalizma. Tom imperijalizmu koji ga je i doveo na vlast, Koštunica i njegova stranka su verno služili u čitavom periodu dok su bili u vladi. „Nacionalna“ građanska buržoazija oličena u DSS-u koja se zalaže za potpuno besmisleni koncept „neutralnosti“ prema zapadnom i svakom drugom imperijalizmu je podjednako neprijatelj interesa radnog naroda Srbije kao i globalistička buržoaska građanska opcija.

NKPJ i SKOJ pozdravljaju to što su i ovi izbori dokazali da antikomunistička, ravnogorska, klerikalna, monarhistička i šovinistička Srbija nema i nikada nije ni imala značajnu podršku naroda i neće biti predstavljena u parlamentu preko klerikalno zatucanog pokreta Dveri, i nekih drugih bednih ultradesničarsko nacional-šovinističkih grupacija iz istog buržoaskog tabora.

Takođe pozdravljamo i to što lista reakcionarnog bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, koja je i pored znatnog novca uloženog u reklamnu kampanju, kao i činjenice da je na njenom čelu bivši funkcioner vlade koji se promovisao u javnosti kao njen član i miljenik zapadnog imeprijalizma osvojila svega beznačajnih 2 odsto glasova, to jest podržali su je samo reakcionarni libertarijanci, anarho-kapitalisti i u Čedomira Jovanovića razočarani LDP-ovci.

NKPJ i SKOJ poručuju da bojkot nije merilo apatičnosti naroda u Srbiji kako su to neki buržoaski političari i „eksperti“ želeli da prikažu. Naprotiv, masovan bojkot izbora pokazatelj je da u srpskom društvu postoji veliki naboj i želja za promenama, ali onim suštinskim, tj. sistemskim, a ne lažnim buržoaskim „reformama“ koje samo pospešuju eksploataciju radničke klase.

S obzirom da su izbori za Skupštinu Srbije zbog uspešne bojkot kampanje faktički propali, da je dokazano da su neregularni i da buržoaske pro-imperijalističke partije zastupljene u parlamentu vode anti-radničku i anti-narodnu politiku, NKPJ i SKOJ neće dati podršku novoj vladi koja će biti stvorena i žestoko će istupati protiv svih njenih reakcionarnih poteza. Sa druge strane, NKPJ i SKOJ smatraju da buržoaske pro-imperijalističke partije koje ostanu u opoziciji će biti isto tako pogubne po interese radnog naroda i države i da nisu alternativa vlasti, te će žestoko nastupati i protiv njihove reakcionarne politike.

Radni narod Srbije mora da dobije svoje autentične predstavnike u Narodnoj skupštini kako bi njegovi interesi mogli da se brane a njegov glas čuje. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se stvori istinski ujedinjeni front radnog naroda, u kome bi se našli komunisti, progresivni sindikati, seoska sirotinja, studenti, omladina i poštena inteligencija. NKPJ i SKOJ će nastaviti svoja zalaganja za stvaranje takvog ujedinjenog fronta radnog naroda. Zastupljenost autentičnih radničkih predstavnika, komunista, u buržoaskom parlamentu je važna stavka. Kako je govorio drug Lenjin, komunisti buržoaski parlament treba da iskoriste kao govornicu za propagiranje svojih progresivnih ideja. Sa druge strane, istinsko oslobođenje radničke klase je moguće samo društvenom transformacijom, ukidanjem eksploatatorskog kapitalizma i izgradnjom socijalizma i komunističke perspektive.

NKPJ i SKOJ pozivaju sve radnike, seljake, studente, omladince i progresivnu inteligenciju da stupe u redove naše Partije, našeg omladinskog Saveza i Studentskog fronta (SF), jedine istinske progresivne studentske organizacije u Srbiji i da se pridruže borbi radničke klase protiv eksploatacije i imperijalizma!

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije

Beograd,

17. mart 2014. godine

 

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

POLITIČKA ŠKOLA: ULOGA AVANGARDNE PARTIJE U KLASNOJ BORBI STANIMO NA PUT POKUŠAJIMA FALSIFIKOVANJA ISTORIJE DRUGOG SVETSKOG RATA ODRŽANA PROMOCIJA GLASNIKA U SUBOTICI I NOVOM SADU PODRŠKA RADNICIMA RTV-a PODRŠKA ZA LUKAŠENKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA

IZAŠAO 39. BR. GLASNIKA