INTERVJU S ALEKSANDROM ĐENIĆEM, PRVIM SEKRETAROM SKOJ-a

6

Na svom 3. Kongresu, održanom 21. i 22. decembra u Beogradu, Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) usvojio je novi program koji je u skladu sa sadašnjim društveno istorijskim okolnostima. U njemu su jasno naznačeni naši kratkoročni i drugoročni ciljevi. Neki od kratkoročnih ciljeva iz našeg programa su: borba za besplatno i svima dostupno zdravstvo i obrazovanje, nacionalizacija privatizovanih preduzeća, borba protiv ulaska Srbije u imperijalističke saveze EU i NATO, borba protiv okupacije Kosova i Metohije, borba protiv lihvarskih institucija kao što su MMF i Svetska banka, borba protiv Bolonjske deklaracije, borba protiv revizije antifašističke istorije… Naši dugoročni ciljevi su borba za socijalističku alternativu i komunističku perspektivu. Kako bi naše ciljeve ispunili, nama je potrebna svakodnevna, organizovana, klasna borba u savezu sa svim ugroženim elementima u društvu. Kako bi ostvarili savez sa ugroženim elementima u društvu, naš zadatak je da hvatamo vezu sa masama. Tu prvenstveno mislim na sindikalne, studentske, antifašističke, antiimperijalističke i patriotske organizacije. Jedino na taj način ćemo moći da ostvarimo naše zacrtane ciljeve – kaže u intervjuu za Glasnik SKOJ-a drug Aleksandar Đenić, novoizabrani prvi sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

Kada si postao član NKPJ i SKOJ i zašto si se odlučio na to?

Član SKOJ-a, podmlatka Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) sam postao 2. decembra 2006. godine sa nepunih 16 godina. Na moju odluku su uticala dva objektivna faktora. Prvi je taj što potičem iz komunističke porodice. Moj deda je sa 17 godina pristupio partizanskom pokretu, kasnije zbog svojih internacionalističkih stavova po pitanju rezolucije Infobiroa bio proganjan, jedan period je proveo na Golom otoku, da bi se kad je naša Partija osnovana priključio njoj. Drugi razlog je taj što sam odrastao u sredini u kojoj mlad čovek na svakom koraku nailazi na nepravdu. Kada si vaspitavan u slobodarskom duhu, onda nepravdu ne možeš slepo posmatrati, ona te proganja, muči, nervira… Shvatio sam da nije samo problem određena partija, određena vlada, određeni kriminalac, već da je problem celokupni sistem u kom manjina vlada nad ogromnom većinom. Kad sam pročitao „Manifest komunističke partije“ kod mene dileme više nije bilo. Shvatio sam da se cela istorija zasniva na klasnoj borbi i da ako istinski želim da nešto promenim ne smem više tražiti alibi, već se moram priključiti borbi. Logično je bilo da se pridružim SKOJ-u, omladinskoj organizaciji koja se jedina istinski zalaže za parolu iz Manifesta ,,proleteri svih zemalja, ujedinite se!“

Da li je SKOJ u svom delovanju napredovao u odnosu na vreme kada si ti postao član? Kako ocenjuješ period u kome je na mestu prvog sekretara SKOJ-a bio drug Aleksandar Banjanac?

Slobodno mogu reći, da je SKOJ napravio džinovske korake od 2006 godine do danas, kako na kvantitativnom, tako i na kvalitativnom nivou. Mnogi mladi ljudi u tom period nisu uopšte čuli za ime naše organizacije, ili ako su čuli nisu mogli da veruju da još postojimo. Istorijski revizionizam, medijska propaganda, kao i društveno političke okolnosti doprinele su da se na sam pomen imena naše organizacije gledalo sa gnevom, ili podsmehom. Danas je situacija znatno drugačija. SKOJ sada ima svoje govornike na radničkim protestima, naši aktivisti su jedni od lidera studentskog pokreta, naša organizacija danas predvodi borbu protiv revizije antifašističke istorije među mladim ljudima, mi smo ta omladinska organizacija koja je najglasnija po pitanju antiimperijalističke borbe i mnogih drugih društveno političkih tema, pogotovo onih koji se tiču omladine. Svakako da neizmerljiv doprinos ima moj prethodnik, drug Aleksandar Banjanac. Za vreme njegovog mandata od 2009 godine ostvareni su svi ovi nabrojani uspesi, kako na ideološkom planu i obračunu sa frakcionaštvom, tako i na taktičkom planu. To je rezlutiralo nizom ostvarenih aktivnosti kako na međunarodnom planu, tako i na unutrašnjem. Zahvaljujući takvom pristupu na međunarodnom planu stvarali smo ugled, potvrdivši naš internacionalizam, dok smo u Srbiji ostvarili kontakt sa masama. Svakodnevnim aktivnostima uspevali smo da probijamo medijsku blokadu, ostvarimo kontakte sa sindikatima, studentima. SKOJ je u ovom periodu od organizacije za koju je znao mali broj ljudi, postao organizacija koja je svakako najozbiljnija omladinska levičarska organizacija i za koju se zna. Ono što je bitno za ovaj period je izgradnja institucija u samom SKOJ-u. To je krunisano uspešno organizovanim 3. Kongresom, koji je zaokružio četvorogodišnji rad. Naravno u tom periodu je bilo i grešaka, ali ko radi taj i greši. S jedne strane sadašnjem rukovodstvu SKOJ-a je lakše, jer je u tom periodu uspeo da stvori kadrove koji su sposobni da odgovore aktuelnim izazovima, ali sa druge strane ćemo morati mnogo da učimo kako bi mogli da održimo standarde koje je postavio drug Banjanac.

Nakon smrti svog osnivača i prvog generalnog sekretara NKPJ druga Branka Kitanovića u januaru 2012. godine održana je Konferencija “Nastavljamo liniju, jačamo Partiju” koja je proklamovala nastavak borbe za obnovu socijalizma i Jugoslavije. Da li si zadovoljan ulogom koju je SKOJ imao u sprovođenju zadataka određenih na Konferenciji?

NKPJ i SKOJ su doživeli nenadoknadiv gubitak smrću Branka Kitanovića. U takvoj situaciji je bilo najvažnije pokazati jedinstvo i nastaviti liniju koju je započeo drug Branko Kitanović. Mnogi su njegovu smrt videli kao svoju šansu da unište jedinu marksističko – lenjinističku partiju na prostoru SFRJ. Na njihovu žalost, a na našu radost to im se nije ostvarilo. Svakako da je veliki udeo u ostvarivanju jedinstva Partije odigrao sam SKOJ. Mnogi su mislili da mogu preko SKOJ-a da pocepaju našu Partiju, no mi smo im pokazali da su bili u velikoj zabludi. Takav odnos između Partije i omladine nije slučajan. Naša Partija na SKOJ ne gleda na način buržoaskih partija koje svoju omladinu tretiraju kao ukrasno cveće. NKPJ na omladinu gleda kao svoj najborbeniji deo koji u saradnji sa njom donosi krupne odluke. Da to nije samo deklarativan stav, najbolje pokazuje primer da su četiri člana Sekretarijata (koji su bili njegovi članovi do 3.Kongresa) SKOJ-a istovremeno članovi Sekretarijata Partije, a da šest članova Sekretarijata (koji su bili njegovi članovi do 3. Kongresa) SKOJ-a su članovi Centralnog komiteta. NKPJ i SKOJ imaju stav da je naša omladinska organizacija rasadnik kadrova, koji će kroz svakodnevnu borbu steći neophodno iskustvo kako bi u budućnosti bili u mogućnosti da preuzmu rukovođenje Partije. Konferencija NKPJ koja je održana u januaru 2012. godine, a čije odluke su imale snagu kongresa je to potvrdila, a da sama Partija ima neograničeno poverenje u SKOJ, najbolji je pokazatelj taj da je tadašnji prvi sekretar, drug Aleksandar Banjanac izabran za izvršnog sekretara Partije, a drug Marijan Kubik izabran za zamenika sekretara za međunarodne odnose (kasnije postao sekretar). Delegati SKOJ-a su u svakom svom izlaganju insistirala na jedinstvu Partije koje se zasniva na učenju klasika marksizma-lenjinizma! Članstvo SKOJ-a je dalo punu podršku drugu Batriću Mijoviću za izbor na poziciju generalnog sekretara Partije, jer je on dokazani kadar i borac , a praksa je pokazala da smo bili u pravu. Partija je tom konferencijom nastavila borbu i ojačala svoju liniju, a u SKOJ-u je videla svoju snagu dajući mu još veće poverenje. To pokazuju mnogobrojni protesti na kojima su se aktivisti SKOJ-a se obraćali u ime Partije. NKPJ i SKOJ su deo jednog tela, a SKOJ mora ostati i dalje najborbeniji odred partije, dajući partiji još više!

Kako ocenjuješ međunarodnu saradnju SKOJ-a? Da li si zadovoljan nastupom predstavnika Saveza na Svetskom festivalu omladine i studenata u Ekvadoru održanom u decembru?

Ove godine se navršava 20 godina od kako je SKOJ postao punopravan član Svetske federacije demokratske omladine (WFDY). To je za nas veoma važan jubilej, jer mi čvrsto stojim na poziciji proleterskog internacionalizma. U prethodnom periodu SKOJ je učestovao na svim značajnim manifestacijama koje je organizovao WFDY. Ta činjenica ima dodatnu težinu, jer je naša zemlja razbijana, bombardovana, pljačka se, odnosno ona je bila a i danas je, na direktnom udaru imperijalizma. Zahvaljujući toj činjenici, mnogi pokreti koji su liberalni, šovinistički, klerikalni… su stvarani od strane buržoazije kako bi odvratili nezadovoljstvo omladine od pravog uzroka problema. Upravo u takvim okolnostima, mi smo kao reakcija na postojeće stanje u društvu, istakli visoko zastavu internacionalizma! Našu orijentaciju smo potvrdili 2010. godine kad smo u Beogradu organizovali najveći sastanak evropskih komunističkih omladina od privremenog sloma socijalizma u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu. To je bio pripremni sastanak za svetski festival omladine koji je bio održan u Južnoj Africi, a na kojem je učestvovalo 35 delegata iz Evrope. SKOJ je takođe učestvovao i na prvom omladinskom skupu bivših socijalističkih zemalja održanom u Kijevu 2012. godine. Za nas je posebno važno razmenjivati iskustvo sa našim sestrinskim organizacijama iz zemlja koje su gradile socijalizam. U tim zemljama omladina je prva na udaru. Omladina je na razne načine manipulisana na tom prostoru. Zemlje u kojim je socijalizam privremeno slomljen, prošle su kroz strašne užase pljačkanje privrede, privatizacije obrazovanja i zdravstva u kojoj su najveću cenu platili upravo mladi koji su ostavljeni bez ikakve šanse. Stoga, mi smatramo da moramo pažljivo analizirati iskustvo izgradnje socijalizma u tim zemljama, izvući pouke i dati aktuelne odgovore na probleme omladine u sadašnjim istorijskim okolnostima. Naša organizacija zajedno sa Komunističkom omladinom Grčke (KNE) je pokrenula inicijativu za stvaranje jedinstvenog balkanskog komunističkog omladinskog pokreta. Taj pokret bi bio protivteža svim reakcionarnim tendencijama na Balkanskom poluostrvu, koje je simbol imperijalističke okupacije. SKOJ je svoju internacionalističku podršku potvrdio učešćem na nedavno završenom festival omladine i studenata u Kitu, u Ekvadoru. Mi, kao predstavnici omladine iz zemlje koja je na najvećem udaru imperijalizma u proteklih 25 godina u Evropi, svakako da smo iskoristili priliku da prenesemo mladim ljudima iz celoga sveta efekte i rezultate rušilačke politiku koju vodi imperijalizam. Ove godine se navršava 15 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju, tako da je i to bila prilika da dobijemo međunarodnu podršku i solidarnost za niz aktivnosti koji ćemo organizovati povodom tog grozomornog događaja sa kojim je bio suočen naš narod. Mi smo se na festivalu solidarisali sa svima onima koji su ugroženi od strane imperijalizma, a naša poruka je bila jasna, da mira, slobode i pravde nema bez uništenja kapitalizma.

Zbog čega SKOJ podržava delovanje Studentskog fronta (SF) i zašto je važna borba protiv Bolonjske deklaracije i za besplatno studiranje?

Studentski front je organizacija koja se jasno zalaže za javno finansirano i besplatno obrazovanje, organizacija koja odbacuje retrogradnu Bolonjsku deklaraciju i bori se za socijalnu transformaciju društva. Studentski front se zalaže za savez sa svim ugroženim elementima u društvu i spreman je na saradnju sa svim progresivnim pojedincima i organizacijama. Aktivisti Studentskog fronta su u prethodnom perioda bili lideri studentskih protesta, ističući stalno da je studentsko pitanje klasno pitanje. Zahvaljujući Studentskom frontu, studentski pokret je nekoliko puta dobio podršku na protestima od jedinog deklarisanog levičarskog sindikata u Srbiji, „Sloga“. SKOJ i Studentski front su protiv Bolonjske deklaracije, jer je njen cilj pretvaranja znanja u robu, koje je prilagođeno isključivo interesima tržišta. Gradivo se konstantno smanjuje, a predmeti se pretvaraju u kurseve. Takav vid obrazovanja ima za cilj da onemogući siromašnim studentima da studiraju. Suština školstva po ovakvom sistemu je kupovina diplome, a ne sticanje znanja. To su osnovni razlozi zbog kojih podržavamo Studentski front i zbog čega smo protiv Bolonjske deklaracije.

Bio si učesnik blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu 2011. godine, koja je za cilj imala unapređenje studentskih prava. Kako komentarišeš napade fašističkih uličnih grupa na učesnike blokade i činjenicu da policija nije do danas privela nijednog od počinilaca a revnosno ih hapsi ako im se na meti nađe član neke vladajuće buržoaske partije?

Blokada Filozofskog fakulteta u Beogradu se dogodila 20 oktobra 2011 godine, na dan kada je oslobođen Beograd u Drugom svetskom ratu. Možda i tu treba tražiti simboliku napada fašističkih grupacija. Blokade koje su se dogodile u jesen 2011 godine svakako spadaju u najozbiljnije studentske proteste u poslednjih 15 godina. U rukovodstvu protesta su dominirali levičari, što svakako nije odgovaralo buržoaziji. Naši aktivisti su učestvovali u prvim borbenim redovima, delujući kroz Studentski front, a upravo je član Sekretarijata SKOJ-a drug Vladimir Davidović predložio datum početka blokade Filozofskog fakulteta, što je bilo prihvaćeno od strane progresivnih studenata. Mi smo na tim protestima stekli neophodno iskustvo, tako da smo naredne godine bili lideri protesta koji je radikalizovao zahteve, istakavši parolu „Protiv Bolonjske deklaracije – Za javno finansirano i besplatno obrazovanje“. Fašističke grupacije su 2011. godine pokazale koje je njihovo pravo lice i zapravo koga oni brane. Oni su bili poslati od strane policije da naprave incident. Ispred fakulteta je stajala policijska patrola koja nije reagovala dok su kamenicama i pajserima razbijali prozore na fakultetu, napadali noževima progresivne studente, ali mi smo saznali da oni čekaju odgovor na tu provokaciju kako bi imali povoda da prekinu blokadu fakulteta. Da policija ima dvostruke aršine, pokazuje činjenica da su progresivni studenti koji su isterali batinaše koje je naručila uprava Filozofskog fakulteta bili su odmah procesuirani, dok fašistička banda koja je izazivala efekte nije ni do danas. Male fašističke grupacije su pokazale još jednom da su kerovi na lancima buržoazije, odnosno da su u njihovim prvim odbrambenim redovima!

SKOJ je bio organizator protesta protiv serije “Ravna gora” i redovno učestvuje na skupovima protiv rehabilitacije Draže Mihailovića. Da li će borba protiv rehabilitacije četničkog i drugih kvislinških pokreta biti nastavljena i u čemu je njena važnost?

Svakako važno polje naše borbe je borba protiv revizije istorije. To je odrednica iz našeg programa. Upravo danas, kada živimo u sistemskoj krizi kapitalizma, nije slučajno da buržoazija u takvom trenutku pokreće procese rehabilitacije kvislinga i domaćih izdajnika. U Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata nije bila samo borba protiv fašizma, već se odvijala i revoluciju koja je donela socijalizam. Buržuji rehabilitacijom domaćih izdajnika i kvislinga žele da degradiraju izgradnju socijalizma, sistema koji je ukinuo eksploataciju čovek nad čovekom, obezbedio masama osnovne civilizacijske tekovine kao što su svim dostupno školstvo i zdravstvo, pravo na rad, sistema koji je rešavao stambeno pitanje, sistema koji je rešio osnovna egzistencijalna pitanja čoveka. Svakako da ćemo nastaviti borbu protiv kvislinga i domaćih izdajnika, jer današnje četničke vojvode koje su na vlasti imaju istu slugeransku politiku prema imperijalizmu, odnosno lihvarskim institucijama kao što je MMF i Svetska banka, politici prema Kosovu i Metohiji, Briselu i Vašingtonu, isto kao što su i njihovi ideološki preci imali prema Berlinu i Rimu, odnosno nacizmu i fašizmu. Naci-fašizam je najveće zlo koje su se dogodilo u istoriji čovečanstva. Vodeću ulogu u njegovom slamanju su imali komunisti i SSSR, tako da borbe za socijalizam – komunizam, nema bez odbrane tekovina NOR-a!

SKOJ učestvuje i u protestima protiv usvajanja nacrta zakona o radu. Zbog čega se SKOJ protivi usvajanju tog zakonskog predloga i naziva ga antiradničkim?

Naš stav je da nema dobrog zakona o radu u kapitalizmu, jer dok postoji kapitalizam, postojaće i prisvajanje tuđeg rada od strane ništavne eksploatatorske manjine. Dok postoji kapitalizam, postojaće i pljačka! Tako da je za nas i sadašnji zakon o radu loš! Mi se borimo protiv novog zakona o radu, jer je on po radnike pogubniji nego aktuelni. On ima za cilj da legalizuje sve ono što poslodavci rade, da ukine radnicima i ono malo socijalne zaštite koja je preostala iz doba socijalizma. Koliko je taj nacrt kriminalan govori činjenica da je njegov cilj da za najviše dve godine otpusti 100. 000 radnika, zatim da smanji i onako bedne plate za 5 do 10 odsto, da volonterski rad sa godinu dana produži na neodređeno, po kom će gazde moći da iznajme radnike po potrebi, žene neće imati trudničko, radnici neće moći da štrajkuju van radnog mesta i mnoge druge odredbe pogubne po radnički pokret Srbije. Iza ovog zakona stoji Američka privredna komora u Srbiji, koja preko svog pijuna Saše Radulovića, ministra privrede želi da uvede zakon koji je jedino za sad prošao u Čileu za vreme ozloglašenog diktatora Pinočea. SKOJ i Partija su učestvovali u organizaciji velikog protesta zajedno sa sindikatima koji je bio održan 10. decembra 2013. godine. Mi smo posle tog velikog narodnog protesta nastavili da aktivno učestvujemo u kampanji protiv donošenja novog zakona o radu!

SKOJ ima intenzivnu saradnju sa Savezom udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata(SUBNOR). Kaži nam nešto više o tome.

SKOJ i SUBNOR imaju identičan stav po pitanju antifašističke borbe. Stoga je naša omladinska organizacija na početku prošle godine pristupila kolektivno SUBNOR-u, kako bina taj način doprinela borbi koja će isticati vrednosti NOR-a, borbi protiv revizije antifašističke istorije i afirmacije NOR-a među mladim ljudima. Sa obe strane se od prvog dana prionulo na rad, tako da je realizovano niz konkretnih stvari u popularizovanju partizanskog pokreta i očuvanju tekovina NOR-a, od kojih je sigurno najkrupnija stvar bila “Antifašistički letnji kamp” koji je održan u Bojčinskoj šumi. Na naše zadovoljstvo mi smo odmah prihvaćeni od strane kako rukovodstva SUBNOR-a, tako i od njegovih članova, ali svakako bi bilo nepošteno kad ne bi istakli da najveću podršku imamo od predsednika Gradskog odbora SUBNOR-a Beograd, druga Bore Ercegovca!

SKOJ je prošle godine organizovao “Antifašistički letnji kamp” u Bojčinskoj šumi. Zašto se SKOJ odlučio na organizovanje jedne takve manifestacije i da li će i gde biti organizovana ove godine?

Fašizam je danas, na žalost, sveprisutna pojava na prostorima SFRJ – od fudbalskih utakmica, kroz obrazovni sistem, do svakodnevne komunikacije mladih. Valja imati na umu da njegova pojava nije slučajna. Njega je pokrenuo ideološki surovi rat protiv komunizma, putem sa kojeg je i jugoslovenski antifašizam na perfidan način gurnut u potpunu marginu. U uslovima restauracije kapitalizma, agresorske politike imperijalizma koja je dovela do razbijanja naše domovine socijalističke Jugoslavije, postali smo svedoci začaranog kruga mržnje, nacionalizma, rata, razaranja, ekonomskog kraha, urušavanja društvenih i moralnih vrednosti. Svesni takvih okolnosti, mi smo zajedno sa SUBNOR-om sproveli u delo zamisao kampa da se kroz niz radionica prenese istina o jugoslovenskom antifašističkom partizanskom pokretu u Drugom svetskom ratu, predvođenog slavnom KPJ, kao i o socijalističkoj Jugoslaviji, znači, istina koja je ugrožena rehabilitacijom poraženih kvislinških snaga a koja se nemilosrdno sprovodi kroz medije, školu i državnu propaganda u svim bivšim republikama SFRJ. Efekti održavanja prvog “Antifašističkog letnjeg kampa” odjeknuli su i van granica Srbije, tako da je prepoznat od strane GO SUBNOR-a Beograda kao važan događaj u kalendarskoj godini. Ubeđeni smo da će “Antifašistički letnji kamp” u ovoj godini biti znatno uspešnije organizovan.

Tvoja poruka mladima, zbog čega treba da stupaju u redove SKOJ-a?

Veliki pozorišni reditelj, pisac i revolucionar Bertold Breht je rekao: ,,Ko se bori, taj može i izgubiti; ali ko se ne bori, taj je već izgubio!” Mladi ljudi će većinu svog života provesti živeći u budućnosti, ali oni nemaju nikakvu budućnost živeći u kapitalizmu. Iako je to sistem koji je truo, pljačkaški, koji čoveka pretvara u robu, u kom manjina živi na račun većine… neće se sam urušiti od sebe. Potrebno je neko da ga pogura u sunovrat i baci na istorijsko đubrište. To jedino mogu komunisti. Stoga, mladim ljudima je jedina šansa da se bore, da pobede nepravdu, da se izbore za svet socijalizma- komunizma, da se izbore za svoju budućnost! Mladi ljudi jedino ako se bore mogu se izboriti za svoju budućnost! Zbog toga treba da se učlane u SKOJ!

Preuzeto iz 26-tog broja “Glasnika SKOJ-a”

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

ZAJEDNIČKA DEKLARACIJA 20 EVROPSKIH KOMUNISTIČKIH OMLADINSKIH ORGANIZACIJA SKOJ UČESTVOVAO NA ONLINE KONFERENCIJI EVROPSKIH KOMUNISTIČKIH OMLADINSKIH ORGANIZACIJA POKRENUTA INICIJATIVA „ZAUSTAVIMO PRIVATIZACIJU APOTEKA BEOGRAD“ ČETNIČKA OMLADINA HOĆE DA KOLJE ALEKSANDRA ĐENIĆA STOP PRODAJI SAVA CENTRA

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A