85 GODINA OD ROĐENJA ERNESTA ČE GEVARE

Ernesto Če Gevara najlepša bajka našeg vremena, krik za slobodom u svetu u kome je zaboravljeno šta je to uopšte. Če je prerastao čoveka i postao ideja, a ideje su otporne na metke.

Ernesto Gevara poznatiji jednostavno kao Če, Argentinac po rođenju, po mnogo čemu bio je tipični buntovni Kubanac.

Če je bio posebna vrsta idealiste spremnog da juriša na nebo, posebna vrsta sanjara koji je ceo svoj život posvetio ostvarenju svojih snova o slobodnoj inovoj Latinskoj Americi čiji se obrisi vide danas kroz latino-američke integracije koje vode Kuba, Venecuela, Nikaragva, Bolivija, Argentina, Brazil, Urugvaj… Bio je spreman da se odrekne svega, pa i svog života, za ostvarenje svojih snova.

Idealistički je verovao u ideju slobode i pretvorio je vlastite ideale u borbenu praksu, u kojoj su svi bez izuzetka ispoljavali ne samo asketski idealizam, nego i posebnu odlučnost, hrabrost i upornost.

“Spadam u one koji stavljaju kožu na kocku da bi branili svoju istinu”, govorio je Če.

Rođen je 14. juna 1928. godine u Rosariu, u Argentini.

Godine 1956. upoznaje Fidela Kastra i pridružuje se njegovoj revolucionarnoj grupi.

U junu zatvoren je u gradu Meksiko zbog pripadanja grupi Fidela Kastra. Novembra iste godine učestvuje u organizovanju ekspedicije «Gramna».

25. novembra kreće jedrenjakom «Gramna» sa još 82 članova posade iz luke Tuksapan ka Kubi. Ekspedicija se završava krvavo 2. decembra. Njih je dočekala Batistina armija, preživelo je svega 16 ljudi, među kojima su bili Kastro, Raul i Če. Ova grupa odlazi na Sijera Maedru i tamo formira bazu revolucije i otpora. Kastro je kasnije za taj period i Čea rekao: „Bio je najneobičniji među svim našim revolucionarima“.

5. juna 1957. godine posle bitke kod Uvera Če postaje komandant Četvrte kolone. Od 28. do 31. decembra rukovodi bitkom kod Santa Klare. 2. janura Čeova kolona ulazi u Havanu i zauzima utvrđenje La Kabanja. Bila je to pobeda kubanske revolucije. 9. februara iste godine proglašen je kubanskim državljaninom stekavši sva prava kubanskog državljanina.

Če piše, učestvuje u organizovanju nove vlasti, putuje u svojstvu kubanskog ambasadora po svetu, i kad god je to moguće vodi duge razgovore sa Kastrom. Ti razgovori su znali da potraju i čitavu noć.

7. oktobra postaje rukovodilac odeljenja za industriju Nacionalnog instituta za agrarnu reformu (INRE). 26. novembra postaje predsednik Nacionalne banke Kube.

23. februara 1961. godine imenovan je za ministra industrije i člana Centralnog saveta za planiranje, kojim će nešto kasnije istovremeno i rukovoditi.

17. aprila 1961. dolazi do invazije plaćenika na Plažu Hiron (Zaliv svinja). Če rukovodi trupama u Pinar del Riu. Invazija je slomljena za manje od 72 časa.

8. marta 1962. godine Če postaje član Nacionalnog rukovodstva, a potom član Sekretarijata i Ekonomske komisije Ujedinjenih revolucionarnih organizacija.

U julu 1963. godine Ujedinjene revolucionarne organizacije se transformišu u Jedinstvenu partiju kubanske socijalističke revolucije. Če je imenovan članom Centralnog komiteta, njegovog Politbiroa i Sekretarijata.

16. januara 1965. godine potpisuje kubansko-sovjetski protokol o tehničkoj pomoći.

Od 20. marta do 13. aprila predvodi kubansku delegaciju na Konferenciji OUN za trgovinu i razvoj u Ženevi.

U periodu januar-mart 1965. godine posećuje NR Kinu, Mali, Kongo, Gvineju, Ganu, Dahomej, Tanzaniju, Egipat i Alžir, gde prisustvuje Privrednom seminaru afro-azijske solidarnosti.

15. marta poslednji put javno nastupa na Kubi, govoreći o rezultatima svojih putovanja u inostranstvo pred saradnicima Ministarstva industrije.

1. aprila piše oproštajna pisma roditeljima, deci i Fidelu Kastru.

15. februara 1966. šalje pismo svojoj ćerki čestitajući joj rođendan. 7. novembra stiže u gerilski log na reci Nankauazu u Boliviji.

23. marta 1967. godine počinju operacije gerilske grupe – Vojska za nacionalno oslobođenje Bolivije kojom rukovodi Če.

U aprilu u Havani je objavljena Čeova poruka Trikontinentalnoj konferenciji.

31. avgusta na reci Rio Grande vojska Bolivije iz zasede likvidira grupu od deset Čeovih gerilaca. Bio je to početak kraja Čeove gerile. Tokom septembra Če se povlači u unutrašnjost pokušavajući da izbegne opkoljavanje i sudare sa vojnim jedinicama koje su se dale u poteru za njim.

8. oktobra 1967. godine posle bitke kod klanca Juro ranjeni Če je zarobljen. Sutra dan je streljan u selu Igera u 13:10 po lokalnom vremenu.. Njegova poslednja poruka bila je „Kažite Fidelu da će uskoro videti kako revolucija trijumfuje u Južnoj Americi!“.

Neposredno pre ubistva teško ranjenog Čea ubice pokušavaju da saslušaju, on ćuti, odbija da odgovori. Usledilo je poslednje pitanje: “O čemu sada razmišljate?” Če tada prkosno odgovara: Razmišljam o besmrtnosti revolucije!

Sledi streljanje. Če je stigao sa mukom jedino da progovori u poslednjim sekundama svog života “Zbogom deco moja, Aleida, brate Fidele…”.

Deset dana kasnije na Kubi Fidel Kastro objavljuje vesti o smrti Ernesta Če Gevara.

Če je fizički likvidiran u maloj školi u La Igeri onda kada je mogao dati još puno. Njegov nemirni duh nisu uspeli da ubiju, on je ostao sa nama da nas bodri i vodi.

Zbog njegove neobuzdane, romantične pojave, zbog njegovog poletnog stila i odbijanja da se klanja bilo kakvom establišmentu, zbog prkosa prema reformizmu i posvećenosti blistavim akcijama, Če je postao legenda i idol za svu revolucionarnu i nezadovoljnu omladinu do danas.

Pratite nas na:

NAJNOVIJE:

ZAJEDNIČKA DEKLARACIJA 20 EVROPSKIH KOMUNISTIČKIH OMLADINSKIH ORGANIZACIJA SKOJ UČESTVOVAO NA ONLINE KONFERENCIJI EVROPSKIH KOMUNISTIČKIH OMLADINSKIH ORGANIZACIJA POKRENUTA INICIJATIVA „ZAUSTAVIMO PRIVATIZACIJU APOTEKA BEOGRAD“ ČETNIČKA OMLADINA HOĆE DA KOLJE ALEKSANDRA ĐENIĆA STOP PRODAJI SAVA CENTRA

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A

IZ ŠTAMPE IZAŠAO 42. GLASNIK SKOJ-A